Bez mitova – šta je zapravo dopamin, kako deluje na naše telo i mozak, kako možemo prirodno da ga podstaknemo i šta se dešava kada ga nema dovoljno.
Šta je dopamin?
Dopamin mnogi nazivaju „hormonom sreće“, ali on je mnogo više od toga. On je i hormon i neurotransmiter – hemijski glasnik koji prenosi signale između nervnih ćelija.
U telu se stvara u nadbubrežnim žlezdama i bubrezima, a u mozgu ima ključnu ulogu u sistemu nagrađivanja, motivacije i emocija. Po strukturi pripada kateholaminima, istoj grupi kojoj pripadaju adrenalin i noradrenalin.
Umesto da bude samo molekul zadovoljstva, savremena nauka ga opisuje kao molekul motivacije i očekivanja – onog unutrašnjeg osećaja koji nas gura ka cilju.
Kako deluje u mozgu?
Najpoznatija moždana struktura povezana sa dopaminom je nucleus accumbens, deo sistema nagrađivanja. Ali on nije samo „centar zadovoljstva“ – već i region koji oblikuje obrasce ponašanja, obrađuje emocije (pozitivne i negativne) i sarađuje sa centrima za pamćenje i kontrolu osećanja.
Zahvaljujući dopaminu učimo šta nam prija, šta nas motiviše i kako da ponavljamo ponašanja koja nam donose korist.
Glavne funkcije dopamina
Dopamin je jedan od najuticajnijih neurotransmitera. Njegove uloge su brojne:
- Zadovoljstvo i nagrada – kada ga ima dovoljno, osećamo radost, uživanje i unutrašnje zadovoljstvo.
- Učenje i pamćenje – jača povezivanje informacija i olakšava pamćenje značajnih događaja.
- Radoznalost i motivacija – podstiče nas da istražujemo, tražimo odgovore i stalno napredujemo.
- Kreativnost – istraživanja pokazuju da dopamin učestvuje u kreativnim procesima.
- Ekstrovertnost – dvosmerna povezanost sa društvenošću i impulsivnošću.
Kada ga ima previše ili premalo
Previše dopamina može dovesti do poremećaja kao što su šizofrenija i bipolarni poremećaj.
Nedostatak dopamina povezan je sa depresijom, Parkinsonovom bolešću, anksioznošću, socijalnom fobijom, gubitkom motivacije i hroničnim lošim raspoloženjem.
Zato je svako „podešavanje“ nivoa dopamina najbolje raditi pod nadzorom stručnjaka.
Kako prirodno podstaći dopamin?
Dobra vest je da mnogo toga zavisi od nas. Na dopamin pozitivno utiču:
- kvalitetan i redovan san,
- fizička aktivnost,
- seks,
- masaža,
- postavljanje i ostvarivanje malih ciljeva,
- osećaj zahvalnosti i pozitivni odnosi sa ljudima.
Jednostavne svakodnevne navike mogu učiniti mnogo za našu unutrašnju hemiju.
Ishrana i dopamin
Aminokiselina tirozin je glavni gradivni materijal za dopamin. Najbolji izvori su:
- Mlečni proizvodi: tvrdi sirevi, kefir, sveži sir.
- Meso i riba: govedina, jagnjetina, piletina, losos, skuša, haringa.
- Voće: banane, jabuke, jagode, pomorandže, lubenica.
- Žitarice i semenke: ovsene pahuljice, integralne žitarice, seme bundeve i suncokreta.
- Povrće i orašasti plodovi: zeleno povrće, pasulj, soja, lešnici, orasi.
Zeleni čaj, kafa i tamna čokolada kratkoročno podižu dopamin, ali preterivanje može dovesti do pada raspoloženja i zavisnosti.
Lekovi i biljna podrška
U nekim slučajevima potrebna je medicinska terapija. Najčešće se preporučuju:
- Vitamini i suplementi: vitamin B6, berberin.
- Biljke: mucuna (sadrži L-dopu), rodiola, ginko, spirulina, crvena detelina.
Važno: bilje i suplementi nisu bezazleni. Obavezno se konsultujte sa lekarom pre korišćenja.
Zaključak
Dopamin nije samo hormon sreće – on je motor naše motivacije, radoznalosti i kreativnosti. On oblikuje našu želju za učenjem, druženjem i napredovanjem.
Zdrav životni stil, kvalitetan san, kretanje, zahvalnost i uravnotežena ishrana najbolji su načini da ga podstaknemo. Kada je potrebna terapija – prepustite to stručnjaku.
Najvažnije: ne budite zarobljenik sopstvenih hormona – vi ste uvek jači od njih.
Stručni saradnik ec.net (Serbia) dr sci. med. Draško Jevđenić
Call centar:
+381 64 164 9336 (tel i viber)
+387 65 7 46 7 56 (tel i viber)
e – mail: bioinfocentar@gmail.com
