Milioni naučnika i filozofa tokom istorije pokušavali su da odgovore na pitanje šta pokreće ljudsko ponašanje, emocije i doživljaj sveta. Savremena neurobiologija daje prilično jasan odgovor: veliki deo naše stvarnosti nastaje u mozgu.
Sve što vidimo, čujemo, osećamo i doživljavamo prolazi kroz složenu mrežu nervnih ćelija koje neprestano razmenjuju informacije. Upravo zahvaljujući toj komunikaciji nastaju naše misli, emocije, sećanja, motivacija i odluke.
Šta su neurotransmiteri?
Mozak i nervni sistem sačinjeni su od milijardi nervnih ćelija – neurona. Neuroni međusobno komuniciraju preko posebnih spojeva koji se nazivaju sinapse.
Dugo se verovalo da se informacije kroz nervni sistem prenose isključivo električnim impulsima. Međutim, tokom druge polovine 20. veka otkriveno je da je za komunikaciju između neurona neophodna i čitava grupa hemijskih glasnika poznatih kao neurotransmiteri.
Neurotransmiteri prenose signale između nervnih ćelija i omogućavaju mozgu da reguliše raspoloženje, motivaciju, pažnju, pamćenje, osećaj zadovoljstva, poverenje i brojne druge funkcije.
Serotonin – neurotransmiter raspoloženja i emocionalne ravnoteže
Serotonin je jedan od najpoznatijih neurotransmitera. Učestvuje u regulaciji raspoloženja, sna, apetita, varenja i emocionalne stabilnosti.
Kada su nivoi serotonina uravnoteženi, ljudi se uglavnom osećaju smirenije, stabilnije i zadovoljnije. Njegov nedostatak povezuje se sa depresivnim raspoloženjem, povećanom anksioznošću i stresom.
Za stvaranje serotonina organizmu je potrebna aminokiselina triptofan, koja se nalazi u različitim namirnicama, dok na njegovu aktivnost utiču brojni faktori poput sna, fizičke aktivnosti i izlaganja dnevnoj svetlosti.
Dopamin – zašto je očekivanje često jače od nagrade
Kada se govori o motivaciji i zadovoljstvu, dopamin zauzima centralno mesto.
Dugo se smatralo da je dopamin „hormon zadovoljstva“, ali danas znamo da je njegova uloga mnogo složenija. Dopamin nas ne nagrađuje samo kada dobijemo ono što želimo – on se aktivira i mnogo ranije, u samom očekivanju nagrade.
Upravo zato planiranje putovanja, iščekivanje uspeha, zaljubljivanje ili očekivanje omiljenog obroka mogu biti gotovo jednako uzbudljivi kao i sam događaj.
Dopamin podstiče motivaciju, usmerava pažnju ka cilju i daje energiju za akciju. Bez njega bi bilo teško donositi odluke, učiti iz iskustva ili istrajavati u ostvarivanju ciljeva.
Zanimljivo je da mozak često snažnije reaguje na mogućnost nagrade nego na samu nagradu. Zato očekivanje zadovoljstva može biti jedan od najjačih pokretača ljudskog ponašanja.
Oksitocin – hormon poverenja i bliskosti
Oksitocin je poznat kao hormon povezanosti i poverenja.
Njegovo lučenje raste tokom zagrljaja, dodira, bliskih odnosa, roditeljskog kontakta sa detetom i drugih situacija koje stvaraju osećaj sigurnosti i povezanosti.
Zbog toga oksitocin ima važnu ulogu u izgradnji međuljudskih odnosa, empatije i emocionalne bliskosti. On pomaže da se osećamo prihvaćeno, voljeno i bezbedno u društvu drugih ljudi.
Feniletilamin i osećaj zaljubljenosti
Feniletilamin je supstanca koja učestvuje u aktiviranju sistema povezanih sa dopaminom i budnošću.
Često se povezuje sa osećajima zaljubljenosti, uzbuđenja i pojačane emocionalne usmerenosti prema drugoj osobi. Iako se nekada smatralo da upravo on predstavlja „hemiju ljubavi“, danas znamo da su ljubav i privrženost rezultat mnogo složenije interakcije brojnih neurotransmitera i hormona.
Endorfini – prirodni lekovi protiv bola
Endorfini su supstance koje organizam proizvodi kao odgovor na stres, fizički napor i određene prijatne aktivnosti.
Njihova osnovna uloga je smanjenje osećaja bola i povećanje otpornosti organizma na napor. Zato se često javljaju nakon intenzivnog vežbanja, tokom smeha, plesa ili drugih aktivnosti koje izazivaju snažne pozitivne emocije.
Endorfini pomažu organizmu da se lakše nosi sa izazovima i predstavljaju jedan od prirodnih mehanizama za očuvanje psihofizičke ravnoteže.
Zašto mozak voli iščekivanje?
Jedna od najzanimljivijih osobina ljudskog mozga jeste da često više uživa u očekivanju nego u samom ostvarenju cilja.
Kada očekujemo nešto lepo, dopaminski sistem se aktivira i stvara osećaj motivacije, nade i uzbuđenja. Upravo zbog toga ljudi planiraju, maštaju, postavljaju ciljeve i teže novim iskustvima.
Međutim, isti mehanizam može imati i svoju tamnu stranu. Kada stalno jurimo nove stimuluse i sve veće nagrade, prag zadovoljstva se postepeno povećava. Ono što nam je nekada donosilo radost vremenom postaje uobičajeno, pa tražimo nešto novo i intenzivnije.
Zaključak
Naše emocije, odluke i ponašanje nisu slučajni. Iza njih stoji složen sistem neurotransmitera koji neprekidno oblikuje način na koji doživljavamo svet.
Posebno je važno razumeti da sreća nije samo u nagradi koju dobijemo, već i u putu ka njoj. Mozak je stvoren da se raduje mogućnostima, da istražuje i da očekuje.
Možda upravo zato najlepši trenuci u životu često nisu oni kada stignemo na cilj, već oni dok mu sa nadom i uzbuđenjem idemo u susret.
Stručni saradnik ec.net (Serbia) dr Draško Jevđenić
Call centar:
+381 64 164 9336 (tel i viber)
+387 65 7 46 7 56 (tel i viber)
e – mail: bioinfocentar@gmail.com
