Izaberite stranicu

Trenutna epidemija novom vrstom koronavirusa izazvala je globalnu anksioznost i zabrinutost da bi se virus mogao previše i prebrzo proširiti i prouzrokovati dramatične štete pre nego što zdravstveni naučni krugovi pronađu način da ga zaustave. Ali kakva je realnost novog koronavirusa?

U decembru prošle godine počeli su se pojavljivati izveštaji da se coronavirus, koji stručnjaci nikada ranije nisu videli kod ljudi, počeo širiti među populacijom grada Vuhan, velikog grada u kineskoj provinciji Hubei. Od tada se virus proširio i na druge zemlje, van Azije i van nje, što je dovelo do toga da Svetska zdravstvena organizacija (SZO) proglasi ovo pandemijom. Do danas je novi coronavirus – koji se trenutno naziva „teški akutni respiratorni sindrom coronavirus 2“ ili ukratko SARS-CoV-2  odgovoran za više od 2 416 000 infekcija širom sveta, prouzrokujući preko 166 000 smrtnih slučajeva.

Ali šta mi zapravo znamo o ovom virusu? I kako je moguće da je obuhvatilo globalno stanovništvo?

Šta je novi coronavirus

SARS-CoV-2 je coronavirus koji uzrokuje koronavirusnu bolest 2019 (COVID-19). Coronavirusi su, uopšte, porodica virusa koji ciljaju i utiču na disajne sisteme sisara. Prema njihovim specifičnim karakteristikama postoje četiri glavna roda corona virusa koji se nazivaju alfa, beta, delta i gama. Većina njih pogađa samo životinje, ali nekoliko njih može se preneti i na ljude. Oni koji su prenosivi na ljude su samo dva od ovih rodova: alfa i beta. Samo su dva coronavirusa ranije uzrokovala globalne epidemije. Prvi od njih bio je corovirus SARS – odgovoran za teški akutni respiratorni sindrom (SARS) – koji se prvi put počeo širiti 2002. godine, takođe u Kini. Epidemija virusa SARS primarno je pogodila stanovništvo kontinentalne Kine i Hong Konga. Drugi je bio corovirus MERS-a  ili coronavirus bliskoistočnog respiratornog sindroma  koji se pojavio u Saudijskoj Arabiji 2012. godine Ovaj virus je od tada pogodio najmanje 2.494 osobe.

Gde je nastao virus

Kada se ljudi zaraze coronavirusom, to se obično dešava kontaktom sa zaraženom životinjom. Neki od najčešćih nosilaca su slepi miševi, iako obično ne prenose coronaviruse direktno na ljude. Umesto toga, prenošenje se može dogoditi preko „posredničke“ životinje, koja će obično, iako ne uvek biti domaća. SARS coronavirus proširio se ljudima putem civet mačaka, dok se virus MERS proširio preko dromedarija (kamila). Međutim, može biti jako teško odrediti životinju iz koje se prvo širi korona virusna infekcija. U slučaju novog coronavirusa, početni izveštaji iz Kine vezali su epidemiju za tržište morskih plodova u centralnom Vuhanu. Kao rezultat toga, lokalne vlasti su 1. januara zatvorile tržište. Međutim, kasnije procene sugerisale su da ovo tržište verovatno neće biti jedini izvor epidemije coronavirusa. Stručnjaci još uvek nisu uspeli da utvrde pravi izvor virusa ili čak da potvrde da li je postojao jedan originalni rezervoar.

