Izaberite stranicu

Simptomi prehlade i sinusitisa se često preklapaju, pa nije uvek lako prepoznati koje je stanje u pitanju.

Sinusitis je upala sluznice koja oblaže sinuse, šupljine u kostima oko nosa koje nazivamo paranazalni sinusi. Postoje frontalni (iznad oka i nosa), maksilarni (sa svake strane nosa), etmoidalni (između očiju kod korena nosa) i sfenoidalni (duboko iza nosa). Svi su parni i svi imaju puteve kojim se otvaraju u nosu. Kada su u pitanju upale ovih prostora, možda je tačnije koristiti izraz rinosinusitis jer se u većini slučajeva radi o upali sluznice i nosa i sinusa. Njihovo trajanje može biti različito i shodno tome, dele se na akutne koji traju do jednog meseca, subakutne, do tri meseca i hronične kada upala traje duže od tri meseca. Do upale sluznica koje oblažu ove šupljine mogu dovesti bakterije, virusi, ređe gljivice a devijacija nosne pregrade i nazalni polipi mogu doprineti njenom nastanku. Tada sluznice nabreknu i u ovom prostoru zarobe vazduh, sluz i bakterije.

S druge strane glavni uzročnici prehlade su virusne infekcije. Stotine različitih virusa, mogu uzrokovati ovu bolest: rinovirusi, adenovirusi, reovirusi i drugi. Kada dođu na sluznicu nosa i grla, počinju se aktivno razmnožavati. Ređi krivac je bakterijska infekcija, uglavnom streptokokna. Ali u većini slučajeva, pojavljuje se u trenutku kada je telo već oslabljeno aktivnostima virusa. Tada mogu nastati i komplikacije – traheitis, bronhitis, čak i upala pluća. Jedan od glavnih uzroka prehlade je smanjenje aktivnosti imunog sistema što može biti uzrokovano hipotermijom tela, hroničnim stresom, prisutnim hroničnim nezaraznim bolestima, lošom ishranom, nedostatkom vitamina i minerala, zloupotrebom droga, statičnim načinom života i boravkom u prostorijama sa mnogo ljudi. U ovom slučaju imuni sistem je primoran da svakodnevno stupa u kontakt sa velikim brojem različitih virusa i bakterija, a pre ili kasnije njegov resurs se iscrpljuje. Jedan od faktora za razvoj akutnih respiratornih virusnih infekcija je suv i topao vazduh kada se sluznica nazofarinksa isušuje a mikrobima tada postaje lakše da se ugrade u nju. Zbog toga se kao preventivna mera preporučuje češće provetravanje prostorija, posebno ako je u njoj prisutan veliki broj ljudi. Loše navike (pušenje, zloupotreba alkohola) takođe slabe organizam, veliki broj hemikalija u vazduhu iritira sluznicu disajnog sistema, što dodatno čini ljude podložnim infekcijama.

Glavna razlika između prehlade i sinusne infekcije je trajanje simptoma. Većina ljudi se oporavi od prehlade za 5 do 10 dana. Sinusitis može trajati 4 nedelje ili više od 3 meseca kod ljudi koji imaju hronična stanja.

Simptomi prehlade uključuju: ispunjenost nosa sekretom ili curenje iz nosa bistre tečnosti, kijavicu, kašalj, groznicu i blage bolove u telu.

Simptomi sinusne upale uključuju: ispunjen nos sekretom, gusti žuti ili zeleni iscedak iz nosa, bol u licu, posebno oko očiju, nosa, obraza i čela, glavobolju iza očiju, kašalj, bol u gornjoj vilici i zubima, groznicu i umor.

Kihanje obično prati prehladu, a ne infekciju sinusa. Isto tako, bol u grlu je češći simptom prehlade, a ne infekcije sinusa.

Infektivni sinusitis najčešće izaziva pojavu gustog zelenkasto – žutog iscedka iz nosa. Infekcija sinusa takođe može izazvati kiseli ukus u ustima i prouzrokovati loš zadah, posebno ako je prisutna  akumulacija nosne sluzi u zadnjem delu nosne duplje koja se potom sliva niz grlo.

S obzirom da se radi o različitim ali po simptomima sličnim bolestima donekle je različito i njihovo lečenje.

Kod sinusitisa se koriste dekongestivi, lekovi za olakšavanje nosnog zagušenja. Kortikosteridni sprejevi koji smanjuju otok nazalne sluznice. Ako su u pitanju bakterijski sinusitisi primenjuju se antibiotici a u hroničnim slučajevima i hiruške intrvencije.

Nekomplikovane prehlade sa blagim simptomima često ne zahtevaju lekove. Ali potrebno je kontrolisati proces izlečenja kako bi na vreme počelo lečenje lekovima u slučaju komplikacija. Antibiotici protiv prehlade virusne prirode su uglavnom neefikasni, pošto ne utiču na viruse. Ako je temperatura kod prehlade kod odrasle osobe niža od 38–38,5 °, nije vam potrebno da je spuštate. Povećanje temperature ukazuje da se telo aktivno bori protiv infekcije. Ali ako se podigne na 39 ° i više, osoba to teško podnosi, popijte antipiretik. Snažnu glavobolju mogu ublažiti lekovi protiv bolova ako nema alergije na njih. Poštovati ritam odmora i sna, pravilno se hraniti, unositi dovoljno vitamina i minerala, poštovati higijenske standarde i imati dovoljno svežeg vazduha u prostoru u kome boravimo.

Na kraju treba napomenuti da mnoge reklamne kompozicije za lečenje prehlade nisu pogodne za sve pacijente jer u najvećem broju slučajeva sadrže veliku količinu askorbinske kiseline, aditiva, aroma, šećera ili zaslađivača. Stoga osobe sa gastrointestinalnim bolestima, alergijama i dijabetičari ne bi trebali da koriste takva sredstva bez prethodne konsultacije sa lekarom. Čak i ako nema strogih kontraindikacija, imajte na umu da će oni pomoći samo da se smanji intenzitet simptoma, ali ne i da izleči bolest u jednom danu.

 

 

dr sci. med. Draško Jevđenić / asidox.com / Bioinformacioni centar Beograd