Izaberite stranicu

Virus je nećelijski oblik života koji širi infekciju na ćelije živih organizama uključujući i bakterije. Izraz potiče od latinske reči virus, što znači otrov ili otrovni početak. Uprkos prisustvu genetskog materijala, oni se ne mogu razmnožavati izvan žive ćelije.

Prenos virusa može se dogoditi na različite načine: iz jednog organizma u drugi direktnim kontaktom ili u kontaktu sa prirodnim izlučevinama, kapljicama iz vazduha, kontaminiranom hranom ili vodom i insektima koji ih prenose sa jedne na drugu osobu. Takođe, zanimljivo je da mogu imati i različite efekte na različite vrste organizama. Neki mogu zaraziti širok spektar živih organizama, drugi samo određenu vrstu. Kada se virus širi, on može da pokupi deo DNK (nukleinska kiselina, nosilac genetskog materijala) svog domaćina i odnese ga u drugu ćeliju ili organizam. Ako virus koji obično pogađa ptice slučajno uđe u čoveka i ako pokupi neku ljudsku DNK, to može proizvesti novu vrstu virusa koji će verovatnije uticati na ljude u budućnosti. Zbog toga je naučni svet zabrinuti zbog retkih virusa koji se sa životinja šire na ljude.

Ljudski virusi su nosioci velikog  broja infekcija, u rasponu od prilično bezazlene prehlade do bolesti poput hemoragične groznice, besnila, AIDS-a i drugih. Mogu izazvati infekcije sa gotovo neprimetnom reakcijom ali i smrtonosne bolesti. Njihova veličina je manja od jednog stotog dela prosečne bakterije. Virusi su izgrađeni od samo dve komponente, nukleinske kiseline (molekula odgovornih za procese nasleđivanja) i omotača koji je štiti. Upravo je prema tim nukleinskim kiselinama (DNK i RNK) najčešća njihova klasifikacija.

 

 

         dr sci. med. Draško Jevđenić / Asidoxin Vikipedija / asidox.com /