Izaberite stranicu
Problemi sa crevima mogu izazvati haos u emocijama

Problemi sa crevima mogu izazvati haos u emocijama

Sva vaša čula stvaraju fiziološke promene, a stres nije izuzetak. Tokom stresa puls raste, krvni pritisak može porasti a krv iz sredine tela prelazi u ruke, noge i glavu kako bi brzo razmišljala, borila se ili trčala. Ovaj odgovor bi trebao biti privremen, sračunat da vam pomogne da preživite, ali kada stres postane hroničan, kao kod miliona ljudi koji ovo čitaju, to može da naruši vaše zdravlje, ošteti creva i probavni sistem.

 

Kako stres utiče na creva

 

Reakcija na stres pokreće brojne neželjene događaje u crevima a to su:

Smanjena apsorpcija hranljivih sastojaka

Smanjena oksigenacija creva

Protok krvi u digestivnom sistemu smanjen je čak četiri puta, što dovodi do smanjenja metabolizma

Smanjivanje proizvodnje enzima u crevima – čak 20.000 puta

Ali to nije sve. U pravom smislu te reči, imate dva mozga, jedan unutar lobanje, a drugi u crevima. Zanimljivo je da su ova dva organa zapravo formirana od iste vrste tkiva. U procesu formiranja fetusa, jedan deo se pretvara u centralni nervni sistem a drugi u enterični nervni sistem. Dva sistema povezana su vagusnim živcem, desetim kranijalnim nervom koji ide od moždanog stabla do stomaka. Ova „osovina mozga i creva“ povezuje dva mozga i objašnjava zašto na primer osećate leptire u stomaku kada ste nervozni. Isto tako, stres dovodi do promena u komunikaciji mozak – creva, što će doprineti brojnim gastrointestinalnim poremećajima, uključujući:

Upalnu bolest creva (IBD)

Sindrom iritabilnog creva (IBS)

Neželjene reakcije na antigene hrane (alergije na hranu)

Peptični ulkus

Gastroezofagealnu refluksnu bolest (GERB)

Ostale funkcionalne gastrointestinalne bolesti

 

Stres, koji je definisan kao akutna pretnja homeostazi, pokazuje i kratkoročne i dugoročne efekte na gastrointestinalnu funkciju.

 

Glavni efekti stresa na fiziologiju creva

 

  1. Promene u gastrointestinalnom motilitetu
  2. Promene u gastrointestinalnom lučenju
  3. Negativan uticaj na regenerativni kapacitet sluzokože gastrointestinalnog trakta i protok krvi u njemu
  4. Negativan uticaj na crevnu mikrofloru

Mastociti (MC – ćelije koje su deo imunog sistema) su važni elementi ose mozga – creva koji pretvaraju signale stresa u oslobađanje neurotransmitera širokog spektra i proinflamatornih citokina, koji imaju dubok uticaj na fiziologiju gastrointestinalnog trakta.

Harvard proučava kako stres može prouzrokovati poremećaj stomaka i sada je široko poznato da je stres pokretač koji uzrokuje pojavu višestrukih hroničnih procesa a  sa druge strane Hipokrat je jednom rekao da „sve bolesti počinju u abdomenu“. Ove dve zdravstvene dogme su u stvari povezane, jer stres oštećuje zdravlje creva, a kombinacija stresa i oštećenja creva može doprineti raznim inflamatornim bolestima kao na primer:

Multipla skleroza  Dijabetes tipa 1, Reumatoidni artritis, Osteoartritis, Lupus, Kronova bolest, Ulcerativni kolitis Hronične bolesti kože, Bubrežni problemi, Bolesti urinarnog trakta, Alergijske i atopijske bolesti, Degenerativne bolesti, Sindrom hroničnog umora, Fibromialgija, Mijalgijski encefalomijelitis (ME), Zapaljenska bolest creva

Jednostavno rečeno, hronični stres i druge negativne emocije poput besa, anksioznosti i tuge mogu da izazovu simptome i bolesti creva.

Psihologija se kombinuje sa fizičkim faktorima da bi izazvala bol i druge crevne simptome. Psihosocijalni faktori utiču na stvarnu fiziologiju creva kao i na njene simptome. Drugim rečima, stres (ili drugi psihološki faktori) mogu uticati na kretanje i kontrakciju gastrointestinalnog trakta, izazvati upale ili ga učiniti podložnijim infekciji. Pored toga, istraživanja pokazuju da su neki ljudi sa funkcionalnim gastrointestinalnim poremećajima osetljiviji na bol od drugih ljudi, jer njihov mozak ne može pravilno da reguliše signale bola iz gastrointestinalnog trakta. Stres može dodatno pogoršati postojeću bol. Zanimljivo je da veza deluje na dva načina: stres može izazvati probleme sa crevima, ali problemi sa crevima takođe mogu izazvati haos u emocijama. Istraživači Univerziteta Harvard nastavljaju: „Ova komunikacija se vrši u oba smera. Disfunkcionalno crevo može slati signale u mozak, a disfunkcionalni mozak može poslati signale u creva. Dakle, bol u stomaku ili crevima može biti uzrokovan anksioznošću, stresom ili depresijom. To je zato što su mozak i gastrointestinalni sistem usko povezani, pa ih treba smatrati jednom celinom.“ Neravnoteža u crevima može izazvati depresiju, anksioznost i još mnogo toga.

