Izaberite stranicu
Ishrana: Tema zamotana u više konfuzija

Ishrana: Tema zamotana u više konfuzija

U svetu ishrane nema brzih odgovora a u medicinskoj nauci nije lako dokazati bilo koju teoriju. Nauka o ishrani nije drugačija a ljudi su podjednako različiti kao i hrana koju konzumiraju. Malo je informacija o ishrani koje stižu do javnosti a koje su čvrsto utemeljene u nauci i zbog toga plaćamo veliku cenu.

Zašto je tako teško odrediti da li je hrana dobra ili loša za zdravlje

Koristi od zdravog načina života su ogromne jer možete da:

– živite duže

– izgledate i osećate se mlađe

– imate više energije

– smanjite težinu

– snizite nivo holesterola u krvi

– sprečite, pa čak i preokrenete srčana obolenja

– smanjite rizik od raka prostate, dojke i drugih tipova raka

– sačuvate vid do poznih godina

– sprečite i lečite dijabetes

– izbegnete operaciju u mnogim slučajevima

– u velikoj meri smanjite potrebu za lekovima

– održavate kosti jakim

– izbegnete impotenciju

– izbegnete šlog

– sprečite pojavu kamena u bubregu

– sprečite da vaša beba dobije dijabetes tipa I

– olakšate zatvor

– snizite krvni pritisak

– izbegnete Alchajmerovu bolest

– pobedite artritis

i još mnogo toga…

Ovo su samo neke koristi i sve mogu biti vaše.

Cena?

Jednostavno promenite ishranu.

Ne znam da je ikada bilo moguće tako lako ili uz tako malo napora ostvariti tako značajne korisne efekte.

 

Princip broj 1

Ishrana predstavlja kombinovane aktivnosti bezbrojnih supstanci iz hrane. Celina je veća od zbira njenih delova

Materije koje dobijamo iz hrane koju jedemo ulaze u niz reakcija koje deluju zajedno proizvodeći dobro zdravlje. Ovim materijama se pažljivo upravlja složenim kontrolnim mehanizmima unutar naših ćelija i širom naših tela i ti kontrolni mehanizmi odlučuju gde koja hranljiva materija ide, kolika količina sastojaka je potrebna i kada će se svaka od reakcija odigravati. Oni koji su u zabludi mogu da ističu vrline pojedinačne hranljive materije ili hemikalije, ali je ovakvo razmišljanje previše pojednostavljeno. Naša tela znaju kako da koriste materije u hrani koje su upakovane zajedno, odbacujući neke a koristeći druge. Ovo se ne može prenaglasiti, jer predstavlja osnov za razumevanje dobre ishrane.

Princip broj 2

Sami vitaminski dodaci ne predstavljaju recept za dobro zdravlje

Pošto ishrana deluje kao beskrajno složen biohemijski sistem koji uključuje na hiljade hemikalija i hiljade efekata na vaše zdravlje, besmisleno je tvrditi da izolovane materije uzete u vidu dodataka mogu da zamene celovite namirnice. Dodaci neće dovesti do dugoročnog zdravlja i mogu da izazovu nepredvidive sporedne efekte. Štaviše, oni koji se oslanjaju samo na dodatke, odlažu korisnu i dugoročnu promenu ishrane.

Princip broj 3

Ne postoje hranljive materije u namirnicama životinjskog porekla koje nisu bolje obezbeđene u biljnim namirnicama

Sveukupno gledano može se reći da bilo koja namirnica biljnog porekla ima više sličnosti po pitanju sastava hranljivih materija sa drugim biljnim namirnicama nego sa namirnicama životinjskog porekla. Tačno je i obrnuto, sve namirnice životinjskog porekla su sličnije drugim životinjskim namirnicama nego biljnim namirnicima. Na primer, iako se riba značajno razlikuje od govedine, riba je daleko sličnija govedini nego pirinču. Čak i namirnice koje predstavljaju izuzetak od pravila, kao što je jezgrasto voće, semenje i obrađeni nisko – masni životinjski proizvodi, ostaju u jasno odvojenim biljnim i životinjskim hranljivim grupama.

