Biologija vremena
Starenje nije događaj koji počinje jednog dana.
Ne postoji trenutak u kojem organizam odjednom prelazi iz mladosti u starost. Promene počinju mnogo ranije, tiho i postepeno, dok ih čovek još dugo ne primećuje. Ćelije se obnavljaju, tkiva se prilagođavaju, hormonski i metabolički sistemi menjaju svoj ritam, a mehanizmi kojima organizam održava unutrašnju ravnotežu postepeno gube deo svoje nekadašnje efikasnosti.
Zato starenje nije samo pitanje godina.
To je pitanje vremena koje je telo provelo radeći.
Svaka ćelija tokom života neprestano troši energiju, razmenjuje materije sa svojom okolinom, popravlja oštećenja, uklanja ono što više nije potrebno i prilagođava se promenama. Taj neprekidni rad ostavlja trag. Deo oštećenja uspešno se popravi, deo se ukloni, ali se deo promena vremenom ipak nakuplja.
Na taj način vreme postaje biološki proces.
Kada zaštita više nije jednako efikasna
Jedan od važnih fenomena koji se proučava u biologiji starenja jeste promena ravnoteže između stvaranja reaktivnih kiseoničnih vrsta i antioksidativnih sistema koji ih kontrolišu.
Reaktivne kiseonične vrste nisu same po sebi „neprijatelji“. Organizam ih normalno stvara i one učestvuju u brojnim fiziološkim procesima. Problem nastaje kada njihovo stvaranje i sposobnost organizma da ih kontroliše više nisu u odgovarajućoj ravnoteži.
Tada može nastati oksidativni stres – stanje u kojem povećano oksidativno opterećenje može doprineti oštećenju lipida, proteina i drugih ćelijskih struktura.
Zato savremena nauka ne govori o tome da slobodne radikale treba jednostavno „uništiti“, već o potrebi da se očuva fina ravnoteža oksidativnih i antioksidativnih procesa.
Starenje nije samo ono što se vidi
Koža je možda najvidljiviji pokazatelj vremena, ali ono što se događa ispod nje mnogo je složenije.
Sa godinama se menjaju krvni sudovi, metabolizam, funkcija mitohondrija, imunski odgovor, sposobnost regeneracije tkiva i komunikacija između ćelija. Menja se i sposobnost organizma da održava stabilnost unutrašnje sredine.
Zbog toga čovek može izgledati relativno dobro, a da se istovremeno u njegovom organizmu već odvijaju brojni procesi povezani sa biološkim starenjem.
Savremena istraživanja danas govore o čitavom skupu međusobno povezanih mehanizama starenja, među kojima su oštećenje genoma, epigenetske promene, poremećaj funkcije mitohondrija, gubitak proteostaze, ćelijska senescencija, iscrpljivanje matičnih ćelija i hronična upala.
vreme → ćelijske promene → oksidativno opterećenje → poremećaj funkcije tkiva → inflamatorni procesi → dalje promene.
Ali ta veza nije jednostavna linija.
To je mreža procesa koji međusobno utiču jedni na druge.
Zdravo starenje je pitanje ravnoteže
Ravnoteže između stvaranja i uklanjanja oštećenja.
Između oksidativnih procesa i antioksidativne zaštite.
Između inflamatornog odgovora i njegovog smirivanja.
Između potreba tkiva i njihove sposobnosti da ih zadovolje.
Možemo li zaustaviti vreme
Ne možemo.
Ali biologija danas sve jasnije pokazuje da biološka starost nije potpuno isto što i broj godina na kalendaru. Na procese starenja utiču genetika, način života, ishrana, fizička aktivnost, stres, san, metaboličko zdravlje i brojni drugi faktori. Istraživanja biološkog starenja upravo pokušavaju da razumeju koji su od tih procesa uzroci, koji posledice, a koji međusobno povezani mehanizmi.
Zato pitanje više nije samo:
Kako da živimo duže
Sve važnije postaje pitanje:
Kako da što duže očuvamo sposobnost organizma da održava sopstvenu ravnotežu
Prirodni sastojci u priči o ravnoteži
Upravo iz ovog razumevanja nastala je ideja da se pažnja usmeri i na prirodne izvore bioaktivnih materija.
Pojedine biljke sadrže različita jedinjenja koja su predmet brojnih istraživanja zbog svojih antioksidativnih, metaboličkih, vaskularnih i drugih bioloških efekata. Njihovo delovanje nije jednodimenzionalno, niti se može svesti na jednostavnu tvrdnju da jedna biljka „leči“ jedan problem.
Važna je priroda samih aktivnih materija, njihova koncentracija, kombinacija i način na koji se uklapaju u širu fiziologiju organizma.
Upravo na toj ideji zasnovan je ASIDOXIN – prirodni bioaktivni kompleks (kliknite ovde)
Njegova formula objedinjuje odabrane biljne sastojke čije se bioaktivne komponente proučavaju u kontekstu antioksidativne zaštite, metaboličkih i vaskularnih procesa i očuvanja fiziološke ravnoteže.
Posebna pažnja usmerena je na procese koji su važni za savremeno razumevanje zdravog funkcionisanja organizma – oksidativno opterećenje, mikrocirkulaciju i inflamatorne procese.
Asidoxin zato nije zamišljen kao odgovor na samo jedan simptom ili jedan organ.
Ideja je šira:
Podržati prirodne mehanizme kojima organizam svakodnevno održava svoju ravnotežu.
Jer vreme ne možemo zaustaviti.
Ali način na koji telo odgovara na vreme – to je već mnogo složenija i važnija priča.
Dr Draško Jevđenić i autorski tim Zdravljeinfo