Kako se virus prenosi

Iako verovatno potiče od životinja, prenošenje novog koronavirusa se može dogoditi sa osobe na osobu, mada neka pitanja o njegovom prenošenju ostaju još uvek bez odgovora. U Vuhanu su na početku epidemije neki ljudi postali bolesni od izlaganja izvoru, najverovatnije životinji koja nosi bolest. Nakon toga je usledio prenos između ljudi kao i kod drugih coronavirusa, respiratornim putem, što znači da se virus koncentriše u disajnim putevima (nos i pluća) i može se preneti kapljicom iz nosa ili usta. Potrebno je još analiza i epidemioloških podataka da bismo razumeli puni opseg ovog prenosa i kako su ljudi zaraženi. Znamo da što više simptoma ima, veća je verovatnoća prenosa. Međutim, mnogi ljudi sa COVID-19 imaju samo blage simptome i moguće je dobiti COVID-19 od nekoga ko ima na primer blagi kašalj i ne oseća se bolesno. Na osnovu podataka koji su dobijeni od kineskih stručnjaka, novi period inkubacije coronavirusa je verovatno između pet do šest dana iako stručnjaci napominju da period inkubacije može trajati i između jedan i četrnaest dana. Odnosno, u najvećem broju slučajeva virusu je verovatno potrebno oko pet do šest dana da pokaže simptome nakon što zarazi osobu.

U poređenju sa drugim virusima

Istraživači iz kineskih institucija bili su u mogućnosti da koriste najsavremenije alate za sekvenciranje genoma za identifikaciju genetske strukture novog coronavirusa. Pokazalo se da je SARS-CoV-2 najsličniji sa dva corona virusa šišmiša poznatiji kao bat-SL-CoVZC45 i šišmiš-SL-CoVZKSC21 a njegov genski niz je 88% isti kao i njihov. Ista studija pokazuje da je genetski materijal novog virusa za oko 79% jednak coronavirusu SARS-a i otprilike 50% kao kod virusa MERS – a. Nedavno istraživanje u Kini sugerisalo je da su pangolini možda inicijalni propagatori SARS-CoV-2, jer se činilo da je njihov genetski niz 99% sličan corona virusu specifičnom za ove životinje.

Koji su simptomi

Kao i prethodni coronavirusi, novi coronavirus uzrokuje respiratorne bolesti a simptomi prvenstveno utiču na respiratorno zdravlje. Prema centrima za kontrolu i prevenciju bolesti, glavni simptomi COVID-19 su groznica, kašalj i nedostatak daha. Trenutne informacije govore da virus može izazvati i samo blage simptome bolesti. Čini se da većina pacijenata ima blagu bolest a da oko 20% napreduje do težih bolesti, uključujući upalu pluća, respiratorno zatajenje i u nekim slučajevima smrt.  U zvaničnoj sesiji SZO za pitanja i odgovore, objašnjava se da je teško razlikovati simptome COVID-19 i simptome drugih respiratornih infekcija. Da bi se saznalo o kojoj se infekciji radi stručnjaci testiraju virusne uzorke, proveravajući da li se virusna genetska struktura podudara sa SARS-CoV-2 ili ne.

Uticaj virusa

Takođe ostaje mnogo pitanja o tome kada se SARS-CoV-2 upoređuje sa drugim virusima u pogledu stope infekcije i smrtnosti. Kao odgovor na pitanja o tome, portparoli SZO rekli su  da se naše razumevanje po tom pitanju brzo menja. Sa MERS – om znamo da je oko 35% prijavljenih pacijenata sa infekcijom umrlo. Za SARS se procenjuje da se stopa smrtnosti kreće od 0% do 50% u zavisnosti od starosne grupe koja je pogođena, sa ukupnom procenom smrtnosti slučaja od 14% do 15%. Do sada je broj infekcija i smrti koje je izazvao COVID-19 takođe manji od broja koji je posledica nedavnih epidemija posebno štetnih virusa gripa, poput svinjskog gripa (H1N1). Pored toga, procenjeno je da je 151 700 – 575 400 ljudi širom sveta umrlo od (H1N1) tokom prve godine kada je virus cirkulirao. Prema nedavnim procenama, čini se da je SARS -CoV-2 zarazniji od ostalih korona virusa – poput onih koji izazivaju SARS i MERS – ali manje verovatno da dovodi do tolike smrtnosti. Neke procene sugerišu da je stopa smrti od novog coronavirusa u rasponu od 2 – 3 % , ali u vezi s tim nema zvaničnih brojeva, jer je teško reći kako će se razvijati epidemija. Izveštaji govore da su dve grupe koje su najviše izložene riziku da dožive ozbiljnu bolest zbog SARS-CoV-2 infekcije, starije odrasle osobe, definisane kao „starije od 60 godina“, kao i osobe koje imaju druga zdravstvena stanja koja ugrožavaju njihov imunološki sistem. Izveštaj takođe primećuje da rizik od teške bolesti postepeno raste sa godinama i koji počinje od oko 40 godina. U drugim izvještajima se navodi da je vrlo mali broj dece zaražen novim coronavirusom. Međutim, nedavna preliminarna studija koja još nije recenzirana ili objavljena tvrdi da se deca suočavaju sa istim rizikom od infekcije kao i odrasli. Neki izveštaji ukazuju i na to da su muškarci možda više izloženi riziku nego žene. Iako trenutno nema objavljenih naučnih izveštaja o osetljivosti trudnica ipak se smatra da trudnice doživljavaju imunološke i fiziološke promene koje bi ih mogle učiniti podložnijim virusnim respiratornim infekcijama, uključujući COVID-19.

