Izaberite stranicu

Da li sami stvaramo svoju stvarnost i da li je svako pojedinačno iskustvo jedinstvena realnost, drugačija od bilo koje pre i posle. Prostor i vreme su osnovne pretpostavke koje ljudi prihvataju doživljavajući realnost kao seriju momenata i dimenzija u prostoru. S druge strane, trajanje nekog događaja ili predmeta u prostoru ili vremenu je određeno intenzitetom misli ili emocija koje su ga stvorile. I zato trajanje u vremenu nije isto što i trajanje u prostoru jer događaj ili predmet koji postoji u prostoru može da traje više u vremenu. Ono što je bitno, je da je to zapravo stvarnost koja se nastavlja kao vremenski događaj u našem umu. Realnost se ne poništava u prostoru sve dok postoji u našem umu jer naše iskustvo je svet fizičke materije koja teče iz naše unutrašnje psihe ka napolje. Spoljni događaji, okolnosti i uslovi su zamišljeni kao vrsta žive povratne veze. I zato menjajući stanje psihe automatski se menjaju i fizičke okolnosti. Sve te reakcije formiraju naš život – naš sopstveni lični život. Promeniti život ne znači promeniti spoljne okolnosti: to znači promeniti reakcije. Ali dok ne vidimo da spoljašnji život ulazi kao utisak, koji nas uslovljava da reagujemo na stereotipne načine, ne možemo videti tačku potencijalne promene. Na kraju dobro je znati da vreme ne postoji na način kako ga mi poznajemo, a opet neurološki,  priseljeni smo da svoj život opažamo kao seriju prolaznih trenutaka.

dr Draško Jevđenić / Dr. Asidox Team / asidox.com