Zašto dolazi do nekontrolisanog gubitka urina, koje preglede zaista treba uraditi, kada su dovoljne vežbe i promene životnih navika, a kada su potrebni lekovi, neuromodulacija ili hirurško lečenje.
1. Šta je urinarna inkontinencija?
Urinarna inkontinencija je nehotično, odnosno nevoljno oticanje urina. Može se pojaviti povremeno ili svakodnevno, u maloj ili velikoj količini, a njen značaj nije samo fizički: može ozbiljno uticati na san, kretanje, društveno funkcionisanje i psihičko stanje.
Najvažnije je razlikovati nekoliko oblika:
- stresna inkontinencija – gubitak urina pri kašlju, kijanju, smejanju, trčanju ili fizičkom naporu
- urgentna inkontinencija – gubitak urina praćen iznenadnim, teško odložljivim nagonom za mokrenjem
- mešovita inkontinencija – kombinacija stresne i urgentne
- prelivna (overflow) inkontinencija – bešika se ne prazni adekvatno pa dolazi do prepunjavanja i „prelivanja“ urina
- funkcionalna inkontinencija – osoba može imati relativno očuvanu funkciju mokraćnog sistema, ali zbog nepokretnosti, kognitivnih problema ili drugih ograničenja ne može na vreme do toaleta.
Kod muškaraca treba posebno razmotriti opstrukciju izlaza iz bešike i bolesti prostate, dok kod žena značajnu ulogu mogu imati trudnoće, porođaji, menopauza i prolaps karličnih organa.
2. Zašto nastaje urinarna inkontinencija?
Slabost mišića karličnog dna
Mišići karličnog dna učestvuju u održavanju kontinencije. Njihova slabost može dovesti do nemogućnosti adekvatnog zatvaranja uretre.
Promene povezane sa starenjem
Sa godinama se menjaju funkcija detruzora (glatki mišićni sloj zida mokraćne bešike), elastičnost tkiva, nervna kontrola mokrenja i sposobnost brzog reagovanja na nagon.
Trudnoća i porođaj
Posebno vaginalni porođaji mogu uticati na strukture karličnog dna i nervno-mišićnu kontrolu.
Menopauza
Smanjenje estrogena može dovesti do promena urogenitalnog tkiva i pogoršanja simptoma urinarnog trakta.
Neurološke bolesti
Na primer:
- moždani udar,
- Parkinsonova bolest,
- multipla skleroza,
- povrede kičmene moždine,
- neuropatije,
- demencije.
Bolesti prostate
Kod muškaraca benigna hiperplazija prostate, opstrukcija i posledične promene funkcije bešike mogu biti povezane sa urinarnom inkontinencijom.
Infekcije urinarnog trakta
Infekcija može izazvati ili privremeno pogoršati urgentnost, učestalo mokrenje i inkontinenciju.
Lekovi
Posebno treba razmotriti:
- diuretike,
- pojedine sedative,
- neke psihijatrijske lekove,
- alfa-blokatore,
- lekove koji utiču na nervni sistem.
3. Dijagnostika
Laboratorijska dijagnostika
Osnovni pregled:
Urin
- test-traka,
- sediment urina,
- po indikaciji urinokultura.
Posebno se traže:
- leukociti,
- nitriti,
- eritrociti,
- proteini,
- glukoza.
Kod simptoma infekcije i odgovarajućeg nalaza urina preporučuje se urinokultura sa antibiogramom.
Prema kliničkoj situaciji mogu biti potrebni:
- glikemija/HbA1c,
- kreatinin/eGFR,
- elektroliti,
- PSA kod odgovarajućih muškaraca,
- druge laboratorijske analize prema uzroku.
Ultrazvuk – jednostavan ali veoma koristan pregled
Kada postoji odgovarajuća indikacija, naročito je korisno određivanje:
Postmikcionog rezidualnog urina – PVR
Pacijent mokri a zatim se ultrazvukom utvrđuje koliko urina ostaje u bešici.
To može ukazati na:
- nepotpuno pražnjenje bešike,
- opstrukciju,
- poremećaj kontraktilnosti detruzora,
- neurogenu disfunkciju.
Urodinamsko ispitivanje
Njima se ispituje funkcija donjeg urinarnog trakta, odnosno odnos između:
- pritiska u bešici,
- protoka urina,
- funkcije detruzora,
- sfinktera,
- kapaciteta bešike.
