Sva vaša čula stvaraju fiziološke promene, a stres nije izuzetak. Tokom stresa puls raste, krvni pritisak može porasti a krv iz sredine tela prelazi u ruke, noge i glavu kako bi brzo razmišljala, borila se ili trčala. Ovaj odgovor bi trebao biti privremen, sračunat da vam pomogne da preživite, ali kada stres postane hroničan, kao kod miliona ljudi koji ovo čitaju, to može da naruši vaše zdravlje, ošteti creva i probavni sistem.
Kako stres utiče na creva
Reakcija na stres pokreće brojne neželjene događaje u crevima a to su:
Smanjena apsorpcija hranljivih sastojaka
Smanjena oksigenacija creva
Protok krvi u digestivnom sistemu smanjen je čak četiri puta, što dovodi do smanjenja metabolizma
Smanjivanje proizvodnje enzima u crevima – čak 20.000 puta
Ali to nije sve. U pravom smislu te reči, imate dva mozga, jedan unutar lobanje, a drugi u crevima. Zanimljivo je da su ova dva organa zapravo formirana od iste vrste tkiva. U procesu formiranja fetusa, jedan deo se pretvara u centralni nervni sistem a drugi u enterični nervni sistem. Dva sistema povezana su vagusnim živcem, desetim kranijalnim nervom koji ide od moždanog stabla do stomaka. Ova „osovina mozga i creva“ povezuje dva mozga i objašnjava zašto na primer osećate leptire u stomaku kada ste nervozni. Isto tako, stres dovodi do promena u komunikaciji mozak – creva, što će doprineti brojnim gastrointestinalnim poremećajima, uključujući:
Upalnu bolest creva (IBD)
Sindrom iritabilnog creva (IBS)
Neželjene reakcije na antigene hrane (alergije na hranu)
Peptični ulkus
Gastroezofagealnu refluksnu bolest (GERB)
Ostale funkcionalne gastrointestinalne bolesti
Stres, koji je definisan kao akutna pretnja homeostazi, pokazuje i kratkoročne i dugoročne efekte na gastrointestinalnu funkciju.
Glavni efekti stresa na fiziologiju creva
- Promene u gastrointestinalnom motilitetu
- Promene u gastrointestinalnom lučenju
- Negativan uticaj na regenerativni kapacitet sluzokože gastrointestinalnog trakta i protok krvi u njemu
- Negativan uticaj na crevnu mikrofloru
Mastociti (MC – ćelije koje su deo imunog sistema) su važni elementi ose mozga – creva koji pretvaraju signale stresa u oslobađanje neurotransmitera širokog spektra i proinflamatornih citokina, koji imaju dubok uticaj na fiziologiju gastrointestinalnog trakta.
Harvard proučava kako stres može prouzrokovati poremećaj stomaka i sada je široko poznato da je stres pokretač koji uzrokuje pojavu višestrukih hroničnih procesa a sa druge strane Hipokrat je jednom rekao da „sve bolesti počinju u abdomenu“. Ove dve zdravstvene dogme su u stvari povezane, jer stres oštećuje zdravlje creva, a kombinacija stresa i oštećenja creva može doprineti raznim inflamatornim bolestima kao na primer:
Multipla skleroza Dijabetes tipa 1, Reumatoidni artritis, Osteoartritis, Lupus, Kronova bolest, Ulcerativni kolitis Hronične bolesti kože, Bubrežni problemi, Bolesti urinarnog trakta, Alergijske i atopijske bolesti, Degenerativne bolesti, Sindrom hroničnog umora, Fibromialgija, Mijalgijski encefalomijelitis (ME), Zapaljenska bolest creva
Jednostavno rečeno, hronični stres i druge negativne emocije poput besa, anksioznosti i tuge mogu da izazovu simptome i bolesti creva.
Psihologija se kombinuje sa fizičkim faktorima da bi izazvala bol i druge crevne simptome. Psihosocijalni faktori utiču na stvarnu fiziologiju creva kao i na njene simptome. Drugim rečima, stres (ili drugi psihološki faktori) mogu uticati na kretanje i kontrakciju gastrointestinalnog trakta, izazvati upale ili ga učiniti podložnijim infekciji. Pored toga, istraživanja pokazuju da su neki ljudi sa funkcionalnim gastrointestinalnim poremećajima osetljiviji na bol od drugih ljudi, jer njihov mozak ne može pravilno da reguliše signale bola iz gastrointestinalnog trakta. Stres može dodatno pogoršati postojeću bol. Zanimljivo je da veza deluje na dva načina: stres može izazvati probleme sa crevima, ali problemi sa crevima takođe mogu izazvati haos u emocijama. Istraživači Univerziteta Harvard nastavljaju: „Ova komunikacija se vrši u oba smera. Disfunkcionalno crevo može slati signale u mozak, a disfunkcionalni mozak može poslati signale u creva. Dakle, bol u stomaku ili crevima može biti uzrokovan anksioznošću, stresom ili depresijom. To je zato što su mozak i gastrointestinalni sistem usko povezani, pa ih treba smatrati jednom celinom.“ Neravnoteža u crevima može izazvati depresiju, anksioznost i još mnogo toga.
