Metabolizam – odbrana genetskog opstanka

od strane zdravljeinfo | феб 17, 2024

Kada dobijete na težini i zadržite je na određenom vremenskom periodu, vaše telo se može naviknuti na svoju povećanu veličinu. Kako ta težina opada, počinju da se dešavaju neke suptilne promene — u nivou hormona, u mozgu — koje uzrokuju usporavanje vašeg metabolizma u mirovanju, čineći vas gladnijim i manje zadovoljnim hranom. Čini se da sve ovo ima za cilj vraćanje telesne težine na zadatu vrednost.

Telo se opire gubitku težine mnogo snažnije nego gojenju.

Međutim, postoji nekoliko zanimljivih hipoteza o ovome. Jedno od najutvrđenijih objašnjenja je šta se dešavalo kroz evoluciju. „Stotinama hiljada godina evoluirali smo u sredinama u kojima smo se suočavali sa čestim periodima neuhranjenosti“ „Stoga možemo pretpostaviti da u ljudskoj DNK postoji mnogo gena koji doprinose akumulaciji dodatnih kalorija u obliku masti.“ Ova karakteristika, u određenoj meri, povećava našu sposobnost da preživimo neuhranjenost i povećava našu sposobnost reprodukcije – genetski opstanak.

Danas se veruje da je nemogućnost gubitka kilograma odbrana našeg tela od perioda pothranjenosti, iako se oni sada dešavaju mnogo ređe.

Ključna činjenica

Metabolizam je svojstven svakoj ćeliji u vašem telu i odnosi se na niz hemijskih procesa u svakoj ćeliji koji pretvaraju unesene kalorije u gorivo da bi vas održali.

Osnovni metabolizam ili „stopa mirovanja“ meri se time koliko kalorija sagorevate dok ne radite ništa. Ovo je najviša tačka metabolizma u različitim tkivima sa različitim potrebama i pokazatelj koliko kalorija je potrebno da bi oni funkcionisali.

Glavni organi u telu — mozak, jetra, bubrezi i srce — troše oko polovine energije sagorele tokom odmora, dok masti, digestivni sistem a posebno mišići tela troše ostatak.

Vaše telo svakodnevno sagoreva energiju na tri glavna načina:

1) Metabolizam mirovanja ili bazalni metabolizam – energija se koristi za osnovne telesne funkcije

2) Varenje hrane (termički efekat hrane)

3) Fizičku aktivnost.

Kao što smo otkrili, jedna veoma nedovoljno cenjena činjenica o našim telima je da naš metabolizam u mirovanju zapravo čini ogromnu količinu svih kalorija koje sagorevamo tokom dana. Za većinu ljudi bazalni metabolizam čini 60 do 70 procenata ukupne potrošnje energije – to je opšte prihvaćena činjenica. Zato nije toliko iznenađujuće što vežbanje dovodi do (statistički) značajnih, ali malih promena u težini.

Fizička aktivnost, s druge strane, čini mali deo ukupne potrošnje energije — 10 do 30 procenata (osim ako niste profesionalni sportista ili radite fizički zahtevan posao). Varenje hrane čini oko 10 procenata.

Metabolizam može značajno da varira od osobe do osobe

Istina je da dvoje ljudi iste veličine i sastava tela mogu imati veoma različit metabolizam. Jedna osoba može da jede slobodno količinski, bez bojazni a da ne dobije ni jedan gram, dok druga mora pažljivo da broji kalorije da ne bi dobila na težini.

Istraživači su otkrili šta sve utiče na brzinu bazalnog metabolizma kod čoveka. Među njima su: količina mišićnog i masnog tkiva u telu, pol, starost i genetika.

Odnos mišića i masnog tkiva

Jedna od varijabli koja utiče na brzinu metabolizma u mirovanju je koliko mišića imate. Sa bilo kojom težinom, što više mišića imate i što manje masti imate, to je vaš metabolizam brži. Stvar je u tome što mišići u mirovanju troše mnogo više energije od masti.

Ali postoji zamka, ako imate više mišića, telo brže sagoreva energiju. Ali to je samo pola bitke.” Ako gradite mišiće i efikasno ubrzavate svoj metabolizam, trebate da se borite protiv prirodne tendencije da (želite) jedete više, što dolazi sa brzim metabolizmom“.

Pol

Žene svih građa tela i u bilo kom uzrastu sagorevaju manje kalorija od muškaraca. Menstrualni ciklus je takođe bitan: neke žene sa većom stopom metabolizma tokom druge polovine ciklusa (lutealna faza) povećavaju svoju stopu metabolizma u mirovanju za 10 procenata.

Starenje

Efekat se javlja postepeno, čak i ako se količina masnog i mišićnog tkiva ne menja. Ovaj stalni pad počinje sa 18 godina.

Zaključak i zanimljiva istina

Istraživači proučavaju različite životinjske modele kako bi otkrili misterije ljudskog metabolizma.

Kolibri su od posebnog interesa, oni imaju najbrži metabolizam u životinjskom carstvu.  „Među svim kičmenjacima u celom životinjskom carstvu, kolibri imaju najveću stopu metabolizma“, kaže Vong iz Istraživačkog centra Džons Hopkins, „oni lupaju krilima 60 do 80 puta u sekundi“.

Zanimljivo je da hranu dobijaju iz izvora sa visokim sadržajem šećera, kao što je nektar, a osoba sa istim nivoom šećera u krvi bi se smatrala dijabetičarom. Ali kod kolibrija se šećer brzo sagoreva kako bi se održala maksimalna frekvencija otkucaja krila.

Dakle, nema sumnje, zaključak bi se mogao svesti u dva naučno neoboriva pojma.

Bazalni metabolizam i pokret.  Samo je potrebno znati kako.

Autor: dr  Draško Jevđenić

U tekstu korišteni izvodi i naučne objave Julie Belluz i eco.net

Insulinska rezistencija – kada ćelije ignorišu signal

od strane zdravljeinfo | окт 2, 2023

Insulinska rezistencija nastaje  kada ćelije perifernih tkiva ne reaguju na insulin onako kako bi trebale, hormon koji stvara endokrini pankreas a koji je neophodan za život i regulaciju nivoa glukoze (šećera) u krvi. U normalnim okolnostima insulin funkcioniše u sledećim koracima: probavni organi razlažu hranu koju unosimo do glukoze (šećer), koja je glavni izvor energije. Glukoza ulazi u krvotok, što daje signal pankreasu da oslobađa insulin. Insulin pomaže da glukoza iz krvi uđe u  mišiće, masno tkivo, ćelije jetre, te druge ćelije, kako bi je mogle iskoristiti za energiju ili skladištiti za kasniju upotrebu. Kada glukoza uđe u ćelije i njen nivo se smanji u krvotoku, to daje signal pankreasu da prestane proizvoditi insulin. Iz nekoliko razloga, ćelije perifernih tkiva mogu neodgovarajuće reagovati na insulin, što znači da ne mogu efikasno preuzimati glukozu iz krvi ili je skladištiti. Ovo stanje se zove insulinska rezistencija. Kao rezultat toga, pankreas proizvodi više insulina kako bi pokušao savladati povećanje nivoa glukoze u krvi. To se zove hiperinsulinemija.

Sve dok pankreas može proizvesti dovoljno insulina da prevlada slab odgovor ćelija na insulin, nivo šećera u krvi će ostati u zdravom rasponu. Ako ćelije postanu previše otporne na insulin, to dovodi do povišenog nivoa glukoze u krvi (hiperglikemije), što s vremenom dovodi do predijabetesa i dijabetesa tipa 2. Insulinska rezistencija je povezana sa nekoliko drugih stanja uključujući: gojaznost, kardiovaskularne bolesti, masnu jetru, metabolički sindrom, sindrom policističnih jajnika (PCOS).