Ako osećate da ste pod stresom, onda je važno shvatiti da to ne samo da može uticati na vaše zdravlje, već može biti uzrokovano zdravljem vaših creva, tačnije, njegovim lošim zdravljem. Naučni dokazi sve više ukazuju da je hranjenje crevne flore prijateljskim bakterijama iz fermentisane hrane ili probiotika izuzetno važno za pravilno funkcionisanje mozga uključujući psihološko blagostanje i kontrolu raspoloženja. Na primer, dokazano je da probiotik Bifidobacterium longum NCC3001 normalizuje anksiozno ponašanje kod miševa sa infektivnim kolitisom. Istraživanje objavljeno 2011. godine takođe je pokazalo da probiotici imaju direktan uticaj na hemiju mozga u normalnim uslovima na način koji utiče na osećaj anksioznosti ili depresije. Ukratko, probiotik Lactobacillus rhamnosus ima izrazit efekat na GABA (inhibitorni neurotransmiter koji je značajno uključen u regulaciju mnogih fizioloških i psiholoških procesa) u nekim delovima mozga i smanjuje nivo hormona kortikosterona izazvanog stresom, smanjujući manifestacie povezane sa osećanjima anksioznosti i depresije.

Autori su zaključili: Zajedno, ovi nalazi ističu važnu ulogu bakterija u dvosmernoj komunikaciji duž ose mozga i creva i sugerišu da bi neki organizmi mogli biti korisna terapijska pomagala u lečenju poremećaja povezanih sa stresom kao što su anksioznost i depresija. Zanimljivo je da se neurotransmiteri poput serotonina nalaze u crevima. Inače, najveća koncentracija serotonina, koji je uključen u regulaciju raspoloženja, kontrolu depresije i suzbijanje agresije, nalazi se u crevima, a ne u mozgu! Ako imate ove simptome, stres je možda kriv. Časopis Harvard Health Beat sastavio je korisnu listu fizičkih, bihevioralnih i emocionalnih simptoma stresa. Svi smo izloženi stresu gotovo svakodnevno, ali ovi znaci signaliziraju da je stres možda postao rašireniji u vašem životu i da može povećati rizik od zdravstvenih problema.

 

Fizički simptomi

Ukočenost ili napetost mišića, posebno u vratu i ramenima

Glavobolja

Problemi sa spavanjem

Drhtanje

Gubitak ili povećanje telesne težine

Anksioznost

Promene u ponašanju

Odugovlačenje

Teškoće u izvršavanju radnih zadataka

Promene navika unosa alkohola ili hrane

Osoba počinje da puši ili puši više nego obično

Povećana želja osobe da bude sa drugima ili da bude sama

Često razgovaranje ili razmišljanje o stresnim situacijama

 

Emocionalni simptomi

Plači

Snažan osećaj napetosti ili pritiska

Teškoća opuštanja

Nervoza

Depresija

Loša koncentracija

Teškoće pamćenja

Gubitak smisla za humor

Neodlučnost

 

Šta se može učiniti za smanjenje stresa i poboljšanje zdravlja creva.  Zapravo, puno

 

Vežbanje je često vrlo korisno za opuštanje. Drugi uobičajeni i uspešni načini smanjenja stresa uključuju na primer, molitvu, meditaciju i smeh. Veštine opuštanja kao što su duboko disanje i pozitivna vizualizacija, što je „jezik“ podsvesti. Kada kreirate vizuelni prikaz kako želite da se osećate, vaša podsvest vas razume i počinje da vam pomaže čineći neophodne biohemijske i neurološke promene. Izbegavajte šećer/fruktozu. Ako jedete previše šećera i fruktoze, narušava se odnos dobrih i loših bakterija u crevima i služi kao gorivo za patogene bakterije, kvasac i gljivice, što negativno utiče na dobre bakterije u crevima. Jedite fermentisanu hranu: Tradicionalno pripremljena, nepasterizovana fermentirana hrana bogat je izvor probiotika. Zdrava hrana uključuje kiseli kupus, sirovo organsko mleko od pasnih životinja kao što je kefir, različito fermentisano povrće poput kupusa, repe, patlidžana, krastavaca, luka, tikvica, šargarepe i fermentiranu soju. Probiotski dodaci: Ako ne jedete fermentisanu hranu, definitivno se preporučuje uzimanje visokokvalitetnog probiotičkog dodatka. Kao što su istraživači naveli, „probiotici mogu duboko uticati na interakciju između mozga i creva (osa mikrobiom – creva – mozak) i potisnuti razvoj poremećaja izazvanih stresom i u gornjem i u donjem delu gastrointestinalnog trakta. “ Spavajte u potpunom mraku, ovo je neophodno za pravilnu proizvodnju hormona melatonina. Kao što studija pokazuje, „pokazalo se da melatonin, važan posrednik u osovini creva – mozak, ima važne zaštitne efekte protiv gastrointestinalnih povreda izazvanih stresom.“

