Izaberite stranicu

Ako je ijedna zakonitost toliko svojstvena svim sistemima, to je kruženje a samim tim i ponavljanje. Svi procesi imaju akumulaciju, početak, vreme najviše aktivnosti, njenog smanjenja i odmora. Tu osobinu periodičnih  promena u povećanju i smanjenju akivnosti bioloških procesa koje se nezavisno održavaju i reprodukuju nezavisno u svim uslovima zovemo bioritam. Za svaki živi organizam izmena minimalnih i maksimalnih perioda je mnogo efikasnija i ekonomičnija od dužeg održavanja funkcija na prosečnom nivou intenziteta. Visoka ljudska vitalnost je direktno povezana sa njegovim bioritmom. Svaki bioritam karakterišu sledeći kriterijumi: period, frekfencija i amplitude. Period bioritma je trajanje jednog ciklusa promjena po jediničnom vremenu, recimo 24 sata odnosno dnevnog bioritma. Čoveka karakteriše veliki broj bioloških ritmova kao što su sezonski, dnevni, ritam disanja, krvnih ciklusa, ritam samih ćelija i mnogi drugi.

Dnevni bioritam koji se ispoljava u fazama budnosti i sna teče ovako.

4:00 – 5:00 sati ujutro je period priprema organizma za buđenje. Postepeno povećanje vitalnih aktivnosti.

5:00  vreme smanjanja proizvodnje melatonina, postepeno povećanje telesne temparature, povećanje proizvodnje hormona aktivnosti, povećanje nivo adrenalina, hemoglobina i šećera, povećanje srčane frekfencije, povećanje krvnog pritiska. Znajte da je priprema tela za aktivnost najveća u vreme kada većina ljudi smatra da spava dubokim snom.

6:00  vreme lučenja kortizola, hormona nadbubrežne žlezde i počinje vreme fiziološkog buđenja.

7:00 potreba organizma za energetskom nadoknadom.

9:00 vreme visoko mentalnog delovanja, ako je buđenje bilo na vreme.

9:00 – 10:00 organizmu je potreban jednostavan odmor.

9:00 – 11:00 jačanje imuniteta.

12:00 potrebno je umanjiti fizički napor i mentalna aktivnost se takođe umanjuje. Tonus mišića, puls i krvni pritisak se smanjuju.

13:00 krv se nešto više kreće u pravcu organa za varenje.

14:00 primetna je minimalna osetljivost na bol.

15:00 vreme je maksimalne aktivnosti dugotrajne memorije.

16:00 vreme porasta efikasnosti.

17:00 – 18:00 spremnost organizma za veću fizičku i intelektualnu aktivnost.

19:00 potreba organizma za hranom.

20:00 stabilizacija mentalnog stanja, poboljšanje memorije.

21:00 broj belih krvnih zrnaca se udvostručuje, podiže se imunitet, temparatura tela se smanjuje, ćelije se obnavljaju.

22:00 usporavanje telesnih funkcija, smanjenje telesne temparature i pad arterijskog pritiska.

22:00 – 2:00 obnavljanje ćelija u telu.

3:00 – 4:00 najniži nivo hormona aktivnosti, najniža telesna temparatura.

Ljudsko telo je mehanizam sinhronizovanih funkcija i njegova dugotrajnost svakako zavisi od nas.

dr Draško Jevđenić / Dr. Asidox Team / asidox.com