Kada dobijete na težini i zadržite je na određenom vremenskom periodu, vaše telo se može naviknuti na svoju povećanu veličinu. Kako ta težina opada, počinju da se dešavaju neke suptilne promene — u nivou hormona, u mozgu — koje uzrokuju usporavanje vašeg metabolizma u mirovanju, čineći vas gladnijim i manje zadovoljnim hranom. Čini se da sve ovo ima za cilj vraćanje telesne težine na zadatu vrednost.
Telo se opire gubitku težine mnogo snažnije nego gojenju.
Međutim, postoji nekoliko zanimljivih hipoteza o ovome. Jedno od najutvrđenijih objašnjenja je šta se dešavalo kroz evoluciju. „Stotinama hiljada godina evoluirali smo u sredinama u kojima smo se suočavali sa čestim periodima neuhranjenosti“ „Stoga možemo pretpostaviti da u ljudskoj DNK postoji mnogo gena koji doprinose akumulaciji dodatnih kalorija u obliku masti.“ Ova karakteristika, u određenoj meri, povećava našu sposobnost da preživimo neuhranjenost i povećava našu sposobnost reprodukcije – genetski opstanak.
Danas se veruje da je nemogućnost gubitka kilograma odbrana našeg tela od perioda pothranjenosti, iako se oni sada dešavaju mnogo ređe.
Ključna činjenica
Metabolizam je svojstven svakoj ćeliji u vašem telu i odnosi se na niz hemijskih procesa u svakoj ćeliji koji pretvaraju unesene kalorije u gorivo da bi vas održali.
Osnovni metabolizam ili „stopa mirovanja“ meri se time koliko kalorija sagorevate dok ne radite ništa. Ovo je najviša tačka metabolizma u različitim tkivima sa različitim potrebama i pokazatelj koliko kalorija je potrebno da bi oni funkcionisali.
Glavni organi u telu — mozak, jetra, bubrezi i srce — troše oko polovine energije sagorele tokom odmora, dok masti, digestivni sistem a posebno mišići tela troše ostatak.
Vaše telo svakodnevno sagoreva energiju na tri glavna načina:
1) Metabolizam mirovanja ili bazalni metabolizam – energija se koristi za osnovne telesne funkcije
2) Varenje hrane (termički efekat hrane)
3) Fizičku aktivnost.
Kao što smo otkrili, jedna veoma nedovoljno cenjena činjenica o našim telima je da naš metabolizam u mirovanju zapravo čini ogromnu količinu svih kalorija koje sagorevamo tokom dana. Za većinu ljudi bazalni metabolizam čini 60 do 70 procenata ukupne potrošnje energije – to je opšte prihvaćena činjenica. Zato nije toliko iznenađujuće što vežbanje dovodi do (statistički) značajnih, ali malih promena u težini.
Fizička aktivnost, s druge strane, čini mali deo ukupne potrošnje energije — 10 do 30 procenata (osim ako niste profesionalni sportista ili radite fizički zahtevan posao). Varenje hrane čini oko 10 procenata.
Metabolizam može značajno da varira od osobe do osobe
Istina je da dvoje ljudi iste veličine i sastava tela mogu imati veoma različit metabolizam. Jedna osoba može da jede slobodno količinski, bez bojazni a da ne dobije ni jedan gram, dok druga mora pažljivo da broji kalorije da ne bi dobila na težini.
Istraživači su otkrili šta sve utiče na brzinu bazalnog metabolizma kod čoveka. Među njima su: količina mišićnog i masnog tkiva u telu, pol, starost i genetika.
Odnos mišića i masnog tkiva
Jedna od varijabli koja utiče na brzinu metabolizma u mirovanju je koliko mišića imate. Sa bilo kojom težinom, što više mišića imate i što manje masti imate, to je vaš metabolizam brži. Stvar je u tome što mišići u mirovanju troše mnogo više energije od masti.
Ali postoji zamka, ako imate više mišića, telo brže sagoreva energiju. Ali to je samo pola bitke.” Ako gradite mišiće i efikasno ubrzavate svoj metabolizam, trebate da se borite protiv prirodne tendencije da (želite) jedete više, što dolazi sa brzim metabolizmom“.
Pol
Žene svih građa tela i u bilo kom uzrastu sagorevaju manje kalorija od muškaraca. Menstrualni ciklus je takođe bitan: neke žene sa većom stopom metabolizma tokom druge polovine ciklusa (lutealna faza) povećavaju svoju stopu metabolizma u mirovanju za 10 procenata.
Starenje
Efekat se javlja postepeno, čak i ako se količina masnog i mišićnog tkiva ne menja. Ovaj stalni pad počinje sa 18 godina.
Zaključak i zanimljiva istina
Istraživači proučavaju različite životinjske modele kako bi otkrili misterije ljudskog metabolizma.
Kolibri su od posebnog interesa, oni imaju najbrži metabolizam u životinjskom carstvu. „Među svim kičmenjacima u celom životinjskom carstvu, kolibri imaju najveću stopu metabolizma“, kaže Vong iz Istraživačkog centra Džons Hopkins, „oni lupaju krilima 60 do 80 puta u sekundi“.
Zanimljivo je da hranu dobijaju iz izvora sa visokim sadržajem šećera, kao što je nektar, a osoba sa istim nivoom šećera u krvi bi se smatrala dijabetičarom. Ali kod kolibrija se šećer brzo sagoreva kako bi se održala maksimalna frekvencija otkucaja krila.
Dakle, nema sumnje, zaključak bi se mogao svesti u dva naučno neoboriva pojma.
Bazalni metabolizam i pokret. Samo je potrebno znati kako.
Autor: dr Draško Jevđenić
U tekstu korišteni izvodi i naučne objave Julie Belluz i eco.net
