Izaberite stranicu

Ishrana: Tema zamotana u više konfuzija

U svetu ishrane nema brzih odgovora a u medicinskoj nauci nije lako dokazati bilo koju teoriju. Nauka o ishrani nije drugačija a ljudi su podjednako različiti kao i hrana koju konzumiraju. Malo je informacija o ishrani koje stižu do javnosti a koje su čvrsto utemeljene u nauci i zbog toga plaćamo veliku cenu.

Zašto je tako teško odrediti da li je hrana dobra ili loša za zdravlje

Koristi od zdravog načina života su ogromne jer možete da:

– živite duže

– izgledate i osećate se mlađe

– imate više energije

– smanjite težinu

– snizite nivo holesterola u krvi

– sprečite, pa čak i preokrenete srčana oboljenja

– smanjite rizik od raka prostate, dojke i drugih tipova raka

– sačuvate vid do poznih godina

– sprečite i lečite dijabetes

– izbegnete operaciju u mnogim slučajevima

– u velikoj meri smanjite potrebu za lekovima

– održavate kosti jakim

– izbegnete impotenciju

– izbegnete šlog

– sprečite pojavu kamena u bubregu

– sprečite da vaša beba dobije dijabetes tipa I

– olakšate zatvor

– snizite krvni pritisak

– izbegnete Alchajmerovu bolest

– pobedite artritis

i još mnogo toga…

Ovo su samo neke koristi i sve mogu biti vaše.

Cena?

Jednostavno promenite ishranu.

Ne znam da je ikada bilo moguće tako lako ili uz tako malo napora ostvariti tako značajne korisne efekte.

 

Princip broj 1

Ishrana predstavlja kombinovane aktivnosti bezbrojnih supstanci iz hrane. Celina je veća od zbira njenih delova.

Materije koje dobijamo iz hrane koju jedemo ulaze u niz reakcija koje deluju zajedno proizvodeći dobro zdravlje. Ovim materijama se pažljivo upravlja složenim kontrolnim mehanizmima unutar naših ćelija i širom naših tela i ti kontrolni mehanizmi odlučuju gde koja hranljiva materija ide, kolika količina sastojaka je potrebna i kada će se svaka od reakcija odigravati. Oni koji su u zabludi mogu da ističu vrline pojedinačne hranljive materije ili hemikalije, ali je ovakvo razmišljanje previše pojednostavljeno. Naša tela znaju kako da koriste materije u hrani koje su upakovane zajedno, odbacujući neke, a koristeći druge. Ovo se ne može prenaglasiti, jer predstavlja osnov za razumevanje dobre ishrane.

Princip broj 2

Sami vitaminski dodaci ne predstavljaju recept za dobro zdravlje.

Pošto ishrana deluje kao beskrajno složen biohemijski sistem koji uključuje na hiljade hemikalija i hiljade efekata na vaše zdravlje, besmisleno je tvrditi da izolovane materije uzete u vidu dodataka mogu da zamene celovite namirnice. Dodaci neće dovesti do dugoročnog zdravlja i mogu da izazovu nepredvidive sporedne efekte. Štaviše, oni koji se oslanjaju samo na dodatke, odlažu korisnu i dugoročnu promenu ishrane.

Princip broj 3

Ne postoje hranljive materije u namirnicama životinjskog porekla koje nisu bolje obezbeđene u biljnim namirnicama

Sveukupno gledano može se reći da bilo koja namirnica biljnog porekla ima više sličnosti po pitanju sastava hranljivih materija sa drugim biljnim namirnicama nego sa namirnicama životinjskog porekla. Tačno je i obrnuto, sve namirnice životinjskog porekla su sličnije drugim životinjskim namirnicama nego biljnim namirnicima. Na primer, iako se riba značajno razlikuje od govedine, riba je daleko sličnija govedini nego pirinču. Čak i namirnice koje predstavljaju izuzetak od pravila, kao što je jezgrasto voće, semenje i obrađeni nisko – masni životinjski proizvodi, ostaju u jasno odvojenim biljnim i životinjskim hranljivim grupama.

Princip broj 4

Geni sami po sebi ne određuju bolesti. Geni funkcionišu samo aktiviranjem ili ekspresijom a ishrana igra ključnu ulogu u određivanju koji će se geni, dobri i loši, aktivirati

Naši geni predstavljaju kod za sve u našim telima, kako dobro tako i loše. Međutim, značajan deo ove usmerenosti na gene je pogrešan jer ne uviđa suštinsku stvar: ne ispoljavaju se svi geni u potpunosti i sve vreme. Ako oni nisu aktivirani ili ispoljeni, ostaju biohemijski uspavani. Geni koji miruju nemaju nikakav efekat na naše zdravlje. Ovo je očigledno mnogim naučnicima i mnogim laicima, ali se značaj ove ideje retko shvata. Šta prouzrokuje da neki geni miruju, a da drugi budu aktivni? Odgovor: sredina, naročito ishrana. Aktiviranje našeg genetiskog koda predstavlja svemir međusobnih biohemijskih reakcija skoro neverovatne složenosti. Ovaj biohemijski svemir reaguje sa mnogim drugim sistemima, uključujući ishranu, koja sama po sebi predstavlja cele sisteme složene biohemije. Smatram da sa genetičkim istraživanjima krećemo u veliku potragu sa ciljem da zaobiđemo prirodu i da ćemo završiti u goroj poziciji od oneod koje smo počeli.