Princip broj 4

Geni sami po sebi ne određuju bolesti. Geni funkcionišu samo aktiviranjem ili ekspresijom a ishrana igra ključnu ulogu u određivanju koji će se geni, dobri ili loši, aktivirati

Naši geni predstavljaju kod za sve u našim telima, kako dobro tako i loše. Međutim, značajan deo ove usmerenosti na gene je pogrešan jer ne uviđa suštinsku stvar: ne ispoljavaju se svi geni u potpunosti i sve vreme. Ako oni nisu aktivirani ili ispoljeni, ostaju biohemijski uspavani. Geni koji miruju nemaju nikakav efekat na naše zdravlje. Ovo je očigledno mnogim naučnicima i mnogim laicima, ali se značaj ove ideje retko shvata. Šta prouzrokuje da neki geni miruju, a da drugi budu aktivni? Odgovor: sredina, naročito ishrana. Aktiviranje našeg genetiskog koda predstavlja svemir međusobnih biohemijskih reakcija skoro neverovatne složenosti. Ovaj biohemijski svemir reaguje sa mnogim drugim sistemima, uključujući ishranu, koja sama po sebi predstavlja cele sisteme složene biohemije. Sa genetičkim istraživanjima krećemo u veliku potragu sa ciljem da zaobiđemo prirodu ali vrlo lako možemo završiti u goroj poziciji od one od koje smo počeli.

Princip broj 5

Ishrana može značajno da kontroliše štetne efekte škodljivih hemikalija

Korisno je razmišljati o ovom principu na drugi način: hroničnoj bolesti kao što je rak potrebne su godine da se razvije. One hemikalije koje dovode do inicijacije raka su često one koje dospevaju na naslovne strane. Međutim, ono što se ne pojavljuje na naslovnim stranama, je činjenica da se proces razvoja bolesti nastavlja dugo nakon inicijacije i ishranom može biti ubrzan ili zaustavljen tokom stupnja promocije. Drugim rečima, ishrana je ta koja prvenstveno određuje da li će bolest ikada načiniti štetu.

Princip broj 6

Ista ishrana koja sprečava bolest u ranim stupnjevima (pre dijagnoze) može takođe da zaustavi ili preokrene bolest u njenim kasnijim fazama (nakon dijagnoze)

Vredi ponoviti da su hroničnim bolestima potrebne godine da se razviju. Na primer, sasvim je moguće da veliki broj sredovečnih žena živi sa rakom dojke koji je iniciran tokom tinejdžerskih godina, a neće moći da se uoči do menopauze. Verujem da je gram prevencije jednak kilogramu leka i da što se ranije u životu počne sa dobrom ishranom, to će zdravlje biti bolje. Međutim za one koji već nose teret bolesti, ne smemo da zaboravimo da ishrana i dalje može da igra vitalnu ulogu.

Princip broj 7

Ishrana koja je zaista korisna za jednu bolest poboljšaće zdravlje i u drugim slučajevima

Što sam više razumevao biohemijske procese različitih bolesti, to sam više uviđao da ove bolesti imaju dosta toga zajedničkog. Zbog ovih impresivnih zajedničkih odlika, jedino je razumno da će ista dobra ishrana dovesti do zdravlja i sprečiti bolesti u slučaju velikog broja bolesti. Čak i ako je recimo ishrana neprerađenim biljnim namirnicama efektivnija u lečenju srčanih bolesti nego u lečenju nekih drugih bolesti, možete biti sigurni da ova ishrana neće podsticati razvoj jedne bolesti dok sprečava drugu.

Princip broj 8

Dobra ishrana dovodi do zdravlja u svim oblastima vašeg postojanja. Svi delovi su međusobno povezani

Konceptualno, ja verujem u holistički pristup zdravlju, ali ne kao privlačnu frazu za svaku nekonvencionalnu i često nedokazanu praksu. Hrana i ishrana su, na primer, od prvenstvenog značaja za vaše zdravlje. Proces jedenja predstavlja možda najprisniji susret sa našim svetom i to je proces pri kome ono što jedemo postaje deo našeg tela. Međutim, važna su i druga iskustva, kao na primer fizička aktivnost, emocionalno i mentalno zdravlje i dobrobit naše životne sredine. Ugrađivanje ovih različitih sfera u naš koncept zdravlja je značajno jer su sve one međusobno isprepletene. Ponekad ljudi pokušavaju da suprotstave ove dve oblasti života. Ljudi se pitaju da li mogu da ponište loše navike ishrane time što će trčati. Odgovor na ovo je ne. Koristi i rizici koje proizvodi ishrana su presudni i veći od koristi i rizika koje proizvode druge aktivnosti. Pored toga, zašto bi neko želeo da pokuša da uravnoteži koristi i rizike kada može da ostvari sve koristi? Ljudi se takođe pitaju da li se korist po zdravlje javlja zbog vežbanja ili zbog dobre ishrane. Na kraju, to je samo akademsko pitanje. Činjenica je da su ove dve sfere naših života prisno povezane a ono što je značajno je da deluju zajedno kako bi poboljšale ili umanjile zdravlje.

