Izaberite stranicu

Migrena je svakako najpoznatija vrsta glavobolje. Ispoljava se kao jak i pulsirajući bol jedne polovine glave. Može biti praćena preosetljivošću na buku i svetlost, zamagljenim vidom ili bleskovima svetlosti, mučninom ili povraćanjem. Javlja se kod 5 – 6 % muškaraca i 12 – 18 % žena. Napad migrene u najvećem broju slučajeva traje 1 do 3 dana a period samog javljanja je individualan, od nekoliko sati do nekoliko dana i čoveku može da oduzme želju da radi bilo šta osim da leži u mirnoj, mračnoj sobi dok bol ne prođe.

Uzrok ili najčešće kombinacija njih nekoliko koji je aktiviraju se razlikuje od osobe do osobe.

Jedno je sigurno, za tim uzrocima bi trebalo neprestano tragati do konačnog rešenja.

Zanimljiva su zapažanja u vezi aktiviranja migrenoznih napada. Na primer, ako ne spavate dovoljno i izloženi ste hroničnom stresu, ali ako ste zdravi, onda nećete imati migrenozne bolove. Ali ako ste istovremeno izloženi teškim metalima kao što su recimo živa ili aluminijum i istovremeno se hranite mlečnim proizvodima i jajima (hrana koja pojačano stvara sluz u organizmu i koja može biti alergena), onda ova grupa može da vas dovede do aktiviranja migrene. Trenutno jedna od najaktuelnijih teorija jeste da migrena nastaje kao posledica nakupljanja neuropeptida koji se akumulira u jednom kranijalnom nervu, nervu trigeminusu izazivajući uzročne reakcije.

Pre svega, neophodno je od strane lekara proći anamnestičke podatke (podatke iz prošlosti, istorije pacijenta) i saznati da li su se desila sledeća stanja.

Traumatske povrede glave, potres mozga, čak i ako je ta povreda bila u dalekoj prošlosti a migrene počele odnedavno, neophodno je lekara upoznati sa njom.

Meningitis ili upala moždanih ovojnica (ovojnice koje obavijaju mozak i kičmenu moždinu).

Moždani udar, kod koga je došlo do poremećaja cirkulatornog toka krvi u glavi.

Tranzitorni ishemijski atak (TIA), koji može biti tolko suptilan da ga pacijent i ne oseti, odnosno zanemari.

Moždana aneurizma odnosno proširenje krvnog suda u mozgu.

Moždani tumor, benigni ili maligni, može da uslovi pojavu glavobolja.

Moždana cista ili mikrocista u mozgu, obično benigna, takođe može da bude uzrok migrena.

Uticaj na kičmene nerve, pogotovo prva dva nerva, takođe mogu da budu uzrok nastanka migrena.

 

Zanimljive su teorije šta još može da izazove pojavu migrena

 

Epštajn Barov virus i virus herpesa

Ako EBV dospe u živac lutalicu on može da bude uzročnik bolova. Vrlo je moguće da rešavanjem EBV ili herpesa osoba može da reši problem migrena.

Mikrotranzitorni ishemijski atak

Mikrotranzitorni ishemijski atak je sličan ishemijskom tranzitornom ataku ali je mnogo manjih razmera od njega.

Sinusitisi

Neke migrene mogu biti povezane sa hroničnim upalama sinusa koje su bakterijskog porekla.

Problemi sa probavnim traktom – permeabilnost amonijaka

U nizu poremećaja gastointestinalnog trakta zanimljiva je tvrdnja o permeabilnosti na amonijak, koji može usled propusnosti određenih barijera da se nađe u nekim nervima.

Manjak elektrolita

Poremećaj elektrolita odnosno njihov manjak koji može da bude uzrokovan i dehidracijom. Elektoliti su u organizmu inače neophodni između ostalog i da bi sprovodili električne nervne impulse koji pokreću telo.

Stres

Hronični stres koji generiše nalete adrenalina može da utiče na neke nerve koji će opet uzrokovati određene hipersenzitivne reakcije, zatim zatezanje nekih zona tela što opet može rezultirati aktiviranjem migrene.