Princip broj 5

Ishrana može značajno da kontroliše štetne efekte škodljivih hemikalija

Korisno je razmišljati o ovom principu na drugi način: hroničnoj bolesti kao što je rak potrebne su godine da se razvije. One hemikalije koje dovode do inicijacije raka su često one koje dospevaju na naslovne strane. Međutim, ono što se ne pojavljuje na naslovnim stranama, je činjenica da se proces razvoja bolesti nastavlja dugo nakon inicijacije i ishranom može biti ubrzan ili zaustavljen tokom stupnja promocije. Drugim rečima, ishrana je ta koja prvenstveno određuje da li će bolest ikada načiniti štetu.

Princip broj 6

Ista ishrana koja sprečava bolest u ranim stupnjevima (pre dijagnoze) može takođe da zaustavi ili preokrene bolest u njenim kasnijim fazama (nakon dijagnoze)

Vredi ponoviti da su hroničnim bolestima potrebne godine da se razviju. Na primer, smatra se da se rak dojke može inicirati u adolescenciji, a da se ne može uočiti tek nakon menopauze! Sasvim je moguće da veliki broj sredovećnih žena živi sa rakom dojke koji je iniciran tokom tinejdžerskih godina, a neće moći da se uoči do menopauze. Verujem da je gram prevencije jednak kilogramu leka, i da što se ranije u životu počne sa dobrom ishranom, to će zdravlje biti bolje. Međutim za one koji već nose teret bolesti, ne smemo da zaboravimo da ishrana i dalje može da igra vitalnu ulogu.

Princip broj 7

Ishrana koja je zaista korisna za jednu bolest poboljšaće zdravlje i u drugim slučajevima

Što sam više razumevao biohemijske procese različitih bolesti, to sam više uviđao da ove bolesti imaju dosta toga zajedničkog. Zbog ovih impresivnih zajedničkih odlika, jedino je razumno da će ista dobra ishrana dovesti do zdravlja i sprečiti bolesti u slučaju velikog broja bolesti. Čak i ako je ishrana neprerađenim biljnim namirnicama efektivnija u lečenju srčanih bolesti nego u lečenju raka mozga, možete biti sigurni da ova ishrana neće podsticati razvoj jedne bolesti dok sprečava drugu.

Princip broj 8

Dobra ishrana dovodi do zdravlja u svim oblastima vašeg postojanja. Svi delovi su međusobno povezani.

Konceptualno, ja verujem u holistički pristup zdravlju, ali ne kao privlačnu frazu za svaku nekonvencionalnu i često nedokazanu praksu. Hrana i ishrana su, na primer, od prvenstvenog značaja za vaše zdravlje. Proces jedenja predstavlja možda najprisniji susret sa našim svetom i to je proces pri kome ono što jedemo postaje deo našeg tela. Međutim, važna su i druga iskustva, kao na primer fizička aktivnost, emocionalno i mentalno zdravlje i dobrobit naše životne sredine. Ugrađivanje ovih različitih sfera u naš koncept zdravlja je značajno jer su sve one međusobno isprepletene. Ponekad ljudi pokušavaju da suprotstave ove dve oblasti života. Ljudi se pitaju da li mogu da ponište loše navike ishrane time što će trčati. Odgovor na ovo je ne. Koristi i rizici koje proizvodi ishrana su presudni i veći od koristi i rizika koje proizvode druge aktivnosti. Pored toga, zašto bi neko želeo da pokuša da uravnoteži koristi i rizike kada može da ostvari sve koristi? Ljudi se takođe pitaju da li se korist po zdravlje javlja zbog vežbanja ili zbog dobre ishrane. Na kraju, to je samo akademsko pitanje. činjenica je da su ove dve sfere naših života prisno povezane, a ono što je značajno je da deluju zajedno kako bi poboljšale ili umanjile zdravlje.

I na kraju: Zašto je ishrana tako teška za proučavanje.

Zato što onaj ko ima zlato, određuje zlatno pravilo.

      /Bioinformacioni centar Beograd; source Chinese study; MNT/

dr sci. med Draško Jevđenić

Veštine

Objavljeno

16 маја, 2020