 

econet

Stručni saradnik (Serbia) dr sci. med. Draško Jevđenić

Bioinformacioni centar Beograd

Call centar:

+381 65 449 60 26 (tel i viber)

+387 66 630 949 (tel i viber)

e – mail:

bioinfocentar@gmail.com

 

 

ASIDOX i PAMP programi  – programi složenih metaboličkih adaptacija

ASIDOX i PAMP programi – programi složenih metaboličkih adaptacija

Programi unapređenja zdravlja

Analizirajući svaku pojedinačnu konstituciju, uzimajući u obzir individualne karakteristike trenutnog fiziološkog i anatomskog stanja čoveka ovim konceptom se sastavlja program za održavanje i unapređenje opšteg zdravlja svakog pojedinca.

Programi podrazumevaju protokole procene adaptacionih kapaciteta organizma, funkcionalnog stanja organa i sistema, kapacitete imunološke odbrane i prilagođen terapijski program vežbanja.

Analizirajući trenutno stanje organizma ovim protokolima možemo odrediti najbolje načine preventivnih programa i terapijskih procedura već postojećih poremećaja i obolenja.

ASIDOX i PAMP programi polaze od činjenice da je energetska konstitucija tela isključivi i stabilni kompleks individualnih karakteristika uključujući opšti energetski kapacitet organizma, fiziologiju, strukturu  tela i psihološki profil.

 

 

Zaključci i analize protokola se zasnivaju na sledećem:  

Opšte zdravstveno stanje

Postojeće i prošle bolesti i povrede

Imunološki potencijal organizma

Psihološke karakteristike osobe

Prehrambene navike

Motoričko stanje

Životni uslovi

Navike i stereotipi

Društveno okruženje

Klimatski i ekološki uslovi životne i radne sredine

 

 

Individualni pristup 

Programi su zasnovani na činjenici da pojava i razvoj svakog konstitutivnog tipa ima svoje uzroke i karakteristične manifestacije te da su oni uz faktore okruženja osnova za razvoj određenih bolesti  što zahteva odgovarajuće metode korekcije navedene u nekoliko strategija.

 

  • Identifikovati predispoziciju za sve organe i sisteme tela (hardversko – softverske bioinformacione tehnologije)

 

  • Pojasniti rizike razvoja karakterističnih bolesti svojstvenih određenoj vrsti konstitucija i odrediti koji organi i sistemi mogu biti slaba karika u njegovom telu (hardversko – softverske bioinformacione tehnologije)

 

  • Utvrditi tip energetske konstitucije uzimajući kao glavni orjentir da svaka osoba ima individualne karakteristike sopstvene energije i uzimajući u obzir da svaki tip može sadržati elemente nekoliko klasičnih tipova energetske konstitucije

 

 

 

Na osnovu preporuka iznetih u ovim strategijama  ASIDOX i PAMP protokola potrebno je izraditi adekvatan individualni program za:

Obnavljanje , održavanje i jačanje zdravlja, kao i uklanjanje postojećih rizika od razvoja određenih bolesti uzimajući u obzir osobenosti svakog pojedinca. Ovaj program sadrži preporuke za korekciju energije, telesne konstitucije, program korektivne i individualne  ishrane  svakog pojedinca (Asidox ishrana) i adekvatan motorički režim, sve u cilju poboljšanja i održivosti opšteg zdravlja i energije čoveka.

 

Ako verujete da možete – u pravu ste, verujete da ne možete – opet ste u pravu  – ovde to deluje.

 

dr Ivana Miljković

Konsultant programa

MSc Miloš Purković

Profesor fizičke kulture i sporta

Trener specijalista u vrhunskom sportu

Diplomirani trener fitnesa i sportova snage

 

dr sci. med. Draško Jevđenić

Bioinformacioni centar Beograd

Call centar:

+381 65 449 60 26 (tel i viber)

+387 66 630 949 (tel i viber)

e – mail:

bioinfocentar@gmail.com

 

 

 

Logika nemogućnosti i štitna žlezda

Logika nemogućnosti i štitna žlezda

Neprihvatanje traumatske situacije koja nastaje u odnosu s bližnjima, izazvano je vezanošću za odnose, čovekovom vezanošću za lične aspekte ljudske sreće.

 

Koja će bolest blokirati duševnu patologiju – određeno je stupnjem neprihvatanja traumatske situacije a takođe i čovekovom ličnošću. Burno neprihvatanje situacije kod jednih može izazvati povišen pritisak, kod drugih posle eksplozije mržnje počinje da slabi vid ili dolazi do moždanog udara, kod trećih će se pojaviti problem sa štitnom žlezdom. No suština svih problema je ista: neprihvatanje boli, neostvarene želje u ličnim odnosima.

 

Problemi sa štitnom žlezdom nastaju, po pravilu, kao posledica povećane čovekove težnje da kontroliše svoju okolinu i kao posledica njegovog pokušaja da upravlja situacijama koje nastaju iz odnosa s najbližima, prije svega sa voljenom osobom suprotnog pola. Štitna žlezda strada previše ljubomornim i osjetljivim ljudima, koji se lako uvrede, koji uz to imaju i ne male ambicije, ljudima čiji je stupanj gordosti i ljubomore prilično visok.