I na kraju: Zašto je ishrana tako teška za proučavanje.

Zato što onaj ko ima zlato, određuje zlatno pravilo.

      /Bioinformacioni centar Beograd; source Chinese study; MNT/

       Izvod iz: Asidox terapijska ishrana – Asidoxin /asidox.com/

          Bioinformacioni centar Beograd

            Call centar: +381 65 449 60 26

                                  +387 66 630 949

          dr sci. med. Draško Jevđenić

 

 

 

Bioinformacioni centar Beograd: Koje su najbolje namirnice u borbi protiv starenja

Bioinformacioni centar Beograd: Koje su najbolje namirnice u borbi protiv starenja

Jedite određenu hranu za dug i zdrav život – to je mantra koju smo svi dobro upoznali. Ali koje su najbolje namirnice koje nam mogu pomoći da postignemo taj cilj. Često u medijima nalazimo pohvale za „superhranu“ – hranu toliko hranjivih vrednost da se ona smatra kao prehrambeni superheroj. Nutricionisti s druge strane odbacuju termin ,,superhrana“ kao nešto što može uticati na ljude da previše očekuju od ograničenog spektar namirnica u stvarnosti.

Ipak, postoje određene namirnice koje su hranljivije od drugih, a mnoge od njih, kao što su pokazala istraživanja, imaju zaštitni efekat protiv niza bolesti. Ovde vam dajemo pregled nekih od najboljih namirnica koje biste možda želeli da razmotrite da biste ih uključili u svoju ishranu u vašoj potrazi za zdravim životom.

Soja

Soja je bogata izoflavonima, vrstom fitoestrogena – to jest supstanci koje potiču od estrogena iz biljaka. Poznato je da izoflavoni imaju protivupalna, antioksidativna, antikancerogena i antimikrobna svojstva. Na taj način mogu pomoći u regulisanju inflamatornog odgovora tela, usporiti ćelijsko starenje, boriti se protiv mikroba i zaštititi od određenih vrsta karcinoma.

Šargarepa

Šargarepa se preporučuje zbog visokog sadržaja beta-karotena. Beta-karoten se u našem telu može pretvoriti u vitamin A koji je uključen u imunološku funkciju, vid, reprodukciju i ćelijsku komunikaciju. Naša tela ne mogu sama da proizvode vitamin A, pa to mora biti izvedeno iz naše ishrane. Ovaj pigment je takođe antioksidant koji može zaštititi ćelije u našim telima od oštećenja i starenja izazvanih slobodnim radikalima. Štaviše, istraživanje je pokazalo da hrana bogata karotenoidima može zaštititi od degeneracije makule – oštećenja vida uzrokovanog starenjem. Ovo povrće ima i posebno bogat sadržaj hranljivih sastojaka, uključujući mnogo vitamina (C, E, K i folata), minerala (kalijum, kalcijum i selen) i karotenoida (lutein, beta-karoten i zeaksantin).

Krstasto povrće

Krstasto povrće takođe sadrži glukozinolate, supstance koje donose različite zdravstvene koristi. Čini se da neki glukozinolati regulišu oksidativni stres na telo i reakciju na upalu, imaju antimikrobna svojstva, a neki od njih se istražuju zbog njihovog delovanja  protiv raka. Jedna nedavna studija otkrila je da zeleno lisnato zelje, uključujući i krstasto povrće, brokoli i kupus imaju zaštitni uticaj na zdravlje srca, zahvaljujući sadržaju vitamina K. Konačno, krstasto povrće je takođe sjajan izvor rastvorljivih vlakana, koja igraju ulogu u regulisanju nivoa šećera u krvi i umanjivanju apsorpcije masti te na taj način pomažu u sprečavanju debljanja.

Losos

Losos, posebno donosi mnoge nutritivne prednosti. Prepun je proteina a sadrži i dosta omega-3 masnih kiselina, za koje se kaže da blagotvorno deluju na vid. Omega-3 masne kiseline povezane su sa zdravljem mozga, a istraživanja pokazuju da mogu sprečiti kognitivni pad povezan sa starenjem. Losos takođe ima visok sadržaj kalijuma, a prema novoj studiji kalijum može sprečiti pojavu srčanih bolesti. Uz to, ova vrsta ribe bogata je mineralom selenom, koji doprinosi zdravlju štitne žlezde. Štitna žlezda pomaže u regulisanju hormonske aktivnosti i uključena je u metaboličke procese.

