Izaberite stranicu

Najbrojnija biološka celina na planeti koja je izazvala ,,najveći zdravstveni holokaust u istoriji“.

 

Istorija gripa

Epidemije gripa zabeležene su u raznim istorijskim epohama. Najpoznatija relativno moderna pandemija gripa dogodila se 1918. godine. Brzo se proširila po svetu i odnela više od 20 miliona života. Zvali su ga španski grip, mada je prvobitno nastao u vojnom kampu u Kanzasu u SAD – a. Širenje virusa bilo je veoma brzo, jer su trupe brodom slali u druge zemlje, uključujući Nemačku, Francusku i Englesku. U toku 18 meseci (1918 – 1919.) zaraženo je više od 20% planete, od čega je (prema različitim izvorima) umrlo od 20 do 100 miliona ljudi (od 2,5%  do 5% svetske populacije). Ova pandemija opisana je kao ,,najveći medicinski holokaust u istoriji“.

Azijski grip, koji se pojavio krajem 19. veka započeo je na Dalekom istoku, brzo se proširio na svet dovodeći do brojnih smrti. Samo u Sjedinjenim Američkim Državama od ove pandemije umrlo je više od 70 hiljada ljudi.

Smrtnost „honkoškog“ 1968 – 1969. i „ruskog“ gripa 1977 – 1978. bila je takođe velika.

 

Kakva je grip bolest?

Grip je jedna od najkontroverznijih poznatih bolesti. To je zarazna bolest uzrokovana virusom koji se prenosi kapljicama u vazduhu i može se reći da je primarno vrsta akutne respiratorne virusne infekcije. Bolest može biti podmukla jer se javlja iznenada i često dovodi do ozbiljnih komplikacija. Grip je takođe zanimljiv iz tog razloga jer uprkos ogromnom broju istraživanja lek još nije pronađen.

Šta je virus gripa?

Virus gripa je lanac genetskih informacija (RNK ili DNK), upakovan u proteinsku kapsulu. Koristeći posebne proteine na površini kapsule, virus gripa može da se veže za ćelije sluzokože disajnih organa a zatim, ulazeći u ćeliju ugrađuje u genetski materijal i počne aktivno razmnožavati. Virus tipa A je najopasniji. Upravo on izaziva velike epidemije i najčešće mutira, jer može postojati i u drugim organizmima a ne samo u ljudskom telu. Virus tipa A inficira svinje, ptice, konje i druge životinje. Virusi B i C mogu se razmnožavati samo u ljudskom telu i blaži su. Veličina virusa varira od 20 do 300 nm (1 nm = 10 -9 m).

Iako virusi nisu kompletni živi organizmi, njihov evolutivni razvoj ima mnogo toga zajedničkog sa evolucijom drugih patogenih organizama. Da bi preživeo kao vrsta, nijedan parazit ne može biti previše opasan za svog glavnog domaćina u kojem se razmnožava. U suprotnom, to bi dovelo do potpunog nestanka domaćina kao biološke vrste, a sa njim i samog patogena. Istovremeno, svaki patogeni organizam ne može postojati kao biološka vrsta ako mu glavni domaćin razvije imunitet prebrzo i efikasno, što omogućava suzbijanje reprodukcije patogenog mikroorganizma. Zbog toga virus koji izaziva akutnu i tešku bolest kod određene životinjske vrste obično ima i drugog domaćina. Razmnožavajući se, virus mu ne nanosi (kao vrsti) značajnu štetu, međutim, ovaj relativno bezopasan suživot održava cirkulaciju virusa u prirodi. Na primer, virus besnila u prirodi i dalje postoji kod glodara za koje infekcija ovim virusom nije fatalna.

Virusi se smatraju najbrojnijom biološkom celinom na planeti.

Zašto virus gripa mutira?

Prelazeći iz jednog organizma u drugi, virus kopira svoje genetske informacije. U novoj kopiji mogu nastati greške koje dovode do pojave nekog novog proteina na površini kapsule mikroorganizma.

Virus se ne može reprodukovati, rasti ili na neki način menjati sam u spoljašnjem okruženju. Nedostaju im neki enzimi potrebni za razmnožavanje i mogu se razmnožavati samo unutar žive ćelije čiji se metabolizam nakon infekcije preuređuje tako da reprodukuje virusne a ne ćelijske komponente. Nakon sinteze pojedinih komponenti formiraju se nove virusne čestice. Simptomi virusne bolesti nastaju kao rezultat oštećenja pojedinih ćelija virusima.

Na primer, Svinjski grip koji se pojavio u aprilu 2009. godine, poznat je i pod nazivom influenca A / H1N1, uzrokovao je soj novog virusa koji je evoluirao kombinacijom gena ljudskog, svinjskog i ptičjeg gripa.

Imunološka odbrana organizma

Poznato je da se u ljudskom telu stvaraju posebni proteini – interferoni. Oni inhibiraju translaciju virusnih nukleinskih kiselina i na taj način inhibiraju reprodukciju virusa.

Najefikasniji elementi prirodne odbrane tela uključuju specifična antitela (posebni proteini koje proizvodi imunološki sistem), koja stupaju u interakciju sa odgovarajućim virusom i na taj način efikasno sprečavaju razvoj bolesti, međutim oni ne mogu da neutrališu virus koji je već ušao u ćeliju.

Kako se zaštititi od gripa?

Prema stavu Svetske zdravstvene organizacije, vakcinacija je najefikasnije sredstvo protiv gripa jer vakcina pruža zaštitu protiv virusa gripa koji su najrelevantniji u trenutnoj epidemiološkoj sezoni. Unošenje vakcine u organizam ne može izazvati bolest, ali stvaranjem zaštitnih antitela stimuliše imuni sistem da se bori protiv infekcije. Efikasnost vakcine protiv gripa neuporedivo je veća od svih nespecifičnih lekova koji se mogu uzimati tokom zimskih meseci, na primer, imunomodulatora, vitamina, homeopatskih lekova, tradicionalne medicine i tako dalje. Vakcinacija se preporučuje svim populacijama. Posebna je preporuka za decu stariju od 6 meseci, ljude koji imaju hronične bolesti, kao i ljude iz rizičnih profesionalnih grupa – medicinske radnike, nastavnike, studente, radnike u sektoru usluga i transporta. Vakcinaciju treba sprovesti 2-3 nedelje pre početka porasta incidencije infekcije. Vakcinacija se ne može izvršiti u akutnim febrilnim stanjima, tokom pogoršanja hroničnih oboljenja, sa povećanom osetljivošću tela na protein jajeta (ako je deo vakcine).

Prevencija i lečenje

Vakcinisati se pre početka epidemiološke sezone. Smanjiti vreme provedeno na skučenim mestima i u javnom prevozu. Koristiti masku na mestima gde je puno ljudi. Izbegavati bliski kontakt sa ljudima koji imaju simptome bolesti (kihanje, kašalj). Ispirati nosnu šupljinu i redovno prati ruke sapunom, posebno nakon boravka na ulici i u javnom prevozu. Redovno provetravati prostor i vlažiti vazduh u kome se boravi. Unositi što više hrane bogate C vitaminom (jagode, limun, brusnice, paprike) i beli luk. Voditi zdrav način života, dovoljno spavati, poštovati pravila uravnotežene ishrane i umereno vežbati.

 

 

dr sci. med. Draško Jevđenić / YouTube zdravljeinfo asidox /

Bioinformacioni centar Beograd