Svi naši oseti i osećaji su povezani sa žlezdama.

Što se događa kada mislimo na čoveka koga volimo. Svakom misaonom procesu prethode i prate ga duboki osećaji. Kada želimo videti voljenu osobu, pre svega, uključuju se žlezde slinovnice. To je mehanizam koji postoji hiljadama godina. Čak i danas, posle hiljade godina, pri svakom kontaktu s vanjskim svetom dolazi do aktiviranja pljuvačnih žlezda. Pri tome, što je kontakt za nas važniji intenzivnije je lučenje pljuvačke. Pri takvom kontaktu s vanjskim svetom čoveku prvo prorade pljuvačne žlezde, onda se uključi štitna žlezda, a posle toga pamkreas.

Štitna žlezda, kontrolirajući i upravljajući situacijom, pomaže nam da realiziramo želje. Ako naiđemo na prepreke u ostvarivanju svojih želja to jest ako dođe do njihovog uniženja u onoj meri u kojoj pružamo otpor, ne prihvatamo situaciju, u toj meri štitna žlezda burnije reaguje povećavajući svoju aktivnost. Takva nekontrolirana eksplozija energije opasna je za organizam. Trudeći se da pobedimo situaciju po svaku cenu, mi pokušavamo njome upravljati ne samo na površinskom, već i na unutarnjem, dubinskom nivou. Čak i ako uvidimo uzaludnost svojih pokušaja da na vanjskom planu nešto promenimo, može se dogoditi da se na suptilnom nivou i dalje borimo sa situacijom, trošeći veliku količinu energije.,

Početak problema

U početku problem nastaje u žlezdi kao energetskom organu a onda problemi izbijaju i na fizičkom nivou. Ako hiperaktivnost štitne žlijezde postane opasna, doći će do nagle blokade njezine aktivnosti.

Što se više vežemo za ljudsku sreću, to više energije gubimo da bismo je zadržali. Neprestani napor dovodi do degeneracije organa, pojavljuju se čvorići: organske promjene ograničavaju nekontrolisano trošenje energije.

Žene i štitna žlezda

Odricanje od ljubavi prema mužu koji nije ispunio neka ženina očekivanja, izgleda kao želja da se s njim rastane. Sve je to neprihvatanje uniženja sudbine koje osoba ne može da prihvati a onda uniženje dolazi u prinudnom obliku, kada se pojave ginekološki problemi ili nastane disfunkcija štitne žlezde.

Problemi s decom

Jedan od faktora koji mogu izbaciti čovjeka iz koloseka i dovesti do bolesti štitne žezde je problematično dete. Ako roditelji nisu svoje dete naučili da se prilagodi životu, onda će u periodu složenih, dugotrajnih bolnih situacija, biti prinuđeni da neprestano troše energiju da bi spasili dete i to može dovesti do hormonalnih poremećaja.

To znači da se nepravilna reakcija na životne stresove, koja je prenesena deci, sada vraća. Kada je dete malo, to se gotovo ne može primetiti, ali kada uđe u period polnog sazrevanja i kada njegova nepravilna reakcija na dolazeće događaje počne razarati, tada se kod roditelja pojavljuju ozbiljni problemi sa zdravljem, u ovom slučaju – sa štitnom žlezdom.

Rešenje

Lekovi ne poboljšavaju čovjekov karakter i ne menjaju njegov odnos prema životu.

Ako štitna žlezda ne uspije izaći na kraj s opterećenjem, onda, da bi se izbeglo njezino oštećenje, prvo što treba učiniti je, sprečiti gubitak energije, odnosno izbegavati nove stresne situacije.

Trebamo naučiti kako prihvatiti gubitak ljudske sreće, treba steći refleks očuvanja ljubavi. Potrebno je da zaista u potpunosti pustimo bliskog čoveka, oslobodimo se svih pretenzija prema njemu i svih strahova za njega. Zadovoljstvo se mora zameniti nevezanošću, tada se ljubav ne pretvara u vezanost i ne donosi duševne i fizičke muke.

U odnosu s bliskim ljudima treba razumeti glavno: unutra, duboko u sebi, bližnjeg treba prihvatiti onakvog kakav jeste. Nedopustivo je težiti da njegova sudbina u potpunosti postane identična našoj. Ponašanje bliskog čoveka prema nama, određeno je nekom drugom logikom.

Izvana, treba štititi svoja prava, s bližnjima se treba sukobljavati, inače će odnos izgubiti energiju. Ako se potrudimo pri tome da u duši stalno održimo osećaj ljubavi, tada zahtevi i oštre mere mogu dati rezultat. Kada čovek pokuša pobeći od porodičnih problema u posao, to je u suštini zamena ljubomore gordošću i tada se i u toj sferi, postepeno nakupljaju problemi. Čvrsta kontrola i „probijanje“ na poslu, takođe dovode do preopterećenja štitne žlezde i stvara dalje probleme s njom.