Agrumi (citrusno voće)

Konačno, agrumi su nezamenjivi junaci zdrave ishrane. Oni uključuju brojno voće – naranču, grejpfrut, limun, limetu, klementine i mandarine. Flavonoidi u agrumima navedeni su kao supstance u vezi sa dužim životnim vekom. Već dugo vremena agrume preporučuju i nutricionisti i naše bake zbog visokog sadržaja vitamina C koji ima antioksidativna svojstva a smatra se da donosi širok spektar zdravstvenih koristi, uključujući smanjenje upala,infekcija i  i oštećenje nastalih njihovim dejstvima. Ovi plodovi obiluju mnogim makronutrijentima, uključujući šećere, dijetalna vlakna, kalijum, folat, kalcijum, tiamin, niacin, vitamin B-6, fosfor, magnezijum, bakar, riboflavin i pantotensku kiselinu, flavonoide, kumarine i karotenoide – za koje se kaže da imaju zaštitne efekte protiv raka, kardiovaskularnih i neurodegenerativnih bolesti. Istraživanje je pokazalo da flavonoidi – u kojima su agrumi posebno bogati – mogu sprečiti ili odložiti hronične bolesti izazvane gojaznošću.

Na kraju, trenutne studije sugerišu da naša genetska mapa  ima važnu ulogu koja hrana deluje najbolje na naše zdravlje, ali i pored toga, imajući na umu ovu listu hranljivih namirnica, potrudite se da je sledite jer bi svakako, mogla i za vas biti najefikasnija!

Bioinformacioni centar Beograd

Call centar:

(viber) +381 65 449 60 26
(viber) +387 66 630 949

e – mail: bioinfocentar@gmail.com

Bioinformacioni centar Beograd u svom radu procene Asidox terapijske ishrane koristi najnoviji hardversko –  softverski sistem aparata Spektrum koji omogućava procenu kvalitativnih sumiranih vrednosti membranskih potencijala i odgovora ćelijskih receptora različitih organa na efekte spoljašnjeg okruženja a koji odražavaju njihovo funkcionalno stanje na ćelijskom nivou. Bioinformacioni centar u oblasti ishrane (nutricionističke mape i intolerancije na određenu vrstu namirnica) radi po sistemu Asidox protokola.

Asidox protokol deluje na ustaljene biološke procese i kontrolne sisteme čime se organizmu omogućava da dođe do punih kapaciteta imunološke odbrane, regeneracije tkiva i uspostavljanja fizioloških procesa organizma, isključivo kao celine. Asidox protokol je osmišljen da aktivira antinflamatorne i imunološke potencijale u cilju funkcionalne i metaboličke efikasnosti.

 

(izvor: MNT, asidox.com, bioinfocentar.rs)

 

 

Corona virus i njegova realnost

Corona virus i njegova realnost

Trenutna epidemija novom vrstom koronavirusa izazvala je globalnu anksioznost i zabrinutost da bi se virus mogao previše i prebrzo proširiti i prouzrokovati dramatične štete pre nego što zdravstveni naučni krugovi pronađu način da ga zaustave. Ali kakva je realnost novog koronavirusa?

U decembru prošle godine počeli su se pojavljivati izveštaji da se coronavirus, koji stručnjaci nikada ranije nisu videli kod ljudi, počeo širiti među populacijom grada Vuhan, velikog grada u kineskoj provinciji Hubei. Od tada se virus proširio i na druge zemlje, van Azije i van nje, što je dovelo do toga da Svetska zdravstvena organizacija (SZO) proglasi ovo pandemijom. Do danas je novi coronavirus – koji se trenutno naziva „teški akutni respiratorni sindrom coronavirus 2“ ili ukratko SARS-CoV-2  odgovoran za više od 2 416 000 infekcija širom sveta, prouzrokujući preko 166 000 smrtnih slučajeva.

Ali šta mi zapravo znamo o ovom virusu? I kako je moguće da je obuhvatilo globalno stanovništvo?

