Izaberite stranicu

Rečeno vam je da su stare moralne vrednosti prošlost. To je laž.

Za početak, podsetiću vas na nekoliko istina koje su drevne, poput sveta, koje ni tehnološki napredak ni nihilistička filozofija ne mogu ukinuti.

Moralne vrednosti nisu besmisleni izum oronulih moralista jer ako pažljivije pogledate modernu osobu, onda ćete pod verbalnom ljuskom pronaći osobu kakva je bila u svakom trenutku prošlosti.

Mnogi govore o kraju klasične kulture. Činjenice su nepobitne, kažu. Nema sumnje da se sa 20. vekom završava pet hiljadu godina ljudskog razvoja – doba velikih klasičnih kultura – a mi smo na pragu nove ere. Neće biti ni najmanje sličnosti sa prošlošću. Prethodno obnovljena duhovna i intelektualna bit koja je ušla u istorijski uslovljen oklop sada će oživeti u novom telu.

 

Međutim . . .

 

Prvo pravilo, ne možete živeti za sebe.

Misleći samo na sebe, čovek će uvek naći hiljadu razloga da se oseća nesretnim. Nikada nije radio sve što je želeo i morao, nikada nije dobio sve što je po njegovom mišljenju zaslužio, retko je bio voljen onako kako je sanjao da bude voljen. Beskrajno žvaćući svoju prošlost, iskusiće samo žaljenje i kajanje iako su oboje besmisleni. Još uvek je nemoguće precrtati prošlost. Pokušajte bolje stvoriti sadašnjost kojom ćete se kasnije moći ponositi. Svako ko se trudi zbog drugih – svog okruženja, druge osobe,  kreativnosti, izgladnelih ili progonjenih – kao magijom zaboravlja na svoje melanholične i sitne svakodnevne nevolje.

Pravi spoljni svet je istinski unutrašnji svet.

 

Drugo pravilo je, delovati

Umesto da se žali na apsurdnost sveta, čovek treba pokušati preobraziti ugao gde ga je sudbina bacila. Čovek nije u stanju da promeni univerzum i ne treba težiti tome. Čovekovi ciljevi su bliži i jednostavniji: raditi svoje – pravilno odabrati, duboko proučavati i u tome tražiti savršenstvo.

 

Treće pravilo je verovati u snagu volje

Nije istina da je budućnost potpuno i savršeno unapred određena. Velika osoba može promeniti tok istorije. Oni koji imaju hrabrosti da žele, mogu da promene svoju budućnost. Naravno, niko od nas nije svemoguć, sloboda čoveka ima svoje granice. Treba živeti na granici mogućnosti i želja. A budući da naše mogućnosti zavise od toga, šta se usudimo da radimo, moramo uvek biti u formi bez razmišljanja o njihovim ograničenjima. Dajući sebi popustljivost, čovek je lenj i uplašen, trudom volje primorava se na savesni rad i dela.

Možda je volja kraljica vrlina.

 

Četvrto pravilo je jednako važno – morate biti verni

Vernost reči, obavezama, drugima, sebi. Morate biti jedan od onih ljudi koji nikada nisu sebe izneverili. Odanost nije laka vrlina. Postoji hiljadu iskušenja koja čekaju čoveka. Ako sam izabrao profesiju a zatim se razočarao u nju, ne mogu je promeniti. Ako se pridružim nekoj organizaciji i vidim da se ona u potpunosti sastoji od ništavila i pohlepnih prevaranata, ne mogu da odem do druge vodeći računa da se sastoji od dostojnijih ljudi. Ne. Lojalnost ne mora biti slepa. Međutim, ne zaboravite da često osnova neverstva nije toliko loš izbor koliko obična prevrtljivost. Bilo koji izbor je loš ako osoba sedi skrštenih ruku, ali svaki izbor može biti uspešan ako to samo želite. Zanimanje se uvek bira slepo – uostalom, može se izučavati tek nakon što se napravi izbor. Tako je i u ljubavi.

Vernost stvara tlo za sebe.

Andre Maurois, „Otvoreno pismo mladom čoveku o nauci o životu“

 

Verovatno će vam se ova životna pravila činiti i prestroga i previše uopštena. To savršeno razumem, ali ne mogu da predložim druge.

Budite u stanju da se nasmejete svojim i mojim – rečima i delima. Ako ne možete da prevaziđete svoje slabosti, prihvatite ih, ali ne zaboravite u čemu je vaša snaga. Svako društvo u kojem građani misle samo na časti i zadovoljstva, svako društvo koje dozvoljava nasilje i nepravdu, svako društvo u kojem ljudi ne osećaju ni najmanje poverenje, bilo koje društvo čiji članovi ni u čemu ne teže boljem, osuđeno je na propast.

Svako društvo koje prestane da poštuje vrednosti koje su ga rodile, umire.

Tako je bilo oduvek – tako će uvek i biti.

 

 

dr sci. med. Draško Jevđenić

Bioinformacioni centar Beograd