Mi ne znamo što se događa u našoj podsvesti, u kakvom su stanju najdublji slojevi naše ličnosti.  Stupanj bola i potresa kroz koje moramo proći određeni su veličinom naših unutarnjih problema.

Često se bolna situacija, naizgled nesavladiva, vremenom utapa u našu podsvest i više nam ne nanosi veliku bol. Mi kažemo: vreme leči sve. A zapravo, samo podsvest ne oseća bol, no energija nastavlja da otiče, gubimo je. Kada takva situacija, uronjena u podsvest dođe do slojeva fizičkog zdravlja, psihe ili sudbine, počinjemo se bezbolno raspadati ili, da bi se spasili, teško se razbolevamo ne shvatajući pri tome šta se događa.

 

Treba shvatiti: vreme ne leči. Leči ljubav.

Vreme razara situaciju i stvara iluziju izlečenja. Ali na finim planovima nema roka trajanja i ono što smo učinili, katkad je nevidljivo prisutno, tu pokraj nas.

Ono nikuda ne odlazi.

Ono se menja ili iščezava kada se promenimo mi.

 

 

econet

Stručni saradnik (Serbia) dr sci. med. Draško Jevđenić

Bioinformacioni centar Beograd

Call centar:

+381 65 449 60 26 (tel i viber)

+387 66 630 949 (tel i viber)

e – mail:

bioinfocentar@gmail.com

 

Znaci poremećaja cirkulacije koje vredi na vreme znati

Znaci poremećaja cirkulacije koje vredi na vreme znati

Nepravilna ishrana, gojaznost, fizička neaktivnost glavni su uzroci poremećene cirkulacije krvi u telu. Smanjenje cirkulacije krvi dovodi do pogoršanja hroničnih bolesti, pogoršava ishranu mozga i unutrašnjih organa. Problem se može razviti gotovo neprimetno, pa je važno znati prve simptome, pre nego što se pojave komplikacije.

Treba identifikovati nekoliko neočiglednih znakova slabe cirkulacije, na koje prvo treba obratiti pažnju. Ovo olakšava dijagnozu, omogućavajući vam da brzo pronađete osnovni uzrok i započnete lečenje. Nepažljiv odnos prema zdravlju u ovoj situaciji preti moždanim udarom, gubitkom osetljivosti i razvojem kardiovaskularnog zatajenja.

Poremećaji cirkulacije nastaju kada su oštećeni kapilari koji dovode kiseonik. Sa smanjenjem intenziteta krvotoka, svi unutrašnji organi dobijaju manje hrane. Alarmantni simptomi se pojavljuju u intervalima od 2-4 puta nedeljno, nagoveštavajući da je telu potrebna pomoć.

Utrnulost udova

Sa bilo kojom vaskularnom bolešću, krvotok je poremećen, performanse perifernog nervnog sistema se smanjuju. Prenos signala u mozak dovodi da osoba oseća hladnoću ili toplotu u udovima i lagano peckanje. Ako se nelagodnost nastavi nakon samomasaže, treba se obratiti lekaru.

Umerena hromost

Kada je poremećen protok krvi, periodično se javlja oštar bol ili slabost u mišićima nogu. Tokom hodanja, osoba počinje da šepa, ne može da ispravi nogu zbog grčeva. Umerena hromost traje nekoliko minuta i prolazi sama od sebe. Ali kako se proširene vene razvijaju, napadi postaju sve češći, što otežava nošenje cipela sa visokom potpeticom.

Promene u nijansi boje kože

Ako je cirkulacija krvi oštećena, mali kapilari ne dobijaju krv. Zbog toga neka područja kože postaju bleda, dobijaju plavi ili žuti ton. Patologija je vidljivija na rukama, licu i grudima. U početku se protok krvi može obnoviti trljanjem i nežnom masažom.

Hladnoća u prstima

Problem se često javlja kod pacijenata sa niskim krvnim pritiskom. Nedostatak cirkulacije krvi uskraćuje tkivima ishranu  pa i pri toplom vremenu šake i stopala ostaju hladne. Neophodna je dijagnostika stanja  krvnih sudova i konsultovati kardiologa kako bi se isključila srčana insuficijencija.

Izmenjena stanja noktiju na nogama

Ako se nokti na prstima raspadnu, oljuste ili steknu gomoljast oblik, razlog nije uvek povezan sa gljivicama ili nedostatkom vitamina. Ovo može biti manifestacija poremećaja cirkulacije krvi u kojoj je nokatna ploča lišena hranljivih sastojaka i minerala.

Smanjenje mokrenja

Sa smanjenjem protoka krvi, bubrezi dobijaju manje tečnosti, a intenzitet njihovog rada se smanjuje. Obično osoba treba da isprazni bešiku najmanje 6 puta dnevno. Sa skrivenim patologijama, nagon ne prelazi 3 puta. Kako bolest napreduje na zglobovima prstiju javlja se i otok koji počinje ujutru.