Kako možemo da sprečimo infekciju

Zvanične smernice za prevenciju predlažu da ljudi, kako bi izbegli infekciju coronavirusom, primenjuju iste, najbolje postupke iz prakse lične higijene kao i kod drugih zaraznih respiratornih bolesti. Ovo uključuje održavanje najmanje jednog metra udaljenosti između sebe i svakoga koji kašlje ili kiha. Prema portparolima SZO standardne preporuke za sprečavanje širenja infekcije uključuju redovno pranje ruku, prekrivanje usta i nosa prilikom kašljanja i kihanja, temeljno kuvanje mesa i jaja. Izbegavanje bliskih kontakata sa svima koji pokazuju simptome respiratornih bolesti, poput kašlja i kihanja. Što se tiče zaštitnih maski, smernice SZO preporučuju ljudima da nose maske ako kašlju ili kihaju. Zdravi ljudi to trebaju činiti samo ako se pretpostavlja za nekoga da ima COVID-19. Maske treba da pokrivaju nos i usta i da budu čvrsto pričvršćene. Potrebno je temeljno oprati ruke pre nego što se stavi nova maska, paziti da se pravilno odlažu korištene maske i nakon svih radnji ponovo prati ruke.

Kako se leči

Trenutno ne postoje ciljani, specijalizovani tretmani za infekcije proistekle iz novog coronavirusa. Kada se otkriju infekcije SARS-CoV-2, lekari imaju za cilj da leče simptome koji nastaju. Pošto je ovo novi virus, još ne postoje specifične terapije za ovaj virus.

Koje korake preduzimaju istraživači

Trenutno su u toku klinička ispitivanja za pronalaženje lečenja i vakcine protiv corovirusa MERS, koja bi, ukoliko budu uspešna, mogla da postave osnovu za lečenje protiv vakcine protiv SARS-CoV-2 i COVID-19. Neki naučnici eksperimentišu i sa upotrebom antiretrovirusne terapije, koja je lek za HIV. Zašto bi ove vrste lečenja mogle obećavati kada se radi o suzbijanju ovog coronavirusa? Prema nekim studijama, kombinacija antiretrovirusnih lekova sa kojima naučnici eksperimentišu – lopinavir i ritonavir – može da napadne specijalizovani molekul koji HIV i korona virusi  koriste za kopiranje. Druga navodno obećavajuća ispitivanja koriste baricitinib – lek koji lekari koriste za lečenje artritisa i koji bi mogao biti uspešan protiv novog coronavirusa. Istraživači koji su došli sa ovom idejom objašnjavaju da je verovatno, da SARS-CoV-2 može inficirati pluća interakcijom sa specifičnim receptorima prisutnim na površini nekih ćelija pluća. Ali takvi receptori su takođe prisutni u nekim ćelijama u bubrezima, krvnim sudovima i srcu. Baricitinib, kažu istraživači, možda može da prekine interakciju između virusa i ovih ključnih receptora. Međutim, hoće li ovo zaista biti efikasno ostaje da se vidi.

dr sci. med. Draško Jevđenić / source MNT /