Faktori rizika

Insulinska rezistencija se može razviti kod svakoga i može biti privremena (na primer, korištenje steroidnih lijekova u kratkom periodu uzrokuje inzulinsku rezistenciju) ili hronična. Dva glavna faktora koji doprinose insulinskoj rezistenciji su višak telesne masti, posebno oko struka i viscelarne masti, te nedostatak fizičke aktivnosti. Povišen nivo insulina može dovesti do povećanja telesne težine, što zauzvrat pogoršava insulinsku rezistenciju.

Hiperinsulinemija je takođe povezana sa sledećim stanjima:

• povišen nivo triglicerida
• ateroskleroza
• hipertenzija

Insulinska rezistencija je takođe glavna karakteristika metaboličkog sindroma, koji je skup karakteristika koje povezuju višak masnoće oko struka i inzulinsku rezistenciju s povećanim rizikom od kardiovaskularnih bolesti, moždanog udara i dijabetesa tipa 2. Karakteristike metaboličkog sindroma uključuju: povišen nivo glukoze u krvi, povišen nivo triglicerida, nizak nivo dobrog holesterola  (HDL),  visok krvni pritisak.

Razumevanje faktora rizika za insulinsku rezistenciju može pomoći u sprečavanju, odlaganju ili smanjenju nezdravih ishoda. Ako se zna na šta treba da se pazi, mogu da se izmene ili čak eliminišu neki od faktora rizika povezanih sa životnim navikama. Faktori rizika za insulinsku rezistenciju uključuju:

• Visok BMI
• Imati nekoga u užoj porodici sa dijabetesom
• Fizički statičan i pasivan način života
• Lična istorija gestacijskog dijabetesa (GDM)
• Lična istorija bolesti srca ili moždanog udara
• Medicinska stanja kao što su visok krvni pritisak i visok holesterol
• Sindrom policističnih jajnika (PCOS)
• Kušingov sindrom (Morbus Cushing)
• Apneja u snu i drugi problemi sa spavanjem

Insulinska rezistencija udvostručuje rizik od srčanog i moždanog udara, takođe je povezana  sa većim rizikom od raka bešike, dojke, debelog creva, grlića materice, pankreasa, prostate i materice.  Čini se da visok nivo insulina u ranoj fazi insulinske rezistencije podstiču rast tumora tako što  potiskuje sposobnost tela da se zaštiti ubijanjem malignih ćelija.

Pokrenuti poseban plan ishrane za lečenje insulinske rezistencije

Ishrana koja sadrži visoko prerađenu hranu bogatu ugljenim hidratima i zasićenim mastima povezana je sa insulinskom rezistencijom. Organizam vrlo brzo vari visoko obrađenu hranu bogatu ugljikohidratima, što uzrokuje visok porast šećera u krvi. Ovo stavlja dodatni stres na pankreas da proizvodi mnogo insulina, što s vremenom može dovesti do insulinske rezistencije. Pravilna ishrana je ključna za regulisanje insulinske rezistencije, a evo nekih osnovnih smijernica:

• Neophodno je uvesti više obroka u toku dana sa minimalnim razmakom od 4 – 6 h, da bi insulin mogao da snizi glukozu od prethodnog obroka
• U toku dana treba unositi dovoljno tečnosti u vidu vode (30 ml po kg telesne mase dnevno) i čajeva (čaj od lista borovnice, duda, kupine, mahune graha, koprive, zove, maslačka, za koje je dokazano da smanjuju nivo glukoze u krvi)
• U ishranu je preporučljivo uvesti cimet (reguliše šećer u krvi), čia i lanene semenke (dobar izvor omega-3 masnih kiselina, za poboljšanje HDL holesterola), mahunarke (potvrđena antidijabetička svojstva)
• Prednost dati namirnicama koje sadrže antioksidanse i fitonutrijente (kurkuma, kakao, beli i crveni luk, crvena paprika)
• Treba jesti više proteina iz ribe, belanaca i mladog sira. Preporučuje se pileće i pureće meso bez kože, teletina, mlada junetina i bela riba.
• Od ugljenih hidrata treba koristiti složene (sa nižim glikemijskim indeksom), koji sadrže puno biljnih vlakana (žitarice celog zrna, integralni hleb, integralni pirinač). Vlakna spuštaju nivo glukoze i holesterola u krvi.
• Od mliječnih proizvoda preporučuje se obrano ili delomično obrano mleko, jogurt, mladi kravlji sir, dok krem sir, kajmak i tvrde sireve treba izbjegavati zbog velikog udjela masnoće

Sastojci hrane koji se ne preporučuju:

• hrana sa visokim sadržajem prostih šećera
• hrana sa visokim sadržajem ugljenih hidrata koji lako hidroliziraju
• hrana sa visokim sadržajem holesterola i zasićenih masnoća
• hrana sa rizikom visokog sadržaja rezidua i kontaminanta

Osobe sa IR bi trebale smanjiti unos a u nekim situacijama potpuno izbegavati industrijske prehrambene proizvode poput pekarskih i slastičarskih proizvoda, industrijskih deserta i sl. Takođe ne preporučuju se masni, krem / čokoladni namazi zbog velikog udela masti i šećera, te  tvrdi margarini zbog neželjenih trans masnih kiselina. Beli hleb je potrebno svesti na minimum zbog  prekomernog unosa soli,  skroba koji se tokom probave lako razloži do šećera glukoze a zbog sličnog razloga potrebno je  pite, pice i mesa svesti  na minimum. Ne preporučuju se gazirana ili negazirana slatka pića jer  sadrže proste šećere, a često su proizvedeni  sa umetnim bojama, aromama ili umetnim zaslađivačima. Jela  spremana na masti povećavaju udio masti u celodnevnoj prehrani. Ne preporučuju se prerađevine od mesa, jer sadrže nitratne i nitritne soli i druge aditive naročito  kod kojih je struktura homogena zbog mljevenja (pašteta, hrenovke, mesni naresci i sl.).  Instant supe  te slični koncentrovani proizvodi nisu preporučeni zbog  visokog sadržaja soli i aditiva.

Za način pripreme hrane preporučuje se kuhanje na pari i u vodi. Od suplementacije se uglavnom preporučuje vitamin D, vitamin C, magnezijum, hrom, cink, alfa-lipoinska kiselina, te mio-inozitol.

Fizička aktivnost dovodi do potrošnje energije, povećanja osetljivosti na insulin i porasta mišićne mase. Sve navedeno je od velikog značaja za kontrolu i poboljšanje IR. Fizička aktivnost 3 do 5 puta sedmično po 30 do 60 minuta može poboljšati HbA1C za oko 10 % do 20%, i najefikasnije je kod osoba sa blagim oblikom dijabetesa tipa II i kod onih koji su rezistentni na insulin. Preporučuje se umerena fizička aktivnost, šetnja svaki dan, 3 – 5 kilometara, umerenom brzinom. Preterana fizička aktivnost dovodi do lučenja hormona adrenalina i kortizola, čime se pogoršava IR. Takođe je značajan dobar san, te oslobađanje stresa.

Insulinska rezistencija je stekla svest i značaj, sama po sebi, kao faktor koji doprinosi nastanku velikog broja bolesti i sindroma. Ali isto tako bitno je znati i sledeće. Pravovremena intervencija može sprečiti njihovu pojavu.

