Izaberite stranicu

Gotovo je nemoguće izbeći sve klice ali možete povećati svoje šanse u borbi protiv onih sa kojima se češće susrećete.

Infekcija je aktivno ili pasivno prodiranje mikroorganizama odnosno izazivača bolesti i njihovo zadržavanje i razmnožavanje u organizmu domaćina. Ulaskom u drugi organizam oni pokušavaju da prilagode domaćina (njegove ćelije i delove ćelija) sopstvenom razmnožavanju. Ti infektivni mikroorganizmi ometaju normalno funkcionisanje organizma domaćina i mogu dovesti do niza poremećaja pa čak i smrti. Reakcija domaćina na infekciju je zapaljenje. U grupu patogenih mikroorganizama spadaju bakterije, paraziti, gljivice, virusi, prioni i viroide. Oni se razlikuju po veličini, obliku, funkciji, genetskom sadržaju i načinu na koji deluju na telo. Na primer, virusi su manji od bakterija i mogu ući u domaćina i u potpunosti preuzeti ćelije ali ne mogu da opstanu samostalno, s druge strane bakterije mogu preživeti bez domaćina. Mikrorganizam koristi telo domaćina za održavanje, reprodukciju i kolonizaciju . Svi patogeni (mikroorganizmi) se mogu veoma brzo umnožiti i prilagoditi.

Neke su infekcije blage i jedva primetne, ali druge su teške i opasne po život i mogu se preneti na različite načine. To uključuje kontakt preko kože, telesne tečnosti, kontakt sa stolicom, česticama u vazduhu i dodirivanjem predmeta kojeg je zaražena osoba takođe dodirnula. Način na koji se infekcija širi i njen uticaj na ljudsko telo zavisi od vrste uzročnika. Imuni sistem je efikasna barijera protiv infektivnih uzročnika, ali kolonije mikroorganizama mogu porasti isuviše da bi se imuni sistem mogao boriti. U ovoj fazi, infekcije postaju štetne.

Virusne infekcije

Virusne infekcije uzrokuju virusi i smatra se da postoje milioni tipova virusa, ali je identifikovano samo 5.000 vrsta. Virusi sadrže mali delić genetskog koda koji je zaštićen slojem proteina i masti. Napadaju domaćina i vežu se za ćeliju a kada uđu oslobađaju genetski materijal. Genetski materijal prisiljava ćeliju da se replicira, a virus se umnožava. Kada ćelija umre, oslobađaju se novi virusi koji nastavljaju sa svojim putem zaraze na nove ćelije. Ne uništavaju svi virusi svoju ćeliju domaćina. Neki od njih menjaju funkciju ćelije kao što su humani papiloma virus (HPV) ili Epstein-Barrov-ov virus (EBV) i mogu dovesti do karcinoma prisiljavanjem ćelije da se nekontrolisano replicira. Antivirusni lekovi pomažu u nekim slučajevima. Oni mogu ili sprečiti reprodukciju virusa ili pojačati imunološki sistem domaćina. Antibiotici nisu efikasni protiv virusa i njihova upotreba neće zaustaviti virus a može povećati rizik od rezistencije na antibiotik. Većina tretmana ima za cilj ublažavanje simptoma, dok se imunološki sistem bori protiv virusa.

Bakterijske infekcije

Bakterije mogu živeti u gotovo bilo kojoj vrsti okruženja, od ekstremne vrućine do intenzivne hladnoće, a neke mogu preživeti i u radioaktivnom otpadu. Postoje trilijuni sojeva bakterija, a malo njih uzrokuje bolesti kod ljudi. Neki od njih žive u ljudskom telu bez nanošenja štete, na primer u crevima ili disajnim putevima. Neke „dobre” bakterije napadaju „loše” bakterije i sprečavaju ih da uzrokuju bolest. Međutim, neke bakterijske bolesti su smrtonosne. Bakterijske infekcije mogu se lečiti antibioticima, ali opet neki sojevi mogu postati otporni i preživeti lečenje. Telo obično ima populaciju „dobrih” bakterija koje pomažu u održavanju ravnoteže mikroorganizama u crevima, ustima, vagini i drugim delovima tela.

Gljivične infekcije

Gljivice se razmnožavaju širenjem spora i najčešće su višećelijski paraziti koji se mogu razgraditi i apsorbovati organske materije pomoću enzima. Postoji oko 51 milion vrsta gljivica. Ako se dovoljno „dobrih” bakterija uništi, na primer, prekomernom upotrebom antibiotika, gljivice mogu rasti i izazvati zdravstvene probleme kod domaćina. Gljivice se nalaze češće kod biljaka i preko hrane se ne unose samo gljivice kao organizmi nego i njihovi proizvodi metabolizma kao i njihovi toksini. Gljivice izazivaju tri tipa oboljenja: mikoze koje su direktna invazija tkiva ćelijama gljivica, alergijska oboljenja koja najčešće nastaju kao posledica preosjetljivosti na gljivične antigene i mikotoksikoze koje nastaju unošenjem toksičnih metabolita gljivica.

Simptomi infekcije zavise od stanja organizma kao i od mesta infekcije. Virusi ciljaju specifične ćelije, poput onih u genitalijama ili gornjim disajnim putevima, virus besnila cilja nervni sistem, neki na ćelijama kože izazivajući bradavice. Virus gripa može izazvati curenje nosa, bolove u mišićima i stomaku. Osoba koja ima bakterijsku infekciju često će imati crvenilo, otoke, temperaturu, bol na mestu infekcije i natečene limfne žlezde. Bakterijska infekcija ima manju verovatnoću da utiče na široko područje tela u odnosu na virusne.

Saveti

Ne postoji nijedan način da se spreče sve zarazne bolesti, ali sledeći saveti mogu umanjiti rizik od prenošenja: često perite ruke, posebno pre i posle pripremanja hrane i nakon korištenja toaleta. Primite preporučene vakcine. Uzmite antibiotike samo kada je to propisano i obavezno prođite svaki preporučeni tretman od strane lekara, čak i ako se simptomi poboljšaju ranije nego što je predviđeno. Čistite radne površine i dezinfikujte prostorije u kojima može biti visoka koncentracija bakterija, kao što su kuhinja i kupatila. Imajte siguran seks koristeći kondome. Izbegavajte da delite lične predmete, poput četkica za zube, britvice, čaše za piće i kuhinjski pribor. Pridržavajte se saveta lekara o putovanju ili radu kada ste bolesni  jer možete zaraziti druge. Zdrav, aktivan životni stil može pomoći u održavanju imunog sistema jakim i sposobnim da odbrani telo od različitih vrsta infekcija.

 

 

dr sci. med. Draško Jevđenić / asidox.com / Bioinformacioni centar Beograd