Bubrezi su među najvažnijim organima u ljudskom organizmu. Svakodnevno filtriraju velike količine krvi, uklanjaju štetne materije putem urina, održavaju ravnotežu tečnosti i elektrolita, regulišu krvni pritisak i učestvuju u stvaranju crvenih krvnih zrnaca.
Kada je njihova funkcija narušena, posledice mogu biti ozbiljne. Bolesti bubrega često su povezane sa dijabetesom, povišenim krvnim pritiskom, kardiovaskularnim bolestima i poremećajima metabolizma. Zbog toga je očuvanje zdravlja bubrega od ključnog značaja za celokupno zdravlje organizma.
Neki od mogućih znakova problema sa bubrezima su često mokrenje, otežano mokrenje, peckanje ili bol tokom mokrenja, kao i pojačana žeđ. Ipak, mnoge bolesti bubrega dugo mogu prolaziti bez jasnih simptoma, zbog čega su redovne kontrole veoma važne.
Faktori koji opterećuju bubrege
Savremena ishrana često predstavlja dodatno opterećenje za bubrege. Prekomeran unos proteina povećava stvaranje uree, dok visok unos šećera, posebno fruktoze iz zaslađenih napitaka i industrijske hrane, povećava stvaranje mokraćne kiseline.
Pored toga, nedovoljan unos vode jedan je od najčešćih faktora koji doprinose stvaranju bubrežnih kamenaca. Dugotrajna i nekontrolisana upotreba pojedinih lekova protiv bolova takođe može oštetiti bubrežnu funkciju.
Tri ključna koraka za zaštitu bubrega
1. Umerite unos proteina
Protein je neophodan organizmu, ali preterivanje može opteretiti bubrege. Potrebe zavise od telesne građe, fizičke aktivnosti i zdravstvenog stanja, ali je važno izbegavati ekstremno visok unos proteinske hrane bez jasnog razloga.
2. Smanjite unos šećera i fruktoze
Gazirani napici, industrijski sokovi, slatkiši i prerađena hrana često sadrže velike količine šećera. Njihova prekomerna konzumacija može doprineti povećanju mokraćne kiseline, gojaznosti, insulinskoj rezistenciji i većem opterećenju bubrega.
3. Pijte dovoljno vode
Jedna od najjednostavnijih i najefikasnijih mera za očuvanje zdravlja bubrega jeste adekvatna hidratacija. Dovoljan unos vode pomaže izlučivanje štetnih materija i smanjuje rizik od nastanka bubrežnih kamenaca.
Kamen u bubregu – najčešći oblici
Najveći broj kamenaca čine kalcijum-oksalatni kamenci. Njihov nastanak povezan je sa nedovoljnim unosom tečnosti, prekomernim unosom soli, određenim prehrambenim navikama i metaboličkim faktorima.
Postoje i kamenci mokraćne kiseline, koji su češći kod osoba sa povišenim nivoom mokraćne kiseline i gihtom, kao i struvitni kamenci povezani sa infekcijama mokraćnih puteva.
Hrana koja podržava zdravlje bubrega
Ishrana bogata povrćem, voćem i neprerađenim namirnicama može značajno doprineti očuvanju funkcije bubrega. Posebno se izdvajaju:
- crvena paprika,
- kupus,
- karfiol,
- beli luk,
- crni luk,
- jabuke,
- bobičasto voće,
- trešnje,
- grožđe,
- lubenica,
- limun,
- semenke bundeve.
Kod osoba koje već imaju hroničnu bolest bubrega, izbor namirnica i unos kalijuma treba prilagoditi savetima lekara.
Zaključak
Zdravlje bubrega ne zavisi od jednog čudesnog preparata, već od svakodnevnih navika. Dovoljno vode, umerena ishrana i smanjen unos šećera predstavljaju jednostavne, ali veoma moćne korake u njihovoj zaštiti.
Bubrezi svakog dana tiho rade za nas. Najmanje što možemo da učinimo jeste da im ne otežavamo posao. Male promene danas mogu značiti velike zdravstvene dobitke u godinama koje dolaze.
Stručni saradnik ec.net (Serbia) dr Draško Jevđenić
Call centar:
+381 64 164 9336 (tel i viber)
+387 65 7 46 7 56 (tel i viber)
e – mail: bioinfocentar@gmail.com