Autor: mr Nikolina Zekić magistar farmacije i nutricionizma

Konsultant:  dr sci. med. Draško Jevđenić

Autori su saradnici nemačkog saveznog udruženja za dijetetiku (des Verbandesder Diätassistenten – Deutscher Bundesverband / VDD)

Autizam – put ljubavi i pažnje

od strane zdravljeinfo | јан 29, 2023

U današnje vreme se sve više susrećemo sa pojavom autizma kod dece. Međutim ljudima je taj termin nejasan i donekle neprihvatljiv. Kako bismo termin što bolje objasili, moramo reći da je autistički spektar poremećaja (ASD) skup neurorazvojih poremećaja koje karakterišu oštećene socijalne interakcije, problemi u komunikaciji, stereotipna i repetitivna ponašanja, neuobičajena ili ograničena interesovanja.

Kada se javlja ASD?

To je razvojni poremećaj koji se javlja u ranom detinjstvu. Važno je napomenuti da je svaka osoba sa autizmom individua za sebe i da se kod svake osobe autizam razlikuje. Izvesno je da je autizam znatno češći kod dečaka nego kod devojčica.

Koji su uzroci nastanka ASD?

Jasan uzrok za nastanak ovog poremećaja nije poznat. Međutim, u pitanju je grupa srodnih poremećaja sa mnogo različitih uzroka. U najvećem broju najverovatnije se radi o kombinaciji genetskih faktora rizika sa faktorima rizika iz okruženja. Specifičan gen/geni još nisu potvrdjeni. Među roditeljima često možemo čuti da nakon primanja vakcine, najčešće MMR sa ulaskom u drugu godinu, oni primećuju karakteristične osobine ovog poremećaja kod deteta. Medjutim, ne postoje jasni naučni dokazi da vakcina na bilo koji način može da uzrokuje pervazivni poremećaj. Takodje navodi se i da autizam može biti stečen  fizičkim povredama, oštećejem odredjenog dela mozga.

Kako i kada roditelji znaju da treba reagovati -koji su to simptomi?

1. Dete ne pokazuje interesovanje za vršnjačke aktivnosti, ima poteškoća da stekne prijatelje i uglavnom nema nijednog najboljeg druga;
2. Dete ne inicira komunikaciju sa drugima, uglavnom pasivno stoji pored druge dece;
3. Dete se ne igra igre pretvaranja i ne igra društvene igre;
4. Detetov govor deluje kao da govori robot, jezičke konstrukcije su neobične, preokupacije odredjenim predmetima, njihovom teksturom, mirisom i slično;
5. Stalno insistiranje na istim stvarima, rituali oko hrane, kupanja te da druge ljude doživljavaju kao stvari ili kao “alat” za zadovoljenje svojih potreba.

Pored ovih primarnih simptoma, prisutne su druge teškoće kao što su: problem senzorne regulacije, problem u kognitivnom funkcionisanju, izvodjenje odredjenih motornih aktivnosti, prepoznavanje i tumačenje emocija, kako kod drugog tako i sami kod sebe i problema u ponašanju.

Kome se roditelji mogu obratiti kada uvide neke od ovih simptoma?

Često se dešava da prođe i po par godina, a da poremećaj ne bude dijagnostikovan jer dete bude pogrešno dijagnostikovano od strane samo defektologa, logopeda, ili pedijatra/neurologa. Najčešće se dešava da deca budu dijagnostikovana kao disfazija, odnosno usporeno usvajanje govora i jezika. Veoma je važno reći da je dečiji psihijatar neophodan u procesu postavljanja prave dijagnoze i zato roditelji treba da se uvek prvo jave dečijem psihijatru kada postoji bilo kakva sumnja o poteškoćama u razvoju govora i jezika, socijane interakcije ili komunikacije.

I na kraju kao najbitnije pitanje se postavlja kako se autizam zapravo leči? Lečenju poremećaja pristupa se na sistematizovan način koji uključuje specijalnu edukaciju akademskih veština, trening socijalnih veština, logopedski tretman usmeren na govor i jezik, lečenje pridruženih psiholoških, neuroloških i pedijatrijskih poremećaja. Lečenje se sprovodi primenom raznih edukativnih, bihejvioralnih i psihoterapijskih tehnika, i primenom lekova kada postoje pridruženi poremećaji. Kod većine osoba sa autizmom postoje deficiti u četiri organska sistema: nervnom, imunološkom, endokrinom i probavnom sistemu. S toga i lečenje treba biti sveobuhvatno. Lečenje podrazumeva suplementaciju, dijetetsku ishranu (gastroenterolog, medicinski biohemičar) i logopedske terapijske postupke. Lekovi se često koriste za lečenje problema povezanih sa autizmom. Za sada postoje oskudna istraživanja oko rezulata ili sigurnosti primene terapije lekovima kod adolescenata i odraslih sa autizmom, ali je dokazano da nijedan poznati lek ne pomaže u glavnim simptomima autizma, oštećenju socijalne interakcije i komunikaciji. Lek za autizam nije pronađen. Deca sa autizmom odrastaju u osobe sa autizmom. Osobama sa autizmom potrebna je podrška tokom celog života da bi ostvarili i omogućili svoj potencijal.

Imajući u vidu sve teškoće kojima su izložene osobe sa autizmom, kao i njihove često ograničene veštine, njihovi životi su ispunjeni konstantnim stresom, frutracijom i anksioznošću. Svi problemi su najčešće prouzrokovani njihovom preopterećenošću zahtevima kojima su izloženi, nemogućnošću da izraze svoje želje i potrebe ili kada ne razumeju šta se očekuje od njih i kako da ispune ta očekivanja. Ponašanje dece sa autizmom dugo je bio problem koji je neprepoznat i neprihvaćen. Sredina je ovu decu karakterisala kao lenju, nevaspitanu i nemirnu. Ipak, svako ponašanje u osnovi je racionalno ukoliko gledamo očima deteta. Kada shvatimo koju funkciju ima ponašanje i šta dete pokušava da iskaže kroz to ponašanje, sve dobija smisao. Naučno je dokazano da se ranim prepoznavanjem, te ciljanom ranom intervencijom značajno može poboljšati životni ishod osoba s autizmom. Sve je više primera iz sveta o osobama sa autizmom koji završavaju škole, fakultete i osposobljavaju se za razna zanimanja, no kako bi to postalo pravilo i kod nas potrebna je podrška društva.
Uz različite terapije, stručan rad, učenjem prihvatanja okoline, te puno ljubavi, pažnje i strpljenja od najranijeg uzrasta, moguće je postići jako puno.

Tatjana Miladinović diplomirani master Pedagog

 dr sci. med. Draško Jevđenić stručni saradnik

Bioinformacioni centar Beograd

Terapeutsko izuzeće u sportu i zloupotreba lekova u cilju poboljšanja sportskih performansi