CT – kompjuterizovana tomografija
Dijagnostika urinarne inkontinencije počinje razgovorom, kliničkim pregledom i osnovnim analizama, dok se ultrazvuk, urodinamika ili CT rade ciljano – samo kada za to postoji medicinska indikacija.
4. Lečenje – od najjednostavnijih metoda ka složenijim
Promene životnih navika
- smanjenje prekomernog unosa kofeina,
- pravilna raspodela tečnosti,
- izbegavanje preteranog unosa tečnosti pred spavanje,
- regulacija telesne mase,
- lečenje opstipacije,
- prestanak pušenja,
- fizička aktivnost,
- kontrola šećerne bolesti.
Smanjenje kofeina i prilagođavanje unosa tečnosti kod žena sa overaktivnom bešikom / urinarnom inkontinencijom.
5. Vežbe karličnog dna – jedna od najvažnijih terapija
Kegelove vežbe / trening mišića karličnog dna
Ali ne samo „stisnite mišiće“.
Potrebno je pravilno identifikovati mišiće i naučiti:
- kontrakciju,
- održavanje kontrakcije,
- relaksaciju,
- ponavljanje,
- koordinaciju sa disanjem i fizičkim naporom.
Kod stresne i mešovite inkontinencije kod žena preporučuje se supervizirani trening karličnog dna najmanje tri meseca kao terapija prve linije.
6. Lekovi
Antimuskarinici
Kod overaktivne bešike koriste se, zavisno od pacijenta:
- oxybutynin
- tolterodine
- solifenacin
- darifenacin
- fesoterodine
- trospium
Ali kod starijih osoba posebno treba voditi računa o antikolinergičkom opterećenju, suvim ustima, opstipaciji, retenciji urina i mogućim kognitivnim neželjenim efektima.
Beta-3 agonisti
- mirabegron
- vibegron
Koriste se kod određenih pacijenata sa overaktivnom bešikom, naročito kada antimuskarinici nisu pogodni, nisu dovoljno efikasni ili izazivaju neprihvatljive neželjene efekte.
Duloksetin
Može imati mesto kod određenih pacijenata sa stresnom inkontinencijom, ali nije terapija prve linije i zahteva procenu koristi i neželjenih efekata.
Lokalni vaginalni estrogen
Kod postmenopauzalnih žena sa urogenitalnim simptomima može imati značajno mesto u terapiji. To nije isto što i sistemska hormonska terapija.
7. Proceduralno i minimalno invazivno lečenje
Kod pacijenata kod kojih konzervativno i medikamentozno lečenje nije dovoljno mogu se razmatrati:
Botulinum toksin A
Intravezikalna aplikacija botulinum toksina može se koristiti kod određenih oblika refraktorne overaktivne bešike.
Neuromodulacija
- sakralna neuromodulacija,
- stimulacija tibijalnog nerva u odgovarajućim indikacijama.
8. Hirurško lečenje
Kod stresne inkontinencije, u zavisnosti od anatomije, pola, prethodnih operacija i procene specijaliste, mogu se razmatrati:
- miduretralne sling procedure,
- autologni fascijalni sling,
- retropubične procedure,
- kolposuspenzija,
- periuretralni bulking agensi.
Kod muškaraca, naročito nakon operacije prostate, mogu se razmatrati:
- muški sling,
- artificijelni urinarni sfinkter.
Hirurgija se ne bira samo prema tome „koliko urina curi“, već prema mehanizmu inkontinencije i nalazu specijalističke procene.
9. Transkutana biorezonantna terapija – Biorezonanca, električna stimulacija i neuromodulacija
Za biorezonantnu električnu stimulaciju karličnog dna postoje određene indikacije, naročito kod osoba koje ne mogu adekvatno da izvedu kontrakciju mišića,
10. Samopomoć – šta osoba može početi odmah
- početi dnevnik mokrenja,
- smanjiti prekomeran unos kofeina,
- pravilno rasporediti tečnost,
- regulisati stolicu,
- početi pravilno izvođenje vežbi karličnog dna,
- izbegavati nepotrebno „preventivno“ mokrenje svakih nekoliko minuta,
- regulisati telesnu težinu,
- lečiti infekciju ako je potvrđena,
- pregledati terapiju koju pacijent uzima,
- javiti se lekaru ako postoji krv u urinu, bol, retencija, ponavljane infekcije ili naglo nastala inkontinencija.
Stručni saradnik (Serbia) dr Draško Jevđenić
Call centar:
+381 64 164 9336 (tel i viber)
+387 65 7 46 7 56 (tel i viber)
e – mail: bioinfocentar@gmail.com
