“Mi smo građeni od aminokiselina (proteina), minerala, vitamina, oligoelemenata.. Kada dođe do poremećaja u optimalnoj koncentarciji tih normalno prisutnih hranjivih tvari u našem telu, dolazi do poremećaja u radu naših organa, sintezi patoloških hemijskih spojeva što dovodi do ubrzanog starenja, bolesti i na kraju do prerane smrti…“
dr. Linus Pauling, dobitnik dve Nobelove nagrade
Hemijski sastav živog sveta je organski i neorganski. Živi sistemi su sastavljeni od ćelija, ćelije od materije, materija od hemijskih elemenata. 92 hemijska elementa srećemo u prirodi, od toga 25 ulaze u sastav žive materije. Elementi koji izgrađuju živu materiju nazivaju se biogeni elementi. Biogeni elementi su elementi koji su neophodni živim bićima u životnim procesima. Skoro 99% ljudskog tela sačinjava šest elemenata: kiseonik, ugljenik, vodonik, azot, kalcijum i fosfor. Od preostalih jedan odsto oko 0,85% čini samo pet elemenata – kalijum, sumpor, natrijum, hlor i magnezijum. Samo 4 elementa: C, O, H, i N čine 96% žive materije a Na, K, Ca, Cl, Mg, P i S 4% telesne mase.
Ako bi se napisala cela, ovako bi izgledala formula ljudskog organizma:
Co1 Mo3 Se4 Cr7 F13 Mn13 I14 Cu76 Zn2,110 Fe2,680 Si38,600 Mg40,000 Cl127,000 K177,000 Na183,000 S206,000 P1,020,000 Ca1,500,000 N6,430,000 C85,700,000 O132,000,000 H375,000,000
Ova formula predstavlja hemijski sastav ljudskog tela pri rođenju.
Kalcij
Funkcija: Sprečava nastajanje virusnih ranica u ustima, reguliše srčani ritam, funkciju bubrega, snižava krvni pritisak, uključen je u strukturiranje DNK, podstiče mišićne kontrakcije. Kalcij je najzastupljeniji mineral u ljudskom telu, neophodan je za zdrave kosti i potreban gotovo svakoj ćeliji za normalno funkcioniranje.
Izvori: Plodovi mora, tamno zeleno povrće, suncokretove semenke, mleko, sir, jaja, suho voće, susam, sardine.
Hrom
Funkcija: Održava nivo šećera stabilnom
Izvori: Pivski kvasac, celovite žitarice, jaja, sir jetra, nemasno meso, perad.
Bakar
Funkcija: U procesu prenošenja elektrona u ćelijske membrane i mitohondrije. Zajedno sa željezom ima značaja u broju eritrocita – krvnoj slici.
Izvori: Zeleno povrće, plodovi mora, crni biber, iznutrice, orasi, semenke, kakao i voda ako prolazi kroz bakarne cevi.
Jod
Funkcija: Igra bitnu ulogu u funkcionisanju štitne žlezde čiji hormoni igraju značajnu ulogu u procesu sagorevanja i niva energije.
Izvori: Luk, morska hrana, pasulj
Željezo
Funkcija: Uloga u oksido – redukcionim procesima u organizmu. U procesima transporta kiseonika i ugljen dioksida.
Izvori: Plodovi mora, piletina, crveno meso i druge namirnice životinjskog porekla, cela zrna žitarica, orasi, tamnozeleno povrće.
Magnezij
Funkcija: Opušta mišiće, održava stabilan ritam srca, normalnu funkciju živaca i mišića, te stimuliše metabolizam.
Izvori: Cela zrna žitarica, kukuruz, suho voće, orasi, lisnato povrće, sočivo, jabuke, celer, limun, smokve, grejp.
Fosfor
Funkcija: U biohemiskim ćelijskim funkcijama, u gradnji kostiju – koštanog matriksa, procesu rasta i razvoja, funkcionisanju moždanih ćelija.
Izvori: Povrće, semenke suncokreta, orasi, cela zrna žitarica, mahunarke.
Kalij
Funkcija: On je najvažniji element ćelije. Odgovoran je za veoma bitne mehanizame unutar ćelije, učestvuje u električnoj ravnoteži i stabilnosti ćelijske membrane, jedan od glavnih faktora regulacije telesnih tečnosti. Stabilizuje mišićne i nervne funkcije.
Izvori: Plodovi mora, suho voće, banane.
Selen
Funkcija: Zaštita kod – srčanog infarkta, angine pektoris, trovanja (nekroza jetre), reumatsko-artritičnih bolesti, smetnji provođenja nervnih impulsa i slabijeg imunološkog stanja.
Izvori: Celovite žitarice, šparoge, beli luk, jaja, pečurke, nemasno meso i plodovi mora.
Natrij
Funkcija: Regulacija acidobazne ravnoteže, održavanje funkcije nervnih i mišićnih ćelija sa jonima kalcijuma i kalija.
Izvori: Kuhinjska so.
Cink
Funkcija: Učestvuje u funkcionisanju i nalazi se u velikom broju sistema (imunološki, reproduktivni), deoba i rast ćelija.
Izvori: Hrana iz mora, jaja, suncokretove semenke, organski uzgojeno meso.
Mangan
Funkcija: Mangan je potreban za zdravlje kože i kostiju, stvaranje hrskavice te metabolizam glukoze i lipoproteina.
Izvori: Banane, naranče, smeđi pirinač, orasi, pšenične klice, grašak, pasulj, cela zrna žitarica i jagode.
dr Draško Jevđenić / Dr. Asidox Team / asidox.com/
Bioinformacioni centar Brograd