od strane zdravljeinfo | окт 26, 2022

Sportisti, kao i obični ljudi, imaju pravo da se razbole i da se leče, ali ne smeju da koriste većinu lekova koji su za druge ljude uobičajeni, jer se nalaze na listi zabranjenih doping sredstava. Zbog toga je Svetska antidoping agencija (WADA – World Anti-doping Agency) uvela „Izuzeće radi terapeutske upotrebe u sportu“ skraćeno TUE (Therapeutic Use Exemptions), koje se podnosi u slučaju kada postoji indikacija za primenu supstanci i metoda sa liste zabranjenih sredstava. Ovo „izuzeće“ služi da sportistu oslobodi opasnosti od proglašenja doping pozitivnim u toku ili van takmičenja. Poslednjih godina sve više se traže dozvole za terapijsku upotrebu nedozvoljenih lekova za lečenje, a cilj ovog rada je istražiti uzroke za traženje TUE, te da li postoji zloupotreba TUE sa ciljem poboljšanja sportskih sposobnosti i rezultata. Za prikuplјanje, klasifikaciju i analizu cilјanih istraživanja korišćena je deskriptivna metoda i teorijska analiza, a podaci koji su korišćeni za potrebe istraživanja prikupljeni su uz pomoć Google Scholar, PubMed i KoBSON pretraživača. Ovaj rad u najvećoj meri potvrđuje da je primena glukokortikoida na svetskom nivou u cilju lečenja sportskih povreda najčešći uzrok zbog kojeg sportisti traže TUE odobrenje. Drugi na listi su stimulansi, za lečenje dijagnoze hiperaktivnosti i poremećaja pažnje (ADHD-a) kod sportista, a na trećem mestu su beta blokatori kod hronične opstruktivne bolesti pluća. Ključne reči: doping, terapeutsko izuzeće, glukokortikoidi, stimulansi, beta blokatori UVOD Doping u sportu, u jednostavnom smislu, predstavlja svaku primenu supstanci ili metoda koje su zabranjene, a koji dovode do poboljšanja rezultata sportista. Prema definiciji WADA, neke od povreda.

Antidoping pravila su: prisutnost zabranjenih supstanci ili njihovih metabolita, odnosno metabolita u telesnom uzorku sportista; upotreba ili spremnost na upotrebu zabranjenih metoda; posedovanje zabranjenih supstanci ili metoda kao i prodaja i distribucija zabranjenih sredstava; propisivanje zabranjene supstance bilo kom sportisti kao i asistiranje u dopingovanju, ohrabrivanje, pomaganje, prikrivanje ili bilo koja druga vrsta povrede antidoping pravila (WADA, 2021b). Već tridesetih godina 20. veka stvoren je prvi sintetički testosteron. Ipak, smatra se da je ozbiljna borba sa dopingom počela tek posle tragičnih situacija na sportskom terenu. Prve zabeležene tragične situacije desile su se 1960. godine na Olimpijskim igrama u Rimu kada je sportista preminuo na terenu zbog primene amfetamina, ili nesrećni slučaj zabeležen na biciklističkom takmičenju Tour de France 1967. godine kada je jedan od takmičara preminuo tokom trke. Gore navedene činjenice bile su samo jedan od povoda da Međunarodni olimpijski komitet (MOK) 1967. godine donese prva antidoping pravila i formira medicinsku komisiju za sprovođenje istih.To su bili počeci borbe sa dopingom koji nisu bili toliko uspešni, jer je kasnije otkriveno da su mnoge zemlje tadašnjeg Istočnog bloka, tokom sedamdesetih godina prošlog veka, sistemski koristile doping za svoje sportiste. U tome je prednjačila Istočna Nemačka (Franke & Bedrendonk, 1997). Problem je rastao iz decenije u deceniju i tek 1999. godine formirana je Svetska antidoping agencija koja je krenula u ozbiljnu i opsežnu borbu sa dopingom u sportu. TEORIJSKI PRISTUP ISTRAŽIVANJU Definicija i primena TUE u sportu Postavlja se pitanje šta se dešava kada se sportisti razbole, povrede ili imaju neku hroničnu bolest koja zahteva određenu terapiju? I sportisti, kao i drugi ljudi, imaju pravo da se razbole i da se leče, ali ono što ih izdvaja je to da ne smeju da koriste lekove koji se nalaze na antidoping listi bez prethodne dozvole. Lečenje lekovima koji se nalaze na listi zabranjenih supstanci, ponekad nema opravdanih osnova. Zahtev za „Izuzeće radi terapeutske upotrebe u sportu“ se podnosi u slučaju kada postoji indikacija za primenu supstanci i metoda sa liste zabranjenih sredstava, a služi da sportistu oslobodi opasnosti od proglašenja doping pozitivnim u toku ili van takmičenja (Gerrard & Pipe, 2017). Svi sportsiti imaju pravo na TUE, ali postoje jasne indikacije za njegovo odobravanje. Kada se sportista razboli ili povredi i zbog toga mora da uzima određene lekove koji se nalaze na listi zabranjenih supstanci, ordinirajući lekar sa sportistom prethodno mora da podnese zahtev komisiji nadležne antidoping agencije za odobrenje TUE. Postoji veliki broj lekova koji služe za lečenje odgovarajućih bolesti a koji, ukoliko se primene kod zdravog sportiste, mogu da služe kao sredstva za poboljšanje sportskih sposobnosti. U ove lekove najčešće se ubrajaju: testosteron, insulin, diuretici, beta 2 agonisti, psihostimulansi, glukokortikosteroidi i hormon rasta. Očigledno je da su terapeutski efekti ovih lekova često zloupotebljivani od strane sportista, najpre u vidu bržeg oporavka od povrede ili bolesti, a onda i u smislu poboljšanja sposobnosti. Zbog toga postoje odgovarajući kriterijumi za podnošenje i odobravanje TUE u sportu prema Pravilniku za odobravanje TUE koje izdaje WADA: 1. Kada ne postoji adekvatna zamena zabranjenoj supstanci ili metodi za lečenje određenog stanja; 2. Kada je zdavstveno stanje sportiste verifikovano validnom dokumentacijom i dijagnostikovano u skladu sa međunarodnim standarima; 3. Kada bi neuzimanje zabranjenih doping supstanci ili metoda tokom tretmana značajno pogoršalo zdravstveno stanje sportiste; 4. Kada neophodnost primene zabranjenih supstanici i/ili metoda nije u potpunosti ili delom posledica njihove prethodne neterapeutske primene; 5. Kada terapeutska primena supstanci ili metoda neće doprineti poboljšanju takmičarskih spos obnosti sportiste osim onih koje se očekuju nakon završetka lečenja. Prema pravilniku WADA, sportista može da zatraži odobrenje TUE od nacionalne antidoping agencije (ukoliko se sportista takmiči samo nanacionalnom nivou), koja formira odbor za odobravanje terapeutskih izuzetaka, a koji uvidom u medicinsku dokumentaciju sportiste može da dozvoli ili zabrani primenu odgovarajućeg leka za terapiju određene dijagnoze. Međutim, ukoliko se sportista takmiči na međunarodnim takmičenjima, TUE treba da odobri i međunarodna organizacija pod čijom se nadležnošću sportista takmiči (npr.: za fudbal UEFA ili FIFA, za košarku, a nakon toga i TUE odbor velikih takmičenja poput Svetskih i Evropskih prvenstava i Olimpijskih igara. WADA ima pravo da preispita odluku kako nacionalnih, tako i internacionalnih TUE odbora, ukoliko ona ne odgovara standardima WADA, čime se donosi i konačna odluka u pogledu opravdanosti primene odgovarajućeg leka u terapijske svrhe, a koji se nalazi na listi doping pozitivnih supstanci. Sportista mora da zatraži TUE pre takmičenja, i to u roku od 30 dana pre nego što će nastupiti. Naravno, postoji i slučaj retroaktivnog traženja TUE, ali samo u slučaju upotrebe zabranjenih sredstava u terapijske svrhe u situacijama urgentnih stanja, iznenadnih povreda na samom takmičenju, kada npr. lekarski tim ima zadatak da sportistu što pre vrati na teren. U ove svrhe najčešće se koriste kortikosteroidi kao izuzetno potentni antiinflamatorni lekovi (Fitch, 2012). Prema Antidoping agenciji Srbije, „medicinsko stanje sportiste mora biti dijagnostikovano u skladu sa postojećim međunarodnim standardima i vodičima dobre lekarske prakse koje propisuje WADA, a koji su dostupni na njihovoj zvaničnoj internet stranici“ (WADA, 2021a). Kako ne bi došlo do zloupotrebe lekova koji se nalaze na listi zabranjenih doping supstanci, WADA je napravila primer bolesti/medicinskih stanja koje se mogu tretirati lekovima i metodama koje su inače zabranjene, a ukoliko za primenu istih postoji opravdana medicinska dijagnoza. Njihova primena naravno zahteva odobrenje TUE od strane nadležnog odbora. U protivnom, sportista koji koristi neki od lekova sa liste zabranjenih doping supstanci u svrhu lečenja, a nema TUE odobrenje, rizikuje doping pozitivan rezultat na nekom od takmičenja tokom sezone (Tabela 1). Tabela 1. Lista bolesti/medicinskih stanja za koju postoji opravdana potreba za TUE i lekovi sa liste doping pozitivnih supstanci koji se mogu primenjivati u svrhu lečenja navedenih bolesti BOLEST / MEDICINSKO STANJE Zabranjena supstanca za koju se traži TUE povrede muskuloskeletnog sistema glukokortikosterodi i narkotici astma beta 2 agonisti, glukokortikosteroidi diabetes mellitus insulin hronične inflamatorne bolesti creva glukokortikoidi hipogonadizam kod muškaraca testosteron, hormon rasta transplatacija bubrega beta blokatori, eritropoetin, glukokortikosteroidi arterijska hipertenzija diuretici, beta blokatori poremećaj smanjenja pažnje amfetamini, metilfendidat narkolepsija i katalepsija psihostimulansi nedostatak hormona rasta kod odraslih hormon rasta, gonadotropin nedostatak hormona rasta kod dece rekombinantni hormon rasta Izvor: Anđelković, 2016, str. 394.