Menstrualni ciklus 

Kada žena ima menstruaciju njen reproduktivni sistem zahteva, smatra se, oko 80 posto telesnih rezervi energije i funkcionalnost imunog sistema. Ako se telo bori protiv još nekih okidača kao što su alergije, dehidracija, stres, toksičnost teškim metalima onda je moguće da će usled preusmeravanja imuno – energetskog kapaciteta na reproduktivni sistem doći do pojave migrene.

Poremećaj spavanja

Ako imate poremećaj sna uz još neki drugi od navedenih uzroka, vrlo je moguće da to bude okidač nastanka migrene.

Hrana kao okidač

Mala je verovatnoća da ćete imati migrenu ako jedete određenu hranu osim ako niste iz nekih razloga osetljivi ili alergični na neku od njih ili ako nemate neko drugo oboljenje. Međutim dokazano je da neka hrana ipak u velikoj meri može da doprinese njenom aktiviranju kao okidač.

Tu spadaju:

– mlečni proizvodi (usled povećanog stvaranja sluzi koja dodatno opterećuje limfni sistem)

– jaja (ako postoji poremećaj u probavnom sistemu, može povećati količinu amonijaka koji bi opet delovao na         neki od nerava)

– gluten, kod nekih ljudi (zbog povećanja histamina)

– meso (zbog opterećenja probavnog trakta)

– fermentisana hrana (može dovesti do poremećaja Ph u delovima probavnog sistema)

– aditivi (neki od njih su neurotoksični)

– alkohol (ekstremno dehidrira i opterećuje rad jetre)

– čokolada i različiti oblici kofeina (mogu da budu isuviše agresivni i da stimulišu centralni nervni sistem, kofein         može da deluje na nadbubrežne žlezde i lučenje adrenalina, što može da deluje samo trenutno u smislu                   delovanja na upalu koja je jedan od okidača migrene)

Alergijske reakcije

Kada se susretnete sa nečim na šta ste alergični, odnosno na šta vaše telo iz nekih razloga nepovoljno reaguje, ono počinje da stvara histamin da bi vas zaštitio od potencijalno opasne supstance. Ako telo proizvede više histamina to može biti okidač za pojavu migrene. Reakcija može biti sa zakašnjenjem i za nekoliko dana posle susreta sa alergenom.

Mnogi od nas nemaju kontrolu nad svojom okolinom: kakav vazduh dišemo, gde smo sve izloženi različitim zračenjima ili toksinima iz hrane ali imamo mogućnost da te toksine eliminišemo iz svog tela i da se zaštitimo od njih.

Snaženjem moždanog tkiva, delovanjem na njegovu funkcionalnost, poboljšanjem varenja i stanja probavnog trakta, snabdevanjem odgovarajućim hranjivim materijama, možemo sprečiti migrenozne napade ili ih čak uz odgovarajući pristup i u potpunosti izlečiti.

Sledeći suplementi, namirnice i njihove aktivne materije spadaju u grupu najlekovitijih kada je u pitanju migrena.

Sok od svežeg celera

Korijander

Čaj od hrizanteme

Beli luk

Đumbir

Cimet

Ljute paprike

Jabuke

Ruzmarin

Aleva paprika

Koren valerijane

Suplementi:

Magnezijum

Asidoxin oralni rastvor

Vitamin C (oblik Ester C)

Koenzim Q 10

Riboflavin (vitamin B2)

 

Terapija lekovima:

– analgetici koji ne moraju uvek imati očekivani efekat

– posebni lekovi za migrenu (triptani) koji su najčešće efikasni samo ako se uzmu na početku napada i nisu                 preporučljivi za čestu upotrebu

– infuziona terapija koja je vrlo efikasna

U svakom slučaju, problemu migrene treba pristupiti multidisciplnarno, odnosno tražiti uzroke a zatim u lečenju primenjivati različite kombinacije terapija koliko god je to potrebno i izlečenje je sigurno izvesno.

       dr Draško Jevđenić / asidox.com / Bioinformacioni centar Beograd