Smanjena seksualna aktivnost

Poremećaji cirkulacije često utiču na funkciju genitalnih organa. Osetljivost je primetno smanjena, libido i privlačnost prema partneru padaju. Čovek nema erekciju, pa namerno izbegava seksualni kontakt. Stimulansi privremeno ublažavaju problem bez rešavanja osnovnog uzroka.

Sprečavanje poremećaja cirkulacije

U većini dijagnostikovanih slučajeva, vaskularni problemi se javljaju nepravilnim načinom života. Da bi održali tonus i poboljšali stanje kardiovaskularnog sistema, lekari preporučuju: Obavezno se bavite sportom, posvećujući do 150 minuta aktivnog kardio treninga svake nedelje. Veoma korisni su sobni bicikli, brzo hodanje, ples i plivanje. Da biste tonirali krvne sudove, primenite kontrastne kupke udova ili celog tela, ponekad uzmite tople kupke sa temperaturom od 40 ° C.

Razmislite o nekim navikama

Nikotin izaziva ozbiljne grčeve kapilara, provocira njihovu krhkost, sužavanje i povećava poremećaje cirkulacije. Jedite ispravno, ne zaboravite na zdrave zasićene masti, Omega-3 i Omega-6 aminokiseline. kalcijum, kalijum i selen. Kada se cirkulacija krvi promeni, poremećaji pogađaju celo telo. U početnoj fazi problemi se otklanjaju uz pomoć fizioterapijskih vežbi, posebne dijete i kontrole nivoa holesterola i šećera u krvi. Kasno lečenje postaje deo hroničnih bolesti i ozbiljnih patologija

Asidoxin je biljni preparat čije je jedno od osnovni dejstava usmereno na najbitnije stavke održivosti zdrave cirkulacije na nivou arteriola i venula (sitnih arterijskih i venskih krvnih sudova) i kvaliteta njihovih zidova. Asidoxin formula je zasnovana na naučnim saznanjima da niz poremećaja i bolesti nastaje kao posledica poremećaja mikrocirkulacije, asimptomatskih upala i niza oksidativnih stresova. Asidoxin formula je definisana na osnovu sineriskih delovanja svojih aktivnih biljnih materija i kao takva podržana od EMA (Evropska agencija za lekove).

U Srbiji je registrovana u Ministarstvu zdravlja Republike Srbije.

 

econet

Stručni saradnik (Serbia) dr sci. med. Draško Jevđenić

Bioinformacioni centar Beograd

Call centar:

+381 65 449 60 26 (tel i viber)

+387 66 630 949 (tel i viber)

e – mail:

bioinfocentar@gmail.com

 

 

Molekularni potpis efekata fizičkog vežbanja

Molekularni potpis efekata fizičkog vežbanja

Vežbanje, unutarćelijski sistem i starenje

(Izvod iz: Terapijski program Asidox)

 

Prednosti vežbanja su dokazane i istraživanje je gotovo zaključno.

Međutim, ključni  mehanizmi koji leže u pozadini pozitivnih efekata vežbanja dugo su bili u senci. Suština je da određene fizičke aktivnosti  u stvari  obnavljaju organele (specijalizovane ćelijske strukture) koje se degradiraju kako starimo.

Ako vežbanje može da povrati ili minimizira pogoršanje ribosoma, makrofaga i mitohondrija (unutarćelijskih specijalizovanih struktura) u mišićnim ćelijama, oni to čine i u drugim tkivima.

 

Mitohondrije – ćelijska organela i vežbanje

Mitohondrije se obično nazivaju energetske centrale ćelije čija je primarna funkcija da proizvode adenozin trifosfat – molekul koji transportuje hemijsku energiju unutar ćelija. Kako starimo, sposobnost mitohondrija da generišu energiju se menja.

Gotovo svaka ćelija u telu sadrži mitohondrije, jer su one odgovorne za proizvodnju energetskih spojeva potrebnih za pravilno funkcionisanje ćelije. Isto tako, spoznaja o enzimima smeštenim u mitohondrijima, njihovim kretanjima i nameni u odnosu na celu ćeliju je od suštinskog značaja za potpunu procenu kako ćelijske funkcije mogu uticati na dobrobit celog tela. Ali je jako važno da su istraživanja pokazala da pored povećanja kapaciteta mitohondrija, određene vrste vežbanja takođe poboljšavaju celokupnu aktivnost pomenutih enzima što dalje utiče na osetljivost i stepen rizika od niza različitih poremećaja i bolesti.

 

Ribozom – ćelijska organela i vežbanje

Proteini se prvo sintetišu prenošenjem koda molekula DNK u RNK. Tada se ovaj kod molekula RNK isporučuje u posebne složene proteinske organele ribozome (unutar ćelije) gde se odvija podudaranje i sinteza rastućeg molekula proteina iz aminokiselinske sekvence.

Sposobnost fizičke aktivnosti da podstakne proizvodnju proteina je važna. Mnoge ćelije, poput ćelija mozga i srca, ne dele se često. To znači da, kako starimo, funkcija opada. Za razliku od jetre, mišići se ne obnavljaju lako a ćelije mogu da akumuliraju veliku štetu.