Šta je novi coronavirus

SARS-CoV-2 je coronavirus koji uzrokuje koronavirusnu bolest 2019 (COVID-19). Coronavirusi su, uopšte, porodica virusa koji ciljaju i utiču na disajne sisteme sisara. Prema njihovim specifičnim karakteristikama postoje četiri glavna roda corona virusa koji se nazivaju alfa, beta, delta i gama. Većina njih pogađa samo životinje, ali nekoliko njih može se preneti i na ljude. Oni koji su prenosivi na ljude su samo dva od ovih rodova: alfa i beta. Samo su dva coronavirusa ranije uzrokovala globalne epidemije. Prvi od njih bio je corovirus SARS – odgovoran za teški akutni respiratorni sindrom (SARS) – koji se prvi put počeo širiti 2002. godine, takođe u Kini. Epidemija virusa SARS primarno je pogodila stanovništvo kontinentalne Kine i Hong Konga. Drugi je bio corovirus MERS-a  ili coronavirus bliskoistočnog respiratornog sindroma  koji se pojavio u Saudijskoj Arabiji 2012. godine Ovaj virus je od tada pogodio najmanje 2.494 osobe.

Gde je nastao virus

Kada se ljudi zaraze coronavirusom, to se obično dešava kontaktom sa zaraženom životinjom. Neki od najčešćih nosilaca su slepi miševi, iako obično ne prenose coronaviruse direktno na ljude. Umesto toga, prenošenje se može dogoditi preko „posredničke“ životinje, koja će obično, iako ne uvek biti domaća. SARS coronavirus proširio se ljudima putem civet mačaka, dok se virus MERS proširio preko dromedarija (kamila). Međutim, može biti jako teško odrediti životinju iz koje se prvo širi korona virusna infekcija. U slučaju novog coronavirusa, početni izveštaji iz Kine vezali su epidemiju za tržište morskih plodova u centralnom Vuhanu. Kao rezultat toga, lokalne vlasti su 1. januara zatvorile tržište. Međutim, kasnije procene sugerisale su da ovo tržište verovatno neće biti jedini izvor epidemije coronavirusa. Stručnjaci još uvek nisu uspeli da utvrde pravi izvor virusa ili čak da potvrde da li je postojao jedan originalni rezervoar.

Kako se virus prenosi

Iako verovatno potiče od životinja, prenošenje novog koronavirusa se može dogoditi sa osobe na osobu, mada neka pitanja o njegovom prenošenju ostaju još uvek bez odgovora. U Vuhanu su na početku epidemije neki ljudi postali bolesni od izlaganja izvoru, najverovatnije životinji koja nosi bolest. Nakon toga je usledio prenos između ljudi kao i kod drugih coronavirusa, respiratornim putem, što znači da se virus koncentriše u disajnim putevima (nos i pluća) i može se preneti kapljicom iz nosa ili usta. Potrebno je još analiza i epidemioloških podataka da bismo razumeli puni opseg ovog prenosa i kako su ljudi zaraženi. Znamo da što više simptoma ima, veća je verovatnoća prenosa. Međutim, mnogi ljudi sa COVID-19 imaju samo blage simptome i moguće je dobiti COVID-19 od nekoga ko ima na primer blagi kašalj i ne oseća se bolesno. Na osnovu podataka koji su dobijeni od kineskih stručnjaka, novi period inkubacije coronavirusa je verovatno između pet do šest dana iako stručnjaci napominju da period inkubacije može trajati i između jedan i četrnaest dana. Odnosno, u najvećem broju slučajeva virusu je verovatno potrebno oko pet do šest dana da pokaže simptome nakon što zarazi osobu.

U poređenju sa drugim virusima

Istraživači iz kineskih institucija bili su u mogućnosti da koriste najsavremenije alate za sekvenciranje genoma za identifikaciju genetske strukture novog coronavirusa. Pokazalo se da je SARS-CoV-2 najsličniji sa dva corona virusa šišmiša poznatiji kao bat-SL-CoVZC45 i šišmiš-SL-CoVZKSC21 a njegov genski niz je 88% isti kao i njihov. Ista studija pokazuje da je genetski materijal novog virusa za oko 79% jednak coronavirusu SARS-a i otprilike 50% kao kod virusa MERS – a. Nedavno istraživanje u Kini sugerisalo je da su pangolini možda inicijalni propagatori SARS-CoV-2, jer se činilo da je njihov genetski niz 99% sličan corona virusu specifičnom za ove životinje.