Prema podacima Antidoping agencije Republike Srbije (ADAS), srpski sportisti su od 2007. do 2015. godine tražili samo 200 TUE. Primera radi, nemačka Antidoping agencija godišnje obradi 4,500 zahteva za terapijsko izuzeće, što ukazuje na neprekidnu potrebu edukacije naših sportista, njihovih timova i lekara u pogledu postojanja i primene ove metode kako bi se sprečio neželjeni doping pozitivan rezultat (Anđelković, 2016). Primera radi, postoji određeni broj nenamernih doping pozitivnih slučajeva srpskih sportista usled primene lekova sa liste zabranjenih supstanci u terapijske svrhe. Sportisti nisu bili svesni da su isti zabranjeni u sportu i da su doping pozitivan rezultat mogli da spreče traženjem TUE ili dobijanjem saveta u vezi eventualne promene leka i primene onog koji se ne nalazi na listi zabranjenih supstanci. Najčešći doping pozitivni slučajevi kod nas bili su vezani za primenu lekova protiv prehlade, a koji su u svom sastavu sadržali pseudoefedrin: Defrinol, Aspirin Complex, Rinasec, Caffetin Cold. Kod ostalih sportista zabeležena je npr. primena diuretika koji su prepisivani od strane lekara sa ciljem lečenja hipertenzije, koji su doveli do doping pozitivnih rezultata (Anđelković, 2016). Od 200 TUE prijava, 66% se odnosilo na muškarce, dok je 33% prijava bilo od strane ženskih sportista. Košarka, fudbal, veslanje, rvanje i vaterpolo, bili su sportovi odakle su TUE prijave najčešće stizale. Mekotkivne povrede bile su najdominantniji razlog za traženje TUE odobrenja (17%). Dijagnoze astme i lumbalnog sindroma nalaze se na drugom i trećem mestu po broju prijava TUE sa učestalošću od 14% i 11% (Grafikon 1). Glukokortikoidi bili su najčešće primenjivani lekovi zbog kojih su sportisti morali da prijave TUE (preko 50% svih TUE prijava). Iz ove grupe lekova uglavnom su prepisivani betametazon, deksametazon i metilprednizolon sa ciljem lečenja inflamatornih mekotkivnih procesa, kao što su entezitisi, tendinitisi, fascitisi i burzitisi. Na drugom mestu nalaze se beta 2 agonisti, kao što su salbutamol i formoterol, koji su primenjivani za lečenje astme (Anđelković, 2016; Dikić, 2006).

