Trećinu svog života osoba provodi u snu. Priroda sna oduvek je zanimala ljude. Danas je nauka značajno obogatila ljudske ideje o ovom delu našeg bića. Pa kako se telo ponaša dok mirno spavamo?
Spavanje (lat. Somnus) je prirodni fiziološki proces boravka u stanju sa minimalnim nivoom moždane aktivnosti i smanjenim odzivom na spoljni svet, svojstven sisarima, pticama, ribama i nekim drugim životinjama, uključujući insekte. Nažalost, priroda sna još uvek nije u potpunosti proučena.
Kako telo deluje tokom spavanja
Priroda sna oduvek je bila od velikog interesa i iznedrila je mnoga nagađanja i pretpostavke. To nije iznenađujuće, jer osoba provodi trećinu svog života u snu. U drevnim kulturama postojala su razna božanstva koja su pokroviteljstvovala spavanje. U grčkoj mitologiji bog spavanja zvao se Hipnos, u rimskoj – Somnus. Morpheus, bog snova, bio je jedan od hiljadu Somnusovih sinova. Bog spavanja smatran je bratom boga smrti i obojica su bili sinovi boginje noći. Savremena istraživanja znatno su obogatila naše razumevanje sna. Laboratorije za spavanje stvaraju posebne uslove za procenu uticaja određenih faktora (eksperimentalnih, promenljivih) na spavanje. Studije se izvode u zvučno izolovanoj prostoriji sa kontrolom temperature a dobijeni podaci se zasnivaju na objektivnim merenjima i kontinuiranom praćenju.
Nadgledanje sna
Praćenje se obično vrši noću tokom 8 sati i uključuje snimanje električne aktivnosti u mozgu (elektroencefalogram, EEG), pokreta očiju (elektrookulogram, EOG) i aktivnosti mišića (elektromiogram, EMG). Takve studije su od suštinskog značaja za dijagnozu i lečenje poremećaja spavanja i za analizu efekata lekova na centralni nervni sistem.
Dakle, šta se dešava u našem telu tokom spavanja.
22:00
Broj leukocita u krvi se udvostručuje – ovo je imuni sistem koji proverava teritoriju koja mu je poverena. Temperatura tela pada. Biološki sat daje signal: vreme je za spavanje.
23:00
Telo se sve više opušta, ali procesi oporavka su u punom jeku u svakoj ćeliji.
00:00
Svest sve više zahvataju snovi, a mozak nastavlja da radi, stavljajući na police informacije primljene tokom dana .
1:00
Stanje osetljivosti. Spavanje je vrlo osetljivo. Loše zarasli zub ili koleno koje je davno povređeno može da podseti na sebe i spreči vas da zaspite do jutra.
2:00
Svi organi se odmaraju, samo jetra punom snagom i svojim radom čisti uspavani organizam od nakupljenih toksina.
3:00
Potpuni fiziološki pad: krvni pritisak je na donjoj granici, puls i disanje su retki.
4:00
Mozak je snabdeven minimalnom količinom krvi i nije spreman za buđenje, ali sluh se izuzetno izoštrava – možete se probuditi zbog najmanje buke.
5:00
Bubrezi se odmaraju, mišići miruju, metabolizam je usporen, ali telo je u principu već spremno za buđenje.
6:00
Nadbubrežne žlezde počinju da oslobađaju hormone adrenalin i norepinefrin u krvotok, koji podižu krvni pritisak i ubrzavaju rad srca. Telo se već priprema za buđenje iako svest još uvek miruje.
7:00
Najbolji čas imunološkog sistema. Vreme je da se zagrejete i podvučete pod kontrastni tuš. Inače, lekovi se u ovom času apsorbuju mnogo bolje nego u drugo doba dana.
econet
Stručni saradnik (Serbia) dr sci. med. Draško Jevđenić
Bioinformacioni centar Beograd
Call centar:
+381 65 449 60 26 (tel i viber)
+387 66 630 949 (tel i viber)
e – mail:
bioinfocentar@gmail.com
