Opažanja neke osobe direktno su povezana s tim kako razmišlja i kakve poglede ima o određenom događaju ili pojavi. Naučne činjenice kažu da i osoba koja pokušava objektivno razmišljati i prosuđivati o stvarnosti ne može uvek i lako otkriti sistemske greške i odstupanja u svojim zaključcima.
Energetski resursi mozga su ograničeni i on uvek pokušava da sledi put najmanjeg otpora. Celi život izgrađuje šablone sa glatkom i ravnom površinom na osnovu čega brzo dolazi do pravog zaključka. Naš mozak na taj način pokušava da uštedeti vreme i energiju za donošenje brzih odluka. One nisu uvek štetne, smatra se da služe i adaptivnom cilju – preživljavanju a to znači da se oslanjamo na mentalne obrazce koji će nam pomoći da ostanemo izvan opasnosti u situacijama kada se odluke moraju doneti brzo. Ali druga strana ubrzavanja razmišljanja je uobičajna greška koju ne primećujemo.
Isto je i sa donošenjem dugoročnih odluka kada kognitivne greške mogu da nam postave trik. To je sistemska graška u mišljenju koja utiče na prosuđivanje i na sve naše odluke koje donosimo, bilo da se radi o odabiru proizvoda u prodavnici ili partnera za dugoročnu vezu. Čak i najiteligentniji i najobrazovaniji ljudi ponekada donose neverovatno glupe zaključke.
U nauci su ove greške poznate kao kognitivne distorzije:
Retrospektivni efekat potvrde
Ovo je uobičajna greška koja uključuje našu sklonost da vidimo događaje predvidivije nego što jesu. Odnosno pretpostavke mogu dovesti do pogrešnih predviđanja slučajnih događaja. Pri donošenju odluka trebali bismo se podsetiti da su mnoge stvari potpuno nepredvidive i da ih ne možemo predvideti ni na koji način.
Dezinformacijski efekat
Na naša sećanja o određenim događajima snažno utiču stvari koje su se dogodile nakon samog događaja – to se naziva dezinformacijskim efektom. Osoba koja svedoči o nekom događaju veruje da su njena sećanja kristalno jasna ali istraživači su otkrili da je sećanje podložno čak i suptilnim uticajima.
Ljudi podsvesno ispravljaju svoja sećanja na osnovu drugih informacija dobijenih posle događaja. S toga ne bi trebalo verovati svedočenju samo jednog svedoka ili učesnika. Da bi se dobila objektivna slika bilo bi dobro analizirati što više izvora.
Lažni efekat konsenzusa ili kompromisa
Ljudi imaju tendenciju precenjivati koliko se drugi slažu sa njihovim verovanjima, ponašanjem i vrednostima. Ova tendencija je poznata kao efekat lažnog konsenzusa. Ona nas navodi na pomisao da se slažemo sa nečim gde slaganja u stvari nema, bilo da su u pitanju želje, uverenja, vrednosti, stav ili bilo šta drugo.
Efekat lažnog konsenzusa nastaje iz više razloga:
- Bliski ljudi često imaju slična mišljenja i verovanja. Zato počinjemo verovati da je takav način razmišljanja mišljenje većine, čak i kad smo s ljudima koji nisu iz grupe nama bliskih ljudi, odnosno porodice ili prijatelja.
- Uverenje da su drugi poput nas dobri za naše samopoštovanje. To nam omogućava da se osećamo bitnim i održavamo pozitivnu sliku o sebi.
- Pojavom pretraživača i društvenih mreža, svi smo se našli u ,,informativnim balonima“. Usvajamo i koristimo informacije o kojima ne razmišljamo, verujući da sve imaju isti sadržaj.
Jednostavan način rešavanja problema je širenje društvenog kruga izvan mreže i traženje više različitih perspektiva.
Heuristička dostupnost ili dostupnost informacijama čija primena nije strogo definisana
Ovo je tendencija da se proceni verovatnoća događaja na osnovu toga koliko sličnih primera dolazi do nas i obuhvata korištenje raznih uopštenih pravila, informisanog nagađanja ili intuicije. Ova vrsta razmišljanja često dovodi do pogrešnih procena i pogrešnih odluka. Ovo je u osnovi mentalni etiket dizajniran da nam uštedi vreme prilikom pokušaja prepoznavanja rizika.
Efekat sidra
Ljudi imaju tendenciju da precene prve informacije koje dobiju prilikom donošenja odluke. Ove informacije se nazivaju sidro. Zloglasni prvi utisak nastao je takođe zbog ovog efekta. Kada upoznamo neku osobu, prvo obratimo pažnju na njegov izgled i izraz lica. Upravo će ta sidra u velikoj meri odrediti našu poziciju prema nečemu ili nekome u budućnosti.
Ovo je vrlo opasna kognitivna pristranost. Lekari, na primer, mogu postati osetljivi na učinke sidra u dijagnostikovanju pacijenata. Prvi utisci lekara o pacijentu često stvaraju sidrenu tačku koja može pogrešno uticati na sve naknadne dijagnostičke procene.
Stoga će dobar lekar sigurno detaljno pitati o svim simptomima, čak i ako ih pročita u anamnezi. Tako će pronaći informacije koje mogu propustiti prilikom susreta.
Pozicija posmatrača
Način na koji percipiramo druge i kako procenjujemo njihove postupke može uveliko zavisiti od toga da li smo učesnik ili posmatrač. Kada je reč o našim vlastitim postupcima, često smo skloni pripisati stvari vanjskim uticajima. Međutim, kada je u pitanju objašnjenje tuđih postupaka, verovatnije ćemo njihovo ponašanje pripisati unutarnjim uzrocima. Da bismo se mogli nositi s ovom asimetrijom, moramo sebe podsetiti da svaki fenomen obično ima nekoliko uzroka – vanjskih i unutrašnjih.
Halo efekat ili efekat prvog utiska
Halo efekat može imat snažan uticaj u stvarnom svetu i često se koristi da bi se nešto predstavilo drugačije. Na primer atraktivni kandidati za posao se često smatraju kompetentnijim i pametnijim. Potrebno je da se usredsredimo na objektivne mere ličnosti ili proizvoda kako ne bismo bili pod uticajem ove greške.
I na kraju, bilo bi korisno znati:
,,Greške u mišljenju (kognitivne distorzije) smatraju se uzrokom emocionalnih poremećaja (kao što su depresija i anksioznost) ili pravcem kojim se neka osoba kreće ka iracionalnim uverenjima a koja te poremećaje potkreplju.” (Scott, Elizabeth. ,,Cognitive Distortions and Stress”)
,,Iznenađujuće je i to što su često naša osećanja suprotna od onaga što bismo očekivali promatrajući okolinu.” (Beck , Aaron T. ,, Cognitive Therapy and Emotional Disorders.”), New York: Meridian, 1979
,,Osoba koja prati svoje misli više puta može da vidi da njegovoj interpretaciji situacije prethodi njegov emocionalni odgovor na nju.“ (,,Don’t Jump To Concslusions”. About.com)
,,Ljudi umesto da iz dokaza izvedu logičan zaključak, oni se usmeravaju na zaključak (često negativan), a zatim traže dokaze koji bi ih podržali, ignorišući realne činjenice.” („Jumping To Conclusions”. Daphne.palomar.edu.)
dr sci. med. Draško Jevđenić / Dr. Asidox Team / Asidoxin Vikipedija / Bioinformacioni centar Beograd