Analiza prijava TUE u svetu

Dostupna statistika o prijavama TUE na svetskom nivou, a koju vodi WADA, ukazuje na činjenicu da su glukokortikoidi, kao i u Srbiji, najčešće primenjivani lekovi zbog kojih su sportisti i njihovi savezi tražili odobrenje TUE (WADA, 2021a). Razlog za primenu glukokortikoida su takođe povrede, odnosno zapaljenska stanja mišićnoskeletnog sistema. Za razliku od sportista u Srbiji, na svetskom nivou sportisti znatno više prijavljuju primenu stimulansa i traže TUE odobrenje. Dijagnoza zbog koje se stimulansi najčešće koriste je poremećaj pažnje, što nije zabeleženo kod naših sportista. Sa druge strane, primena beta 2 agonista znatno je ređa u svetskim sportskim okvirima nego u Srbiji (Grafikon 2). Od ukupnog broja prijavljenih TUE svega 5% se odnosi na primenu beta 2 agonista, za razliku od 14% prijava zabeležnih u Srbiji. Dodatano, već ranije je rečeno, da je broj TUE prijava u Srbiji višestruko manji u poređenju sa ostalim evropskim i svetskim zemljama, i da jedna Nemačka na godišnjem nivou obradi i do 4500 TUE prijava. Takođe, WADA statistika ukazuje na činjenicu da je u pet sportova najčešće traženo TUE odobrenje: biciklizam, atletika, triatlon, plivanje i skijanje i da broj TUE prijava raste iz godine u godinu. Grafikon 2. Procentualna zastupljenost lekova za čiju primenu je traženo TUE odobrenje na svetskom nivou (2017) 0% 5% 10% 15% 20% 25% 30% 35% 40% 14% 1% 1% 1% 36% 21% 5% 4% 8% 3% 1% 6% supstance Izvor: Anđelković, 2016, str. 398. (Zlo)upotreba lekova sa liste zabranjenih supstanci Ranije je navedeno da je TUE tražen najčešće za primenu glukokortikoida, stimulanasa i beta 2 agonista. Brojni su primeri zloupotrebe ovih i drugih lekova sa liste zabranjenih supstanci od strane sportista sa ciljem postizanja što boljih sportskih rezultata. Kako u Srbiji, tako i u svetu, glukokortikoidi su najčešće primenjivani lekovi u terapijske svrhe, a koji se nalaze na listi zabranjenih supstanci od strane WADA. Brojni su primeri sportista koji su prijavili TUE za primenu kortikosteroida. Serena Williams, američka teniserka, više puta je prijavila TUE zbog primene ovog leka zbog lečenja mišićno-skeletnih povreda (Tandon, 2018). Takođe, i španski teniser, Rafael Nadal, u više navrata je primenjivao ovaj vid lečenja kako bi lečio hronični bol u predelu oba kolena (Tandon, 2016). Iako su gore navedeni sportisti imali odobren TUE za primenu kortikosteroida često se postavljalo pitanje medicinske opravdanosti primene ove vrste lekova u terapijske svrhe i njihove zloupotrebe u smislu što bržeg vraćanja sportiste u trenažni proces bez razmišljanja o potencijalnim štetnim efektima koje ova vrsta terapije može izazvati po zdravlje sportiste (Acevedo & Beskin, 1998; Pigozzi et al., 2012). Najpoznatiji sportisti koji su bili doping pozitivni na stimulans amfetamin bili su biciklista Jan Ullrich, pobednik Tour de France trke 1997. godine (Richardson, 2004), kao i brazilski fudbaler Ricardo Lucas (FIFA, 2008) 104 SPORT – Nauka i Praksa, Vol. 11, №2, 2021. i američki košarkaš Jordan Riley (USADA, 2021). Nekoliko sportista je bilo pozitivno na modafinil, stimulans koji se primenjuje u lečenju narkolepsije, i to na retestiranim uzorcima iz 2003. godine (ovaj lek se na WADA listi doping pozitivnih supstanci nalazi tek od 2004. godine), kada nije bila poznata upotreba ovog leka. Navedeni sportisti nisu tražili TUE odobrenje za primenu ovih lekova u terapijske svrhe i stoga je namera sportista da se dopinguju bila evidentna. Sa druge strane, postoji veliki broj sportista koji su zbog dijagnoze poremećaja pažnje ili poremećaja sna prijavili TUE kako bi u terapijske svrhe mogli da koriste stimulanse. Jedna od najpoznatijih gimnastičarki, Amerikanka Simon Biles, zbog dijagnoze poremećaja pažnje (eng. ADHD – Attention Deficit Hyperactivity Disorder) od detinjstva primenjuje stimulanse u svrhu lečenja navedene bolesti. Regularnost velikog broja zlatnih medalja koje je osvajala na svetskim prvenstvima i olimpijskim igrama dovedena je u pitanje zbog kontinuirane primene stimulansa. Iako je na svakom takmičenju primena ovih lekova bila opravdana odobrenim TUE obrascem, gimnastičarka je više puta morala da pravda svoju dijagnozu i terapiju koju je uzimala radi lečenja iste (Crawford, 2016). Ostaje veliko pitanje da li su odobreni TUE obrasci bili medicinski opravdani ili se iza njih krila namera da se pod dejstvom stimulansa lakše dođe do medalja. Takođe, poznato je i da najpoznatiji američki plivač i višestruki osvajač olimpijskih medelja, Michael Phelps, takođe pati od ovog poremećaja i da je u terapijske svrhe primenjivao stimulanse. Dodatno, na Olimpijskim igrama u Brazilu, dve američke košarkašice (osvajačice zlatne medalje), takođe su imale odobren TUE za primenu stimulansa zbog dijagnoze ADHD (Crawford, 2016). Zbog uvida u ovakve literaturne podatke uvek se budi sumnja na potencijalnu zloupotrebu TUE metode i postavlja pitanje da li zaista ovoliki broj vrhunskih sportista pati od ove medicinske dijagnoze. Što se tiče primene beta 2 agonista, odnosno bronhodilatatora za lečenje astme i drugih opstruktivnih bolesti pluća, takođe postoje brojni primeri TUE prijava. Poznata danska plivačica, Rikke Moller Pedersen, osvajačica olimpijskih medalja, u više navrata prijavila je TUE zbog primene leka terbutaline radi lečenja astme (LetsRun.com, 2016). Primer italijanskog biciklicte Alessandra Petacchia dovoljno govori o potencijalnoj zloupotrebi ove vrste lekova. Petacchi je zbog dijagnoze astme imao odobren TUE za primenu salbutamola, međutim, nivo ove supstance u njegovom urinu je bio za 320 mg/mL veći od dozvoljenih 1000 mg/mL (terapijska doza), pa je jasno da lek nije koristio samo u terapijskim dozama (Cycling weekly, 2008). Takođe, učestala je primena ovih lekova u sportovima izdržljivosti, kao što su veslanje, kajak i kanu (Fitch, 2016). (Zlo)upotreba drugih lekova koji se nalaze na listi zabranjenih supstanci, takođe je prisutna, ali u manjem procentu u odnosu na primenu glukokortikoida, stimulansa i beta 2 agonista. Ovi rezultati potencijalno se mogu objasniti činjenicom da je za primenu drugih lekova poput anaboličkih steroida, hormona rasta, eritropoetina, diuretika i sl. mnogo teže dobiti TUE odobrenje i neophodna je kompleksna medicinska dokumentacija koja opravdava primenu ovih supstanci (Anđelković, 2016). Na primer, na Olimpijskim igrama u Atini, 80% pozitivnih testova (bilo ih je ukupno 23, što je rekord do danas) je u nalazu imalo androgene (anaboličke steroide) i to testosteron, nandolon i stanozolol (Palmer, 2004). Olimpijski i svetski šampion Justin Gatlin je 2006. godine bio pozitivan na testosteron (Rumsby, 2017). Zanimljivo je da se hormon eritropoetin, tzv. EPO do skoro mogao otkriti samo analizom krvne