Ako osećate da ste pod stresom, onda je važno shvatiti da to ne samo da može uticati na vaše zdravlje, već može biti uzrokovano zdravljem vaših creva, tačnije, njegovim lošim zdravljem. Naučni dokazi sve više ukazuju da je hranjenje crevne flore prijateljskim bakterijama iz fermentisane hrane ili probiotika izuzetno važno za pravilno funkcionisanje mozga uključujući psihološko blagostanje i kontrolu raspoloženja. Na primer, dokazano je da probiotik Bifidobacterium longum NCC3001 normalizuje anksiozno ponašanje kod miševa sa infektivnim kolitisom. Istraživanje objavljeno 2011. godine takođe je pokazalo da probiotici imaju direktan uticaj na hemiju mozga u normalnim uslovima na način koji utiče na osećaj anksioznosti ili depresije. Ukratko, probiotik Lactobacillus rhamnosus ima izrazit efekat na GABA (inhibitorni neurotransmiter koji je značajno uključen u regulaciju mnogih fizioloških i psiholoških procesa) u nekim delovima mozga i smanjuje nivo hormona kortikosterona izazvanog stresom, smanjujući manifestacie povezane sa osećanjima anksioznosti i depresije.
Autori su zaključili: Zajedno, ovi nalazi ističu važnu ulogu bakterija u dvosmernoj komunikaciji duž ose mozga i creva i sugerišu da bi neki organizmi mogli biti korisna terapijska pomagala u lečenju poremećaja povezanih sa stresom kao što su anksioznost i depresija. Zanimljivo je da se neurotransmiteri poput serotonina nalaze u crevima. Inače, najveća koncentracija serotonina, koji je uključen u regulaciju raspoloženja, kontrolu depresije i suzbijanje agresije, nalazi se u crevima, a ne u mozgu! Ako imate ove simptome, stres je možda kriv. Časopis Harvard Health Beat sastavio je korisnu listu fizičkih, bihevioralnih i emocionalnih simptoma stresa. Svi smo izloženi stresu gotovo svakodnevno, ali ovi znaci signaliziraju da je stres možda postao rašireniji u vašem životu i da može povećati rizik od zdravstvenih problema.
Fizički simptomi
Ukočenost ili napetost mišića, posebno u vratu i ramenima
Glavobolja
Problemi sa spavanjem
Drhtanje
Gubitak ili povećanje telesne težine
Anksioznost
Promene u ponašanju
Odugovlačenje
Teškoće u izvršavanju radnih zadataka
Promene navika unosa alkohola ili hrane
Osoba počinje da puši ili puši više nego obično
Povećana želja osobe da bude sa drugima ili da bude sama
Često razgovaranje ili razmišljanje o stresnim situacijama
Emocionalni simptomi
Plači
Snažan osećaj napetosti ili pritiska
Teškoća opuštanja
Nervoza
Depresija
Loša koncentracija
Teškoće pamćenja
Gubitak smisla za humor
Neodlučnost
Šta se može učiniti za smanjenje stresa i poboljšanje zdravlja creva. Zapravo, puno
Vežbanje je često vrlo korisno za opuštanje. Drugi uobičajeni i uspešni načini smanjenja stresa uključuju na primer, molitvu, meditaciju i smeh. Veštine opuštanja kao što su duboko disanje i pozitivna vizualizacija, što je „jezik“ podsvesti. Kada kreirate vizuelni prikaz kako želite da se osećate, vaša podsvest vas razume i počinje da vam pomaže čineći neophodne biohemijske i neurološke promene. Izbegavajte šećer/fruktozu. Ako jedete previše šećera i fruktoze, narušava se odnos dobrih i loših bakterija u crevima i služi kao gorivo za patogene bakterije, kvasac i gljivice, što negativno utiče na dobre bakterije u crevima. Jedite fermentisanu hranu: Tradicionalno pripremljena, nepasterizovana fermentirana hrana bogat je izvor probiotika. Zdrava hrana uključuje kiseli kupus, sirovo organsko mleko od pasnih životinja kao što je kefir, različito fermentisano povrće poput kupusa, repe, patlidžana, krastavaca, luka, tikvica, šargarepe i fermentiranu soju. Probiotski dodaci: Ako ne jedete fermentisanu hranu, definitivno se preporučuje uzimanje visokokvalitetnog probiotičkog dodatka. Kao što su istraživači naveli, „probiotici mogu duboko uticati na interakciju između mozga i creva (osa mikrobiom – creva – mozak) i potisnuti razvoj poremećaja izazvanih stresom i u gornjem i u donjem delu gastrointestinalnog trakta. “ Spavajte u potpunom mraku, ovo je neophodno za pravilnu proizvodnju hormona melatonina. Kao što studija pokazuje, „pokazalo se da melatonin, važan posrednik u osovini creva – mozak, ima važne zaštitne efekte protiv gastrointestinalnih povreda izazvanih stresom.“
econet
Stručni saradnik (Serbia) dr sci. med. Draško Jevđenić
Bioinformacioni centar Beograd
Call centar:
+381 65 449 60 26 (tel i viber)
+387 66 630 949 (tel i viber)
e – mail:
bioinfocentar@gmail.com
