Izaberite stranicu

Priroda je čoveku dala unutrašnje mehanizme za borbu protiv bolesti, jedan od njih je kašalj. Ovaj zaštitni refleks prati širok spektar bolesti, od akutnih respiratornih infekcija, srčanih obolenja do dijabetesa. Ne mora uvek biti znak bolesti, već može služiti kao upozorenje da se organizam nalazi u okruženju bogatom iritantima.

Kašalj se može pojaviti zbog iritacije ne samo disajnih puteva, već i spoljnog slušnog kanala, jednjaka, dijafragme i drugih organa. Među faktorima koji ga izazivaju su upala, hemijski i mehanički iritanti, izloženost temperaturi, neki lekovi, refluksna bolest ili je psihogenog porekla.

Može biti suv ili vlažan, akutan ili hroničan, u napadima ili stalan, međutim sve se njegove vrste formiraju prema jednom mehanizmu. Sve počinje iritacijom receptora koji se nalaze u nazofaringsu, laringsu, traheji, račvi traheje, bronhijalnim bifurkacijama, bronhiolama, alveolama, pleuri i perikardu. Zatim put impulsa nastavlja nervnim vlaknima ka produženoj moždini, do centra za kašalj a onda ponovo nazad nervnim vlaknima do mišića koji su uključeni u sam mehanizam kašljanja.

Kašalj kao reakcija na upalu

Reakcija na upalu je osmišljena  da nas zaštiti od stranih tela, uzročnika upale u respiratornom traktu. Tako se uz pomoć kašlja, ispljuvkom uklanjaju patogeni mikroorganizmi. Kašalj je normalan, zaštitni refleks (bez čovekove volje) kojim se čiste disajni putevi od sitnih čestica, mikroorganizama i sluzi. Ali kada nas muči neugodna infekcija kašalj poprima novu dimenziju.

Najčešći oblik kašlja uzrokovan je infekcijom gornjih disajnih puteva, odnosno zaraženost virusom gripa ili rinovirusom koji je najčešći uzrok obične prehlade. Uobičajni virusi prehlade i gripa pokušavaju da uđu u naša tela kroz nos. Srećom, naša nosna obloga ima sofisticirane odbrambene mehanizme protiv ovih mikrobioloških uljeza. U našim nosevima se neprestano izlučuje sluz. Virusi postaju zarobljeni u lepljivom sloju kojeg neprestano pomiču sitne dlačice zvane cilije. Hladan vazduh hladi nosni prolaz i usporava čišćenje sluzi. U takvim uslovima se virusi mogu zadržati duže, pokušavajući da se probiju kroz nosne barijere da bi prošli u naše telo. Ako ih čak i progutamo naša želudačna kiselina  te mikrobe neutrališe.

Uprkos rešavanju većine simptoma prehlade u roku od dve nedelje, kašalj može da traje i neko vreme nakon toga. Postoji nekoliko teorija koje su predložene kao uzročni mehanizam kašlja kod infekcija. To su:

  1. Fizički poremećaj epitela

Fizički poremećaji epitela jesu oštećenja na ćelijskim oblogama u našim disajnim putevima. Uobičajna su kod infekcije gripom i zbog toga postoji sklonost jačem kašljanju kod gripa nego kod obične prehlade.

  1. Prekomerna proizvodnja sluzi

Proizvodnja sluzi takođe je faktor za koji se smatra da inicira kašalj, jer je poznato da stimuliše nervne receptore.

  1. Upalni odgovor putem upalnih hemikalija na infekciju virusima ili bakterijama

Bradikinin, kao potentni endotel – zavisni vazodilatator koji uzrokuje kontrakciju glatkih mišića.

 

Terapija koja se koristi kod kašlja

Specifična terapija koja je usmerena na sam uzrok nastanka kašlja (antibiotici, antihistaminici i drugi lekovi) u zavisnosti od dijagnoze.

Simptomatska terapija koja je različita u odnosu na to koja je vrsta kašlja prisutna.

Kod produktivnog kašlja osnovna svrha terapije je podsticati iskašljavanje pa se daju sekretolitici, mukolitici i sekretomukolitici. Efikasni su ekstrakti eukaliptusa, bršljena, sladića i metvice.

Kod suvog kašlja se koriste antitusici kao što su centralni antitusici kodein i butamirat.

Terapije koje vaš lekar još može da vam ponudi su antagonisti neurokininskih i bradikininskih receptora koji su efikasni u sprečavanju kašlja jer blokiraju aktivaciju senzornih nerava. Lokalni anestetici i blokatori natrijum zavisnih kanala i kalijum – kalcijum zavisnih aktivatora aferntnih nerava koji predstavljaju inhibitore refleksa kašlja.

                                                                    dr Draško Jevđenić  / Asidoxin Vikipedija / asidox.com