plazme, a ne i analizom urina, pa je dugo godina korišćen u biciklizmu bez kažnjavanja, s obzirom na činjenicu da je najveći broj doping kontrola u prošlosti podrazumevao uzimanje uzorka urina sportiste. Tek kada su uspeli pokušaji da se EPO izoluje iz urina, WADA je počela da radi retestove tzv. B uzorka urina nekadašnjih šampiona Tour de France i Giro d’Italia. DISKUSIJA Rezultati ovog rada u najvećoj meri potvrđuju gore navedene hipoteze studije. Primena glukokortikoida u cilju lečenja sportskih povreda je najčešći uzrok zbog kojeg sportisti traže TUE odobrenje. Glukokortikoidi se najčešće primenjuju u vidu kortikosteroidnih injekcija koje su vrlo potentni anti-zapaljenski lekovi i koji dovode do efikasnog saniranja povrede i umanjenja bola. Već je rečeno da su mnogi vrhunski sportisti, poput Serene Williams, Rafaela Nadala i drugih, primenjivali ovaj vid lečenja i da su od strane novinara i javnog mnjenja često optuživani da su „na steroidima“ i da su njihovi uspesi rezultat dopinga (Shanet, 2010). Međutim, javno mnjenje vrlo često meša pojam glukokortikoida i anaboličkih steroida koji dokazano mogu unaprediti sportske sposobnosti u vidu povećanja mišićne mase, snage, brzine i izdržljivosti. Naime, glukokortikoidi nemaju jasno dokazano ergogeno dejstvo, ali se na listi zabranjenih supstanci nalaze zbog njihove potencijalne nekritičke primene u terapijske svrhe, a koja može dovesti do zdravstvenih neželjenih efekata, kao i zbog potencijalnog euforičnog efekta koji izazivaju. Dokazano je da učestala primena kortikosteroidnih injekcija sa ciljem lečenja zapaljenja tetiva i drugih mekotkivnih povreda može dovesti do slabljenja samog tkiva i njegove sledstvene rupture. Učestala i neadekvatna primena ove terapije (davanje injekcije direktno u tetivu) dovodi do slabljenja kolagenih vlakana tetive zbog čega tkivo postaje podložnije povredi koja može biti znatano ozbiljnija od one primarne (Pigozzi et al., 2012). Stoga, ukoliko se govori o zloupotrebi ovih supstanci u terapijske svrhe, onda se misli na nekritičku primenu ovih lekova od strane sportista i njihovih lekara koji za cilj imaju brz oporavak i povratak trenažnom procesu nakon povrede. Upravo su dominantni antizapaljenski i antiedematozni efekti ovih lekova razlog za najčešću prijavu TUE u svetu sporta. Sa druge strane, nedovoljno opravdana dijagnoza astme predstavlja šansu za zloupotrebu lekova koji se primenjuju za lečenje ovog oboljenja. Već je pomenuto da je WADA odobrila primenu ovih lekova u terapijske svrhe, u tačno određenoj dozi za nekoliko beta agonista. S obzirom na činjenicu da su sportisti u prošlosti koristili dijagnozu astme kako bi u većim količinama primenjivali bronhodilatatore sa ciljem dilatacije, odnosno širenja disajnih puteva, povećanja plućnog kapaciteta, a samim tim i količine kiseonika koji se doprema do mišića kako bi se stvorilo što više energije za rad, WADA je uvela tačno propisane terapijske doze ovih lekova (Allen et al., 2019). I pored propisane terapijske doze, mnogi sportisti su i dalje spremni da rizikuju doping pozitivan rezultat tako što uzimaju veće doze od onih potrebnih smatrajući da će ih TUE odobrenje za primenu leka zaštititi na potencijalnoj doping kontroli. Jedan od primera je biciklista Alessandro Petacchi u čijem uzorku urina je pronađena veća koncentracija leka od one dozvoljene (Cycling weekly, 2008). S obzirom na to da je primena beta 2 agonista dozvoljena samo u vidu inhalacije, a koncentracija inhaliranog bronhodilatatora u urinu može biti detektovana u kratkom periodu nakon upotrebe, onda je jasno zašto sportisti pokušavaju da zloupotrebe primenu ovog leka u cilju poboljšanja svojih sposobnosti (Deventer et al., 2012). Moguća potencijalna zloupotreba TUE može se videti i na primeru primene stimulanasa u lečenju ADHD. Ukoliko se u obzir uzme činjenica da je uvidom u svetsku statistiku u pogledu TUE prijava jasno pokazano da je odobrenje TUE za primenu stimulanasa najčešće traženo posle glukokortikoida, onda se postavlja sumnja da li se ova bolest od strane sportista koristi kao paravan za zloupotrebu ovih lekova (Anđelković, 2016). Ukoliko se zna da stimulansi, pored povećanja koncentracije deluju pozitivno i na sportske sposobnosti tako što produžavaju trajanje fizičke aktivnosti bez pada u intenzitetu rada, onda je jasan motiv sportista da ovaj lek koriste u cilju unapređenja svojih sposobnosti, a ne samo u terapijske svrhe. Brojni su primeri upravo američkih sportista koji „pate“ od ADHD i zbog toga primenjuju stimulanse u svojoj terapiji (Crawford, 2016). Postavlja se pitanje da li ovi podaci ukazuju na potencijalnu sistemsku zloupotrebu ove bolesti i stimulanasa, pa samim tim i TUE metode? Ili je samo u pitanju razvijena zemlja koja poseduje odgovarajuće dijagnostičke i terapijske metode tretiranja ove bolesti, pa otuda i proističe veliki broj sportista sa ovom dijagnozom? Teško je dati odgovore na ova pitanja jer ne postoje naučno osnovani rezultati koji mogu potvrditi ili odbaciti navedene tvrdnje. U svakom slučaju, sumnja na zluopotrebu u izvesnoj meri može biti opravdana, naročito ukoliko se u obzir uzme činjenica da u Srbiji ne postoji ni jedna prijava TUE za ADHD dijagnozu godinama unazad i da evropske zemlje, za razliku od Amerike ne prednjače u traženju TUE odborenja za lečenje ADHD (Anđelković, 2016). Zanimljiv podatak dolazi i sa Olimpijskih igara u Riju gde je SAD dominirala sa osvojenih 46 zlatnih, 37 srebrnih i 38 bronzanih, odnosno ukupno čak 121 medaljom. Mnogi su predviđali ovu dominacuju američkih sportista, naročito posle odluke WADA da zabrani učešće atletičarima Rusije na ovom takmičenju pod izgovorom o sistemskom dopingu. Međutim, uvid u dokumentaciju WADA sistema pokazao je da je više od polovine američkih sportista imalo odobren TUE za primenu određenih nedozvoljenih lekova (Redford, 2018). Postavlja se logično pitanje da li je realno da je baš toliko profesionalnih sportista bolesno ili povređeno? Suština sigurno leži u činjenici da bez novih rekorda, rezultata i neverovatnih sportskih izvedbi, ne bi bilo ni interesa publike, a ni sponzora i televizija koji izdvajaju milijarde za televizijska prava i reklame. Vrlo često ta težnja prevazilazi metode dozvoljenog i „fair play“ odnosa. Jedan od najpoznatijih primera je i sistemski doping koji je sprovođen na nivou Istočne Nemačke sa ciljem osvajanja što većeg broja medalja na velikim sportskim takmičenjima (Franke & Bedrendonk, 1997). Nesumnjivo je da razvijene zemlje, velike evropske i svetske sile, razmišljaju i o uspehu svojih sportista, koji takođe predstavlja odraz moći jedne države, i da u tom pravcu teže da im obezbede podlogu za ostvarenje što boljih rezultata, mada je sve ovo i dalje u domenu teorija zavere koje nemaju naučnu osnovu

