Izaberite stranicu

Evoluciona istorija virusa predstavlja impresivnu ali tamnu temu za svet savremene nauke. Do danas ne postoji jasno objašnjenje porekla virusa ali razumevanje ove istorije može da baci malo svetla na različite intrigantne teorije. Veruje se da gotovo svaki ekosistem na Zemlji sadrži viruse i oni se smatraju najbrojnijom biološkom celinom na planeti. Paralelno njihovoj fizičkoj dominaciji u biosferi, smatra se da virusi kolektivno obuhvataju većinu genetske raznolikosti na Zemlji. S druge strane, teško ih je pratiti kroz vreme jer ne ostavljaju fosilne ostatke a zbog velike raznolikosti među virusima nije ih lako smestiti na konvencionalno stablo života. Obično su  prečnika manjeg od 200 nanometara i virusi su jedina vrsta mikroorganizama koja se ne može razmnožavati bez ćelije domaćina.

Nakon kontaktiranja ćelije domaćina, virus ugradi genetski materijal u domaćina i preuzima  njegove funkcije. Broj detaljno proučenih virusa dostiže pet hiljada, ali veruje se da njihov stvarni broj prelazi milion.

Odgovor na pitanja, šta su u stvari virusi, kakav su razvojni put imali, da li su racionalan oblik nečega što je postojalo odavno ili su kulminacija genetskih elemenata koji su se na neki poseban način spajali, nauka nudi kroz tri najprihvatljivije teorije.

Prva torija objašnjava da su se razvili iz složenih molekula nukleinske kiseline i proteina pre ili u isto vreme kada su se prve ćelije pojavile na Zemlji pre milijarde godina i da mogu biti preteča života kakav znamo.

Regresivna ili redukciona teorija kaže, virusi su svoj put započeli kao nezavisni organizmi koji su na tom putu postali paraziti. Vremenom su izbacili gene koji im nisu pomogli da parazitiraju i postali su u potpunosti zavisni od ćelija koje naseljavaju.

Progresivna ili teorija o bekstvu tvrdi da su se virusi razvili iz dela DNK ili RNK (nukleinske kiseline koje sadrže matrice za razvoj i funkcionisanje jedinke) i koji su ,,pobegli“ iz gena većih organizama. Na taj način stekli su sposobnost da se osamostale i kreću između ćelija.

Konačno, postoji i ideja da su virusi potaknuli život kakav znamo, što nudi vrlo izazovne mogućnost istraživanja u budućnosti. Možda su se današnji virusi pojavili više puta, kroz više mehanizama. Možda su se svi virusi pojavili mehanizmom koji tek treba da bude otkriven.

Na kraju, buduće studije mogle bi otkriti da je odgovor još mračniji nego što se sada čini.

                                   dr Draško Jevđenić / asidox.com/asidoxin / Bioinformacioni centar Beograd