Mentalno i emocionalno zdravlje u velikoj meri zavisi od stanja naših creva. Hipokrat je davno rekao: „Sve bolesti počinju u crevima.“
Savremena istraživanja potvrđuju da crevna mikroflora i probiotici značajno utiču na mentalno zdravlje, a stanje creva povezano je sa poremećajima poput:

• Autizma
• Bipolarnog poremećaja
• Šizofrenije
• Socijalnog anksioznog poremećaja (socijalne fobije)
• Generalizovane anksioznosti

Socijalna fobija i stidljivost: možete li sami?

Socijalna anksioznost često se javlja kao „prijatelj“ koji se pojavljuje u najnepovoljnijem trenutku. Ona nas „guši“ obećavajući zaštitu, zbog čega se povlačimo i krijemo iza njenih „širokih leđa“.

Karakteristike ljudi sa socijalnom anksioznošću:

• Osećajni i intuitivni
• Inteligentni i kreativni
• Sprečeni da ostvare puni potencijal

Terapijski pristup: Kognitivno-bihejvioralna terapija, iako dug i skup proces, može biti olakšan određenim tretmanima koji utiču na crevnu mikrofloru.

Veza mozga i creva

Bilo koji mentalni poremećaj prati promene u mozgu, a obnavljanje ravnoteže neurotransmitera može poboljšati stanje. Ključnu ulogu ima naš „drugi mozak“ – creva, koja su usko povezana sa mozgom i raspoloženjem.

Kako su mozak i creva povezani?

• Enterički nervni sistem: 200–600 miliona neurona u tkivu koje oblaže gastrointestinalni trakt.
• Stalna razmena informacija između enteričkog i centralnog nervnog sistema.
• Vagusni nerv: 90% vlakana prenosi informacije iz unutrašnjih organa ka mozgu.
• Serotonin: samo 5% u mozgu, dok 95% skladište creva.

Posledice: Antidepresivi koji menjaju nivo serotonina često izazivaju gastrointestinalne probleme.

Crevne bakterije, ženska intuicija i ponašanje

• Bacteroides: veća gustina sive mase i razvijen hipokampus kod žena.
• Prevotella: povećana emocionalna ekscitabilnost i veći broj neuronskih veza za obradu osećanja.
• Lactobacillus reuteri: odsustvo ove bakterije povezano sa autizmom kod dece i majki.

Zaključak: Mentalno zdravlje majki direktno utiče na zdravlje budućih generacija.

Uticaj crevnih bakterija na ponašanje

• 100 triliona bakterija u crevima oblikuje temperament, raspoloženje i sposobnost učenja.
• Transfer bakterija između miševa menja njihovo ponašanje – „hrabri“ postaju povučeniji, agresivni postaju mirniji uz probiotike.
• Ljudi koji redovno jedu fermentisanu hranu ređe pate od socijalne anksioznosti.

Primeri istraživanja:

• Univerzitet u Oksfordu: 45 žena, probiotici tri nedelje → manje pažnje na negativne informacije.
• Francuska: probiotici 30 dana → smanjenje fizičkih simptoma anksioznosti.
• Kalifornija: jogurt sa Bifidobacterium i Lactobacillus bulgaricus menja funkciju mozga za mesec dana.

Ishrana, probiotici i mentalno zdravlje

• Ukusna hrana donosi utehu, ali nutritivne vrednosti hrane direktno smanjuju anksioznost.
• Probiotici: održavaju mikrofloru i pomažu u smanjenju anksioznosti.
• Postepeno uvođenje je ključno – nagla promena može privremeno pogoršati simptome zbog oslobađanja toksina.

Gluten i mentalno zdravlje

• Eliminacija glutena pokazala se korisnom kod bipolarnog poremećaja i šizofrenije.
• Istorijski primer: Dr F. Curtis Dohan primetio da su pacijenti tokom Drugog svetskog rata, kada je hleb bio oskudan, često ulazili u remisiju.
• Dijeta bez glutena smanjuje halucinacije i zablude, a ponovni unos žitarica izaziva povratak simptoma.

Zaključak:
Mentalno i emocionalno zdravlje u velikoj meri zavisi od stanja creva. Prerađena hrana bogata glutenom, česta upotreba antibiotika i nedostatak korisnih bakterija mogu pogoršati mentalne poremećaje. Sve više istraživanja potvrđuje i vezu između određenih parazita i simptoma šizofrenije – ali to je tema za posebnu raspravu.

Stručni saradnik ec.net (Serbia) dr sci. med. Draško Jevđenić

Biomedix Center Belgrade

Call centar:

+381 64 164 9336 (tel i viber)

+387 65 7 46 7 56 (tel i viber)

e – mail: bioinfocentar@gmail.com

Share on Facebook