Najnoviji naučni dokazi su potvrdili da samo određen tip vežbi precizno definiše stepen aktiviranja prvenstveno ribozoma, makrofaga i mitohondrija unutar ćelije i tako usmerava ćelije u procesu njenog daljeg programiranja .

 

 Masne kiseline (imunost, crevna flora) i vežbanje

Jasno je utvrđeno i možda nije iznenađujuće da ono što jedemo utiče na mikrobe koji žive u našem crevu, zajednički poznati kao mikrobiota creva ili svi mikroorganizmi u crevima. Međutim, prema  novim studijama, vežbanje ima isti efekat. U nedavnim medicinskim ogledima  je dokazano da određene fizičke aktivnosti (vežbe) nezavisno od ishrane – menjaju sastav bakterijske crevne flore tako što povećavaju proizvodnju masnih kiselina kratkog lanca (SCFA) koje su korisne za zdravlje.

 

Antiupalni efekat i vežbanje

Vežbanje poboljšava antiinflamatorni odgovor tela aktivirajući simpatički nervni sistem. Simpatički nervni sistem pomaže da se poveća broj otkucaja srca, krvni pritisak i brzina disanja. Fizička vežba aktivira ovaj sistem kako bi pomogla telu da ide u korak sa njegovim potrebama. Za to vreme telo u krvotok oslobađa hormone poput epinefrina i norepinefrina, koji aktiviraju adrenergičke receptore imunih ćelija. Preciznije, istraživači su testirali hipotezu da određena vežbanja pokreću simpatikoadrenergičku aktivaciju, što bi zauzvrat podstaklo proizvodnju monocitnih citokina.

Monociti su vrsta belih krvnih zrnaca ili imunih ćelija koje pomažu u borbi protiv raznih patogena i infekcija. A citokini su vrsta proteina koji pomažu drugim ćelijama da postanu takozvane efektorske ćelije, koje zauzvrat ubijaju kancerogene ili zaražene ćelije. U autoimunim bolestima citokini su izuzetno važna komponenta patogeneze. Oni utiču na stalnu stimulaciju imuno/imflamatornih ćelija i posredno ili neposredno izazivaju oštećenje ciljnih tkiva.

Citokini mogu da indukuju ćelijsku diferencijaciju i proliferaciju, ali i ćelijsku smrt, uključujući onu kancerogenu. Inflamatorni citokin TNF takođe ima proupalna svojstva, koja pomažu telu da dovede svoje inflamatorne ćelije do mesta povrede, stvarajući imunološki odgovor. Zapaljenje je neophodan deo imunološkog odgovora tela, ali previše upale može dovesti do bolesti. Hronična upala može doprineti dijabetesu, gojaznosti, celijakiji, artritisu, fibromialgiji ili bolestima creva kao što je Crohnova bolest ili ulcerozni kolitis. Zato su i u ovoj oblasti ispitivanja sa zaključcima uvek usmerena na precizno definisane protokole vežbanja kada su u pitanju ovi procesi.

Vežbanje bi trebalo da vas učini boljim u stvarima u kojima uživate, a ne da ih zamenite. To je velika razlika.

 

MSc Miloš Purković

Profesor fizičke kulture i sporta

Trener specijalista u vrhunskom sportu

Diplomirani trener fitnesa i sportova snage

 

dr sci. med. Draško Jevđenić

Bioinformacioni centar Beograd

Call centar:

+381 65 449 60 26 (tel i viber)

+387 66 630 949 (tel i viber)

e – mail:

bioinfocentar@gmail.com

 

 

Signali pomoći: Šta telu nedostaje

Signali pomoći: Šta telu nedostaje

Opsesivna želja da se pojede određeni proizvod može ukazivati na to da telu nedostaju potrebni minerali ili vitamini. Evo liste za proveru koja će vam reći glavne izvore vitamina i elemenata u tragovima u hrani, simptome nedostatka minerala i kako ih nadoknaditi.

Ranije niste primetili zavisnost od određenog proizvoda, ali danas ste spremni da za njega date bukvalno „pola carstva“. Vaše telo odašilja alarme da su mu potrebni određeni minerali i hemijska jedinjenja.

 

Šta da radite.  Nadoknadite deficit!

Kako se to može učiniti? Hajde da saznamo.

 

Kada telu nedostaju minerali i supstance, ono šalje signal

Neko je ravnodušan prema slatkišima, ali odjednom dobije neizdrživu želju da pojede bar komad tamne čokolade Znači: treba da jedete hranu bogatu magnezijumom. Žudite za masnim, zaslađenim pićima sa gasom. Telu nedostaje mineral kao što je kalcijum. I tako dalje na listi. Ako se uspostavi ravnoteža, nestaće poriva da se jede ova ili ona hrana. I bolje je ne čekati dok telo ne počne da šalje SOS signale, već samostalno uravnotežiti svoju ishranu, fokusirajući se na sledeće podsetnike.

Glavni izvori vitamina i elemenata u tragovima u hrani:

Mineralni magnezijum (Mg) – čokolada, orasi, voće.

Mineralni fosfor (P) – riba, govedina, jetra, orasi.

Mineralni kalcijum (Ca) – sir, kupus, senf.

