Izaberite stranicu

Ovaj tekst nije zamišljen kao skup naučnih podataka i činjenica koje opisuju građu i funkcionisanje čovekovog tela. Napisan je kao povod onima koji procene da praktična primena kroz svet nauke ima smisla.

Povod da istinski spoznaju jedan čudesan svet u sebi, unutarnje usmerenje a time i uzajamnost sa onim drugim svetom koji nas okružuje.

Gde je evolucija smestila inelekt opstanka.

Ovo se ne odnosi i na ,,intuiciju”, svesnih svakodnevno sticanih predrasuda ili principa pod uticajem prostih spoljnih okolnosti. Radi se o evolucijskom, vremenom usavršavanom osećaju za svet oko nas. Osećaju preživljavanja koji se stotinama hiljada godina uobličavao, menjao i plaćao cenu opstanka vrste.

Priroda ne bi bila toliko nemarna da proizvede tako beskoristan lavirint suprotstavljenih reakcija. Mreže kao što su ove postoje širom tela i unutar ćelija.

Ali što je još značajnije, one su čvrsto integrisane u daleko veći dinamičan sistem zvan život.

                                                                                                                                                                                                        dr Draško Jevđenić

                                                                                                                    (Objavljeno: Die Deutsche Gesellschaft für Ernährungsmedizin)

U čovekovom probavnom sistemu (gastrointestinalnom traktu) u spoljnim slojevima jednjaka, želuca, tankog i debelog creva nalazi se složena mreža neurona a time i neurohemijskih mehanizama. Oni primaju signale i kontrolišu čitav niz vrlo značajnih procesa za celi organizam a zanimljivo je da je njihov broj veći od broja neurona u kičmenoj moždini. Moglo bi se reći da ovaj nervni sistem poseduje jednu vrstu intelekta i razumevati njegove signale mogao bi biti  jedan od najznačajnijih faktora za očuvanje čovekovog zdravlja.

Ova obimna mreža neurona koju još zovu i Entrični nervni sistem ili stomačni mozak predstavlja deo autonomnog nervnog sistema, mrežu perifernih nerava koja kontroliše funkcije unutrašnjih organa. Ta nervna mreža ima ulogu u kontroli mehaničkog mešanja hrane u želucu i u koordinaciji mišićnih kontrakcija za kretanje hrane po gastrointestinalnom traktu. Takođe se smatra da utiče i na biohemijsku sredinu u različitim delovima gastrointestinalnog trakta, zahvaljujući čemu održava odgovarajući nivo pH vrednosti i hemijski sastav koji su neophodni za rad digestivnih enzima. Istraživanja su dokazala da je skoro svaka hemijska matarija koja kontroliše mozak u glavi identifikovana i u crevima, uključujući hormone i neurotransmitere. Zato se smatra da su mnogi gastrointestinalni problemi poput sindroma iritabilnog creva, nadutosti, opstipacije (zatvora), dijareje i drugih gastričnih tegoba uzrokovani neravnotežom u enteričnom nervnom sistemu.

Veoma česte poremećaje od strane probavnog trakta a koje uslovljava povećan nivo želudačne kiseline kao što su gorušica, ezofagitis, gastritis ili ulkus mogu biti uzrokovani ili isprovocirani različitim faktorima kao što su hrana, emocionalni i drugi psihički stresovi, stanja depresije, anksioznosti ali i poremećaj funcije enteričnog nervnog sistema.

Međutim, postoji još jedan razlog zašto je enteričnom nervnom sistemu neophodan toliki broj neurona. Razlog je što je čovek u životu praćen opasnošću po svoje zdravlje unosom toksina, bakterija i virusa koji ulaze u probavni  trakt hranom. Ukoliko neki patogen prođe kroz crevni omotač, imune ćelije počinju da sekretuju upalne agense, uključujući i histamin, kojeg prepoznaju neuroni ovog nervnog sistema. Zatim on aktivira određene odbrambene mehanizme kao što je dijareja ili obaveštava mozak o potrebi da se očisti i na drugi način – kroz povraćanje (ili se oba procesa odvijaju istovremeno).

Serotonin (neurotransmiter) proizvodi se u mozgu ali i u crevima i ima različite funkcije, reguliše protok krvi u mozgu, utiče na motorne funkcije, telesnu temparaturu, ima analgetičko dejstvo (protiv bolova), značajan je u regulaciji apetita, njegov nivo utiče na seksualnu želju (ako ga ima previše). Koncentracija serotonina je usko vezana sa raspoloženjem kao i značajnom ulogom u pojavi depresije pa i anksioznosti.

Mnogo je zanimljivih činjenica koje idu u prilog da se ovom sistemu i njegovoj ulozi u nastanku mnogih poremećaja treba posvetiti posebna pažnja.

Na kraju bi trebalo reći koliko su one bitne za zdravlje savremenog čoveka. Kakav odnos bi trebalo imati i na šta bi sve bilo neophodno obratiti pažnju kada je u pitanju probavni sistem i očuvanje njegove funkcionalnosti posmatrano iz ugla ovog nervnog sklopa. Koliko hrana, geobiološka i mrežna zračenje, psihogeni faktori, toksini, higijena i uopšteno način života utiču na ovaj po zdravlje toliko bitan mehanizam.

Saveti: održavanje zdravog probavnog sistema i sprečavanje nastanka  bolesti koje u osnovi imaju upalne procese, poremećaj motorike, endokrine i enzimske poremećaje.

Na koji način: eliminacija alergena, način ishrane (tekst: Znate li šta je najvažnije u vezi sa hranom), vrsta hrane (kao što je antiinflamatorna ishrana, ishrana koja povećava nivo serotonina kod depresivnih stanja), zaštita od patogenih uzročnika, zaštita od različitih vrsta zračenja, održavanje fiziološke bakterijske crevne flore, terapije, pronalaženje načina da se  kod psihičkih oboljenja (zbog povezanosti sa biohemijskim procesima u probavnom traktu i nivoom serotonina) obezbedi što bolja funkcionalnost celog digestivnog trakta.

dr sci. med. Draško Jevđenić / Asidoxin Vikipedija / asidox.com / source Chinese study /

Bioinformacioni centar Beograd