Izaberite stranicu

U telu odraslog čoveka, prosečne težine oko 70 kg, nalazi se oko 20 g magnezijuma, od toga se oko 65 % nalazi u kostima i zubima, a ostatak je raspodeljen između krvi, telesnih tečnosti, organa i drugih tkiva. Magnezijum je za čoveka životno bitan mineral. Potreban je za normalan rad srca, nerava i mišića, za izgradnju kostiju, važan je za održavanje normalnog krvnog pritiska i funkcije centralnog nervnog sistema. Učestvuje u aktivaciji više od 300 enzima koji osiguravaju nesmetan tok brojnih metaboličkih procesa. Kad se magnezijum veže s ATP-om (adenozin trifosfat, izvor energije), stvara se kompleks odgovoran za snabdevanje organizma energijom potrebnom za sve metaboličke procese. Njegova funkcija je i neutralizacija negativnog naboja sa spoljne strane ćelijske membrane pa time i porasta potencijala i praga podražljivosti mišićnih vlakana. Vrlo bitna funkcija je i njegovo suprotno delovanje u odnosu na kalcijum kod ćelija srčanog mišića što rezultira širenjem krvnih sudova i boljom snabevenošću ćelija kiseonikom. Magnezijum koči oslobađanje neurotransmitera, čije oslobađanje inače podstiče kalcijum i tako smanjuje podraženost nervnih ćelija, manje otpuštanje adrenalina i noradrenalina koje nazivamo hormonima stresa a koji podižu srčanu frekfenciju i stežu periferne krvne sudove. Tako magnezijum sprečava razvoj srčanih bolesti i umanjuje sklonost stresu. Magnezijum se apsorbuje u tankom crevu, na što povoljno utiče vitamin D. Bubrezi su regulatori njegovog ukupnog sadržaja u organizmu a njegove rezerve se nalaze u kostima. Telo ne može samo proizvoditi magnezijum pa ga je potrebano svakodnevno unositi putem hrane – dnevna potreba za magnezijumom je oko 300 do 400 mg. Posledice nedostatka magnezijuma su drhtanje mišića, slabost, mučnina, povraćanje i grčevi. Magnezijum može pomoći kod prevencije srčanih bolesti i ateroskleroze, visokog krvnog pritiska, dijabetesa, nervne napetosti, opstipacije, razdražljivosti i nemira, poremećaja spavanja i kod  prevencije migrena. Prirodni izvori magnezijuma su soja, kikiriki, lisnato zeleno povrće, koštunjavo voće i semenke, banane, orah, avokado, pirinač, krompir, crna čokolada, riba, pasulj, smokve. Potrebno je biti obazriv sa suplementima kod upotrebe tetraciklinskih antibiotika, antacida, laksanta koji sadrže magnezijum, glikozida digitalisa i diuretika.

dr Draško Jevđenić / Dr. Asidox Team / asidox.com