Prema WADA statistici, broj traženih TUE od strane sportista raste iz godine u godinu. Jedan od mogućih razloga ovih brojki može da leži u činjenici da raste i informisanost sportista, njihovih timova i sportskih radnika o postojanju i načinu primene ove metode. Takođe, zahtevi današnjeg profesionalnog sporta su sve veći, tako da je i učestalost povređivanja sportista u porastu, a samim tim i primena odgovarajućih lekova sa liste zabranjenih supstanci, poput glukokortikoida. Sa druge strane, neosporna je činjenica da u sportu nije uvek sve „fair play“ i da TUE može predstavljati primer „legalne primene“ doping zabranjenih supstanci u svrhu poboljšanja sportskih rezultata, iako na prvom mestu WADA na ovaj način ipak omogućava poštovanje jednog od osnovnih ljudskih prava, a to je pravo na zdravlje sportiste.

LITERATURA

1. Acevedo, J., & Beskin, J. (1998). Complications of plantar fascia rupture associated with corticosteroid injection. Foot Ankle Int, 19(2), 91-97. 2. Allen, H., Backhouse, S., Hull, J., & Price, O. (2019). Anti-doping Policy, Therapeutic Use Exemption and Medication Use in Athletes with Asthma: A Narrative Review and Critical Appraisal of Current Regulations. Sports Med, 49(5), 659-668. 3. Anđelković, M. (2016). Izuzeće za terapeutsku upotrebu. U: V. Jakovljević i N. Dikić, Sportska medicina. Kragujevac: Fakultet medicinskih nauka Univerziteta u Kragujevcu (str. 392-406). 4. Crawford, A. (2016, Sept. 21). Bravo, Simone Biles, for taking a stand against ADHD stigma. ESPN. http:// www.espn.com/espnw/voices/article/17602540/bravo-simone-biles-taking-stand-adhd-stigma 5. Cycling weekly. (2008, May 6). Petacchi banned for salbutamol positive. https://www.cyclingweekly.com/ news/latest-news/petacchi-banned-for-salbutamol-positive-96336 6. Deventer, K., Pozo, O. J., Delbeke, F. T., & Van Eenoo, P. (2012) Quantitative detection of inhaled formoterol in human urine and relevance to doping control analysis. Drug Test Anal, 4(6): 449-54. 7. Dikić, N. (2006). Doping kontrola sportista. ADAS. http://www.adas.org.rs/doping-kontrola/doping-kontrolasportista/ 8. Fitch, K. (2012). Proscribed drugs at the Olympic Games: permitted use and misuse (doping) by athletes. Clin Med (Lond), 12(3), 257-60. 9. Fitch K. (2016). The World Anti-Doping Code: can you have asthma and still be an elite athlete? Breathe (Sheffield, England), 12(2), 148–158. 10. Franke, W., &edrendonk, B. (1997). Hormonal doping and androgenization of athletes: a secret program of the German Democratic Republic government. Clin Chem, 43(7), 1262-79. 11. Gerrard, D., & Pipe, A. (2017). Therapeutic Use Exemptions. Med Sport Sci, (62), 55-67. 12. LetsRun.com. (2016). Athletes who ask for TUE. https://www.letsrun.com/forum/flat_read.php?thread=7707368 13. Pigozzi, F., Di Gianfrancesco, A., Zorzoli, M., Bachl, N., Mc Donagh, D., Cummiskey, J., … & Borrione, P. (2012). Why glucocorticosteroids should remain in the list of prohibited substances: a sports medicine viewpoint. Int J Immunopathol Pharmacol, 25(1), 19-24. 14. Palmer, B. (2004, August 30). The Dirtiest Games Ever? BBC Sport. https://news.bbc.co.uk/sport2/hi/ olympics_2004/3610830.stm 15. Redford, P. (2018, April 10). Fancy Bears, The Hackers Who Leaked All That Doping Data, Were Agents Of The Russian Military All Along. Deadspin. https://deadspin.com/fancy-bears-the-hackers-who-leaked-all-thatdoping-dat-1829530568 16. Rumsby, B. (2017, August 6). Justin Getlin should have banned life convicted drugs cheat. The Telegraph. https://www.telegraph.co.uk/athletics/2017/08/06/justin-gatlin-should-have-banned-life-convicted-drugscheat/ 17. Shanet, L. (2010). Is Rafael Nadal using steroids or juiced in some way? Quora. https://www.quora.com/IsRafael-Nadal-using-steroids-or-juiced-in-some-way 18. Tandon, K. (2018, July 25). A Closer Look at Serena Williams’ Therapeutic Use Exemptions. Tennis. https:// www.tennis.com/pro-game/2018/07/serena-williams-drug-testing-tues-theraputic-use-discrimination/75548/ 107 Dragutin Stojmenović, Ivan Nikolić, Tamara Stojmenović: TERAPEUTSKO IZUZEĆE U SPORTU I ZLOUPOTREBA LEKOVA U CILJU POBOLJŠANJA SPORTSKIH PERFORMANSI 19. Tandon, K. (2016, Sept. 19). Rafael Nadal the latest tennis star to have confidential medical data laeked; Spaniard responds. Tennis. https://www.tennis.com/pro-game/2016/09/rafael-nadal-wada-russian-hackers-riotues-tennis-performance-enhancing-drugs/61215/ 20. Richardson, S. (2004, April 14). Jan Ullrich settles doping fraud case. The Telegraph. https://www.telegraph. co.uk/sport/othersports/cycling/2297439/Jan-Ullrich-settles-doping-fraud-case.html 21. USADA. (2021). Effects of Performance-Enhancing Drugs. www.usada.org/effects-of-performance-enhancingdrugs/ 22. World Anti-doping Agency (WADA). (2021a). International Standard for Therapeutic Use Exemptions (ISTUE). https://www.wada-ama.org/en/resources/international-standard-therapeutic-use-exemptions-istue 23. World Anti-doping Agency (WADA). (2021b). What is prohibited? https://www.wada-ama.org/en/content/ what-is-prohibited

Autor: Dragutin Stojmenović

Prestanite da kopate po uzrocima problema, potražite načine da se nosite sa njim

od strane zdravljeinfo | јул 17, 2022

Psihijatar Majkl Benet autor bestselera „Zaboravi. Kako živjeti bez velikih očekivanja, razumno proceniti svoje sposobnosti i prevazići poteškoće ” govori o tome šta je sreća u stvarnosti.

Predlaže da na život gledate trezvenim pogledom: prestanite da se bavite beskrajnim samokopanjem i krivite sebe za ono za šta niste krivi.

15 citata iz njegove knjige

1. Umesto da pokušavate da otkrijete problem, koristite najbolja sredstva za rešavanje problema. Odustanite od dubinske potrage za najboljim rešenjem, prestanite da postavljate pitanja, samo pronađite podsticaje u sebi i naučite da delujete aktivno.

2. Ako terapija nije rešila problem, pitajte se koliko je bila intenzivna i duga, da li ste bili dovoljno iskreni sa doktorom i koliko je on kvalifikovan. Trajanje potrage je obrnuto proporcionalno vašoj sposobnosti da promenite trenutnu situaciju.

3. Naravno, saznanje da odgovor ne postoji ili da se ne može dobiti ne oslobađa vas odgovornosti za rad na problemu.    Ovo vas samo oslobađa od istraživanja osnovnih uzroka ovog problema. Činjenica da niste odgovorni za postojanje problema ne oslobađa vas odgovornosti za njegovo rešavanje.

4. Poštujte sebe, ne zbog ukupnog kvaliteta uspeha, već zbog toga kako se nosite sa neuspehom.

5.  Potrebna je velika hrabrost da se krene napred kada se osećate sami, slabi i jadni. I ovo se s pravom smatra jednim od najvažnijih životnih dostignuća.

6. Ili prestanite da shvatate neuspeh kao ličnu uvredu ili će vas ovaj stav još više povući.

7. Osećaj bespomoćnosti još uvek nije znak da će se sve loše završiti ili da živite na pogrešan način.

8. Ako uspete da ignorišete košmarni osećaj potpune katastrofe i ne patite od hiperodgovornosti i nosite se sa problemom, onda ćete imati razloga za ponos i mnogo alternativnih opcija kako da postupite.

9. Mnogi smatraju da je samopoštovanje pokazatelj dobrog mentalnog zdravlja. Ali ako znate koliko ljudi ima samopoštovanje koje zavisi od spoljašnje privlačnosti, pozitivnog stava, novca ili banalne sreće, onda ovo mišljenje ne treba uzimati ozbiljno. Kada nečija pozitivna slika o sebi zavisi od faktora van njihove kontrole, to je nesiguran posao. Čim sreća promeni ove ljude, oni odmah odustaju i gube ono čime su se oduvek ponosili.

10. Želja da se nekome dopadnete ili izgledate bolje ne može se pripisati jakim podsticajima. Odlučite sami: da li su vam potrebne ove promene da bi postali ono što želite. Ako nađete dobre razloge koji su ukorenjeni u vašim vrednostima, onda ih se češće sećajte: biće lakše preživeti bol, razočarenje i poniženje u pokušaju da ovladate samokontrolom.

11. Ako se fokusirate na ono što želite a ne na želju da budete potrebni, mnogo je veća verovatnoća da ćete pronaći osobu koja zadovoljava vaše dugoročne potrebe i koja vam ne ide na živce. Bar ne mnogo.

12. Idite na sastanke ne sa smešnim šaljivdžijama, već sa tipom ljudi koji čine pouzdane partnere. Provedite više vremena sa osobom koja vam se sviđa. Ciljajte da pouzdani kandidat za partnera ne ispadne kao napisan, već da bude „prihvatljivo  privlačan“.

13. Ne očekujte neodoljivu ljubav. Inače, romansa je lepa stvar, ali ako na kratko zaboravite na nju i raspitate se o prošlosti svog izabranika, to će sigurno sprečiti vaš razvod u budućnosti.

14. Postati pozitivniji znači pretvoriti se ne u čistog anđela, već u pristojnog demona. Dovoljno  pristojnog da ti prijatelji u horu ne savetuju da se vratiš u pakao.

15. Pravo samopouzdanje se rađa kada shvatite da ste svoju moć, ma koliko ona bila ograničena, usmerili na važne stvari.

Dr. Michael I. Bennett; econet

Preveo i uredio: Dr Draško Jevđenić