Stres nije samo psihološki događaj
Stres često zamišljamo kao ono što se događa u našoj glavi — brigu, strah, pritisak, neizvesnost. Ali stres nije samo psihološki događaj. Kada čovek neku situaciju doživi kao pretnju, izazov ili gubitak kontrole, mozak ne ostaje samo posmatrač. On pokreće čitav niz bioloških reakcija koje menjaju rad srca, krvnih sudova, disanja, metabolizma, imunog sistema i hormona.
Telo se priprema za odgovor.
Nekada je taj odgovor kratak i koristan. Omogućava nam da budemo budniji, brže reagujemo i mobilizujemo energiju kada je potrebna. Problem nastaje kada ono što je trebalo da bude prolazna reakcija postane stanje u kojem organizam predugo ostaje na oprezu.
Kada stres postane stanje organizma
U trenutku kada mozak proceni da postoji opasnost ili veliki zahtev, aktivira se složen sistem koji povezuje nervni i endokrini sistem. Adrenalin i noradrenalin ubrzavaju srčani rad i usmeravaju krv prema organima i mišićima kojima je potrebna brza reakcija. Istovremeno se aktivira osovina hipotalamus–hipofiza–nadbubrežna žlezda, koja dovodi do povećanog lučenja kortizola.
U svakoj ćeliji našeg organizma neprekidno se odvijaju metaboličke reakcije. One stvaraju i reaktivne molekulske vrste, uključujući reaktivne kiseonične vrste. One nisu same po sebi štetne — učestvuju u normalnoj ćelijskoj signalizaciji i odbrani organizma.
Problem nastaje kada njihovo stvaranje i sposobnost organizma da ih kontroliše više nisu u ravnoteži.
Produžena stresna aktivacija može biti jedan od faktora koji doprinose povećanom oksidativnom opterećenju. Istovremeno, oksidativni procesi mogu uticati na ćelijske strukture i signalne puteve povezane sa upalnim odgovorom.
Tako se između psihe i tela uspostavlja veza koja je mnogo dublja nego što se na prvi pogled čini.
Misao pokreće reakciju.
Reakcija menja fiziologiju.
A fiziologija vremenom može uticati na način na koji se osećamo, spavamo, krećemo i funkcionišemo.
To nije greška organizma – To je njegova drevna strategija preživljavanja
Čovek je evolutivno oblikovan da odgovori na opasnost brzo i efikasno. Nekada je opasnost bila kratka i jasna — predator, povreda, glad, fizički napor. Danas uzroci stresa često nisu toliko očigledni. Rokovi, finansijska neizvesnost, konflikti, stalna dostupnost informacija, nedostatak sna i osećaj da nikada nema dovoljno vremena mogu održavati organizam u stanju produžene pripravnosti.
Telo, međutim, ne pravi uvek veliku razliku između različitih izvora opterećenja. Ono prepoznaje zahtev i priprema odgovor.
Cena dugotrajne pripravnosti
Kada stres traje kratko, organizam se nakon prestanka opasnosti vraća prema početnom stanju. Srčani ritam se smiruje, hormonski odgovor slabi, mišići se opuštaju, a sistemi koji nisu bili prioritet tokom stresne reakcije ponovo dobijaju svoje mesto.
Kod dugotrajnog stresa taj povratak može biti otežan.
Organizam tada troši više energije na održavanje pripravnosti, dok istovremeno pokušava da nastavi sve svoje uobičajene funkcije. Menjaju se san, apetit i metabolizam, mogu se menjati krvni pritisak i srčani ritam, a dugotrajna aktivacija stresnih sistema može uticati i na imunski odgovor.
Zato hronični stres nije samo pitanje osećaja.
On postaje biološko opterećenje.
Kada se izgubi ravnoteža
Čovek ne može da živi bez stresnog odgovora. On nam je potreban za prilagođavanje, koncentraciju, fizički napor i preživljavanje. Cilj zato nije ukloniti stres, već omogućiti organizmu da se nakon opterećenja vrati u stanje ravnoteže.
U tome važnu ulogu imaju san, fizička aktivnost, pravilna ishrana, dovoljno vremena za oporavak, kvalitetni odnosi i sposobnost da se psihološko opterećenje prepozna i reguliše.
Ali organizam svoju ravnotežu ne održava samo ponašanjem. U tome učestvuje čitava mreža unutrašnjih mehanizama — od antioksidativne zaštite i metabolizma do imunskog sistema, krvnih sudova i mikrocirkulacije.
Zato se priča o stresu ne završava u mozgu.
Ona se nastavlja u svakoj ćeliji.
Od prirodnih sastojaka do pažljivo osmišljene formule
Upravo zbog složenosti ovih procesa pažnju nauke privlače i različite prirodne bioaktivne materije. Pojedine biljke sadrže jedinjenja koja se istražuju zbog svojih antioksidativnih, metaboličkih, vaskularnih i drugih bioloških svojstava.
Njihova vrednost nije u tome da ponište stres niti da zamene osnovne načine očuvanja zdravlja, već u tome što predstavljaju prirodne izvore različitih bioaktivnih jedinjenja.
Na toj ideji zasnovan je ASIDOXIN – prirodni bioaktivni kompleks, formulisan kombinovanjem pažljivo odabranih biljnih izvora.
Njegova koncepcija polazi od jedne jednostavne činjenice: organizam nije skup odvojenih sistema. Nervni, hormonski, metabolički, vaskularni i imunski procesi neprestano komuniciraju i zajedno učestvuju u održavanju unutrašnje ravnoteže.
Zato ni očuvanje te ravnoteže ne može da se posmatra kroz samo jedan proces.
Stres počinje kao odgovor.
Ali njegovi tragovi mogu da se nastave mnogo dalje — kroz san, metabolizam, oksidativno opterećenje, upalne procese i sposobnost organizma da se ponovo vrati u ravnotežu.
Čovek ne živi bez stresa.
Čovek živi zahvaljujući sposobnosti da se posle stresa vrati sebi.
Dr Draško Jevđenić i autorski tim Zdravljeinfo
