Svaka neravnoteža između mogućeg i željenog, prihvatljivog i neprihvatljivog, što je uvek krajnje subjektivno, početak je psihosomatskih poremećaja. Treba računati i na to da ljudski um funkcioniše s kategorijama ,,vlastito” ili ,,strano”. Iste modele koristi i u odnosu na namere, osećaje, želje, misli i drugo. Stoga je u ovim sferama važno, koliko pratiti poremećaj u radu unutrašnjih organa toliko posmatrati i pratiti odnos i sklad između ,,ja” i ,,vanjskog sveta”. Ako se osoba susreće s preprekom na putu zadovoljavanja svojih potreba, nesvesno koristi destruktivne metode kako bi svladala ovu prepreku. Koristi se nestandardnim kanalisanjem akumuliranog stresa, koji se ponekad naziva i „neadekvatnim imunološkim odgovorom”. Među uzrocima bolesti osećaji preuzimaju vodeću ulogu a fizički, spoljni faktori kao što su kontakt, hipotermija ili infekcija su često na drugom mestu ili deluju kao okidači.
Ljudska koža je složen organ koji štiti telo od spoljnih uticaja okoline i reagujući na vanjske uticaje – bol, temperaturu i slično čini je „osetljivim poljem osetljivosti“. Aktivno je uključena u procese termoregulacije, disanja i još mnogo toga. S metafizičko – fiziološkog gledišta koža je ,,granica ljudskog tela” odvajajući fizičko telo od vanjskog sveta.
Koža se može nazvati dodirnom pločom ljudskog nervnog sistema. Učinci na ovoj ploči osjetljivoj na dodir izazivaju reakcije u čovekovom neuropsihičkom sistemu. S druge strane, koža je prikaz čovekovih dubokih psiholoških stanja i iskustava. Ponekad psihoterapeuti traže od pacijenata da opišu svoju kožu kako bi shvatili šta on (pacijent) zapravo razmišlja o sebi. U nekim slučajevima, kožni poremećaji ili bolesti predstavljaju nesvesni način zaštite sebe od fizičkih ili mentalnih interakcija sa stvarnošću. Drugim rečima, reakcije ljudske psihe odražavaju se na koži u obliku različitih manifestacija, kada je kontakt ove osobe s vanjskim svetom neharmoničan, odnosno ne odgovara težnjama i namerama osobe. Ovisno o tome gdje problem leži telesno, rešenje problema treba tražiti u odgovarajućoj psihološkoj sferi, jer svako područje kože odgovara određenoj psiho-emocionalnoj sferi ljudske svijesti. S određenom kožnom bolešću uvek se mogu navoditi i unutrašnji sukobi ličnosti kao što je nemogućnost donošenja odluka, samoodbrana od grešaka i slično. U početku potisnute emocije izazivaju aktivno povećanje koncentracije antitela, bezopasnih proteinskih molekula, a zatim dolazi do „realizacije unutarnjeg protesta“ u obliku proliferacije (akne, osipi, ljuska od psorijaze i drugo).
Postaje očigledno kako nivo čovekovog samopoštovanja utiče na njegovu kožu, odnosno koliko su određene kožne bolesti odraz stava osobe prema sebi. Dakle, koža odražava unutrašnja iskustva osobe i skrivene emocije.
S obzirom na sve ovo trebalo bi početi govoriti o kožnim problemima, ne samo kao fiziološkim bolestima, već i kao psihosomatskim poremećajima. Već danas je dokazano da 85% svih bolesti ima psihološke uzroke. Može se pretpostaviti da je preostalih 15% takođe povezano s psihom, ali ta veza još nije do kraja objašnjena.
Anksioznost i neispunjene želje često dovode do lokalizovanog svraba. Ako se osoba nastoji izolovati od drugih, izbjegavajući kontakt, tada će prvi psihosomatski poremećaj biti kožni problem koji ga štiti od ovih nepoželjnih kontakata.
Mnoge kožne bolesti uzrokovane alergijskim reakcijama se ponavljaju pod uticajem psiholoških uzroka. Na primer, urtikarija je uzrokovana oslabljenim alergijskim reakcijama u telu i razvija se isključivo na pozadini nervnih i psiholoških poremećaja poput emocionalne nestabilnosti, hroničnog umora, razdražljivosti, opšteg umora i drugog. Ekcem se javlja zbog psihološke traume, generalizovane anksioznosti i dugotrajnih psiholoških poremećaja. Uz ekcem, neurodermatitis se razvija samo na pozadini pojačanog emocionalnog preopterećenja i stresa. Stalni svrb koji prati ovu bolest pogoršava pacijentovo opše emocionalno stanje, izazivajući razdražljivost i nesanicu. Alopecija se javlja kao posledica ozlede nerava nakon nekih traumatičnih situacija.
Zbog svega navedenog manifestacija bilo kakve psihosomatike na koži može se u stvari smatrati načinom kršenja sklada sa sobom.
dr sci. med. Draško Jevđenić / Dr. Asidox Team / Asidoxin Vikipedija / asidox.com