Mineralni sumpor (S) – žumance, brusnice, beli luk, ren.

Mineralno gvožđe (Fe) – meso, riba, višnje, začinsko bilje, morske alge, kakao.

Mineralni cink (Zn) – meso, morski plodovi.

Vitamin B1 – orasi, mahunarke, jetra.

Vitamin B3 – mahunarke, meso, morska riba Iverak.

 

Sada pogledajmo problem iz drugog ugla

Nedostatak elemenata i supstanci koji se primećuju u telu ako ga jako privlači

kikiriki – vitamini B

banane – kalijum (K) (postoji još jedna opcija – konzumirate previše kafe, što dovodi do nedostatka kalijuma (K)

dinja – kalijum (K), kalcijum (Ca), fosfor (P), magnezijum (Mg)

vitamini A i C.

suve kajsije – vitamin A.

masline – natrijumove soli

mleko i mlečni proizvodi – kalcijum (Ca), triptofan, lizin, leucin

sladoled – kalcijum (Ca)

morski plodovi – jod (I).

haringa – zdrave masti.

seme suncokreta – antioksidativni vitamini.

puter – vitamin D.

sir – kalcijum (Ca) i fosfor (P)

hleb – azot (u mesu, ribi, orasima)

čokolada – magnezijum (Mg)

 

Poreklo gastronomskih (i ne samo njih) želja

Nezadrživi apetit uoči menstruacije govori o nedostatku cinka (Zn), (nalazi se u crvenom mesu (po mogućnosti u iznutricama), plodovima mora, lisnatom povrću, korenovcu). Samo nezasitni apetit ukazuje na nedostatak silicijuma, triptofana i tirozina (nalazi se u orasima, semenima, siru, jetri, jagnjetini, suvim grožđicama, spanaću, povrću i voću). Nedostatak apetita može ukazivati na nedostatak mangana (Mn) i vitamina B1 i B2 (nalaze se u orasima, bademima, orasima, semenima, mahunarkama, mesu, ribi i živini). Želja za pušenjem ukazuje na nedostatak silicijuma i tirozina (nalazi se u orasima, semenima, voću, povrću). Želja za grickanjem leda govoriće o nedostatku gvožđa (Fe), (nalazi se u mesu, ribi, živini, morskim algama, zelenilu, trešnjama).

 

Šta kažu gastronomske zavisnosti

Zavisnost je čokolada i slatko. Ovu tendenciju obično primećuju ljubitelji kofeina i osobe čiji mozak pokazuje izvanrednu potrebu za glukozom. Ovo se odnosi i na druge slatkiše. Ako postoji neuravnotežena ishrana, telo na to reaguje potrebom za glukozom kao izvorom energije. A čokolada savršeno „izvršava“ ovaj zadatak. Zavisan od sira bilo koje vrste, ukusa i mirisa, stručnjaci veruju da ljubitelji sira moraju da nadoknade rezerve kalcijuma (Ca) i fosfora (P). A sir je najprikladniji izvor ovih elemenata u tragovima. Zavisnost od kiselog limuna. Na taj način telo pokušava da olakša proces varenja. Želja prema dimljenom mesu i drugim grickalicama razlikuje ljude koji su ušli u okvir pogrešne dijete. Dugotrajno ograničenje u prehrambenom protokolu hrane koja sadrži masti, provocira smanjenje nivoa „zdravog“ holesterola u krvi. A kategorija dimljene hrane sadrži puno zasićenih masti.

 

Na koje bolesti ukazuje zavisnost od hrane

Crni luk, beli luk, začini.

Nezadrživa želja za uvođenjem ovih proizvoda u vaš protokol o hrani govoriće o patologijama respiratornih organa.

Masline

Ako vas ovaj proizvod jako privlači, možda imate disfunkciju štitne žlezde.

Sladoled

Sladoled privlači ljude koji pate od neispravnosti metabolizma ugljenih hidrata, posebno dijabetesa.

Banane.

Oni koji konzumiraju neverovatne količine banana možda će morati da provere svoje srce.

Suncokret.

Ako nedostaju antioksidativni vitamini potrebni za normalno funkcionisanje tela, čovek dolazi u iskušenje da stalno konzumira  semenje.

 

Simptomi i smernice za nedostatak minerala

Ako postoje problemi sa radom srca, verovatno je da telo ima nedostatak kalijuma. Preporučuje se širok izbor voća i povrća.

Ako se koža ljušti, postoji nedostatak joda. Preporučuje se upotreba „morskih plodova“.

Ako zubna gleđ požuti, to može ukazivati na nedostatak određenog broja minerala. Preporučuju se pasulj, riba i banane.

Budite pažljivi prema svom telu, slušajte njegove signale kako biste na vreme obratili pažnju na mogući nedostatak esencijalnih supstanci i minerala. A onda možete izbeći mnoge zdravstvene komplikacije.

 

econet

Stručni saradnik (Serbia) dr sci. med. Draško Jevđenić

Bioinformacioni centar Beograd

Call centar:

+381 65 449 60 26 (tel i viber)

+387 66 630 949 (tel i viber)

e – mail:

bioinfocentar@gmail.com