Autoimune bolesti nastaju kada imuni sistem greškom napada sopstvena tkiva i organe. Do sada je identifikovano više od 50 takvih bolesti, a neke od njih su posebno česte. Iako se svaka bolest razlikuje, postoje zajednički simptomi: umor, vrtoglavica, mučnina i povišena temperatura.
Kako nastaju autoimune bolesti?
Kod autoimunih bolesti, telo ne prepoznaje svoja sopstvena tkiva kao „svoja“ i uništava ih kao da su strane i opasne supstance. Imuni sistem, koji se sastoji od različitih ćelija i organa, normalno štiti telo od infekcija i drugih štetnih faktora. Kod ovih poremećaja, njegova odbrambena funkcija postaje pogrešna i usmerava se protiv sopstvenog organizma.
Tačan razlog zašto se to dešava još uvek nije potpuno poznat. Često se kombinuju genetska predispozicija i faktori okoline, poput izloženosti virusima ili bakterijama.
Prevencija: šta možemo učiniti?
Iako je teško potpuno sprečiti autoimune bolesti, određene strategije mogu pomoći u smanjenju rizika:
- Prirodna izloženost mikroorganizmima u detinjstvu: Neka istraživanja pokazuju da rane infekcije mogu pružiti zaštitu od kasnijih autoimunih bolesti. To ne znači da treba tražiti bolesti, već da preterana sterilnost nije uvek dobra.
- Uravnotežena ishrana: Pravilna ishrana jača telo i pomaže imunom sistemu da funkcioniše pravilno.
- Fizička aktivnost: Redovno vežbanje održava telo i imuni sistem otpornim na bolesti.
- Suplementacija: Probiotici, poput laktobacilusa, mogu smanjiti rizik od autoimunih bolesti, naročito kada se primenjuju kod trudnica ili male dece.
- Zdrav način života: Izbegavanje alkohola, duvana i droga, kao i balansirana ishrana i aktivan život, pomažu u prevenciji bolesti i održavanju optimalnog zdravlja.
Najčešće autoimune bolesti
1. Reumatoidni artritis
Reumatoidni artritis je hronična, degenerativna bolest koja izaziva upalu sinovijalne membrane u zglobovima. Sinovijalna membrana hrani i štiti hrskavicu.
Žene su češće pogođene, dok muškarci ređe obolevaju. U nekim slučajevima bolest može zahvatiti i druge organe, poput srca, bubrega ili pluća, zbog čega se smatra sistemskom bolešću.
2. Lupus (sistemski eritematozni lupus)
Lupus je takođe sistemska bolest, koja može zahvatiti kožu, zglobove, bubrege i srce. Bolest je češća kod žena i obično počinje u mladosti.
Karakterističan simptom je eritrem u obliku leptira na nosu i obrazima. Oko polovine pacijenata ima samo kožne i zglobne promene, dok drugi mogu imati zahvaćene i unutrašnje organe.
3. Dijabetes tip 1
Dijabetes tip 1 je autoimuna i metabolička bolest. Imuni sistem napada beta ćelije pankreasa, koje proizvode insulin.
Kada se ove ćelije unište, dolazi do manjka insulina u organizmu. Bolest se može razviti u bilo kom uzrastu, ali se najčešće dijagnostikuje kod dece, adolescenata i mladih odraslih.
4. Multipla skleroza
Multipla skleroza (MS) je bolest centralnog nervnog sistema (CNS) – mozga i kičmene moždine.
Nervna vlakna CNS-a su obložena mijelinom, koji omogućava efikasno prenošenje električnih impulsa. Kod MS dolazi do oštećenja mijelina, što ometa komunikaciju između nervnih ćelija. Imuni sistem može napadati neurone, što dovodi do različitih simptoma u zavisnosti od pogođenog dela CNS-a.
Zaključak
Autoimune bolesti su kompleksne i izazovne, ali pravilan životni stil, balansirana ishrana i redovno kretanje mogu smanjiti rizik i poboljšati kvalitet života. Rana dijagnoza i stručna terapija ključni su za kontrolu simptoma i očuvanje zdravlja.
Stručni saradnik ec.net (Serbia) dr sci. med. Draško Jevđenić
Call centar:
+381 64 164 9336 (tel i viber)
+387 65 7 46 7 56 (tel i viber)
e – mail: bioinfocentar@gmail.com