Koji su simptomi

Kao i prethodni coronavirusi, novi coronavirus uzrokuje respiratorne bolesti a simptomi prvenstveno utiču na respiratorno zdravlje. Prema centrima za kontrolu i prevenciju bolesti, glavni simptomi COVID-19 su groznica, kašalj i nedostatak daha. Trenutne informacije govore da virus može izazvati i samo blage simptome bolesti. Čini se da većina pacijenata ima blagu bolest a da oko 20% napreduje do težih bolesti, uključujući upalu pluća, respiratorno zatajenje i u nekim slučajevima smrt.  U zvaničnoj sesiji SZO za pitanja i odgovore, objašnjava se da je teško razlikovati simptome COVID-19 i simptome drugih respiratornih infekcija. Da bi se saznalo o kojoj se infekciji radi stručnjaci testiraju virusne uzorke, proveravajući da li se virusna genetska struktura podudara sa SARS-CoV-2 ili ne.

Uticaj virusa

Takođe ostaje mnogo pitanja o tome kada se SARS-CoV-2 upoređuje sa drugim virusima u pogledu stope infekcije i smrtnosti. Kao odgovor na pitanja o tome, portparoli SZO rekli su  da se naše razumevanje po tom pitanju brzo menja. Sa MERS – om znamo da je oko 35% prijavljenih pacijenata sa infekcijom umrlo. Za SARS se procenjuje da se stopa smrtnosti kreće od 0% do 50% u zavisnosti od starosne grupe koja je pogođena, sa ukupnom procenom smrtnosti slučaja od 14% do 15%. Do sada je broj infekcija i smrti koje je izazvao COVID-19 takođe manji od broja koji je posledica nedavnih epidemija posebno štetnih virusa gripa, poput svinjskog gripa (H1N1). Pored toga, procenjeno je da je 151 700 – 575 400 ljudi širom sveta umrlo od (H1N1) tokom prve godine kada je virus cirkulirao. Prema nedavnim procenama, čini se da je SARS -CoV-2 zarazniji od ostalih korona virusa – poput onih koji izazivaju SARS i MERS – ali manje verovatno da dovodi do tolike smrtnosti. Neke procene sugerišu da je stopa smrti od novog coronavirusa u rasponu od 2 – 3 % , ali u vezi s tim nema zvaničnih brojeva, jer je teško reći kako će se razvijati epidemija. Izveštaji govore da su dve grupe koje su najviše izložene riziku da dožive ozbiljnu bolest zbog SARS-CoV-2 infekcije, starije odrasle osobe, definisane kao „starije od 60 godina“, kao i osobe koje imaju druga zdravstvena stanja koja ugrožavaju njihov imunološki sistem. Izveštaj takođe primećuje da rizik od teške bolesti postepeno raste sa godinama i koji počinje od oko 40 godina. U drugim izvještajima se navodi da je vrlo mali broj dece zaražen novim coronavirusom. Međutim, nedavna preliminarna studija koja još nije recenzirana ili objavljena tvrdi da se deca suočavaju sa istim rizikom od infekcije kao i odrasli. Neki izveštaji ukazuju i na to da su muškarci možda više izloženi riziku nego žene. Iako trenutno nema objavljenih naučnih izveštaja o osetljivosti trudnica ipak se smatra da trudnice doživljavaju imunološke i fiziološke promene koje bi ih mogle učiniti podložnijim virusnim respiratornim infekcijama, uključujući COVID-19.

Kako možemo da sprečimo infekciju

Zvanične smernice za prevenciju predlažu da ljudi, kako bi izbegli infekciju coronavirusom, primenjuju iste, najbolje postupke iz prakse lične higijene kao i kod drugih zaraznih respiratornih bolesti. Ovo uključuje održavanje najmanje jednog metra udaljenosti između sebe i svakoga koji kašlje ili kiha. Prema portparolima SZO standardne preporuke za sprečavanje širenja infekcije uključuju redovno pranje ruku, prekrivanje usta i nosa prilikom kašljanja i kihanja, temeljno kuvanje mesa i jaja. Izbegavanje bliskih kontakata sa svima koji pokazuju simptome respiratornih bolesti, poput kašlja i kihanja. Što se tiče zaštitnih maski, smernice SZO preporučuju ljudima da nose maske ako kašlju ili kihaju. Zdravi ljudi to trebaju činiti samo ako se pretpostavlja za nekoga da ima COVID-19. Maske treba da pokrivaju nos i usta i da budu čvrsto pričvršćene. Potrebno je temeljno oprati ruke pre nego što se stavi nova maska, paziti da se pravilno odlažu korištene maske i nakon svih radnji ponovo prati ruke.

Kako se leči

Trenutno ne postoje ciljani, specijalizovani tretmani za infekcije proistekle iz novog coronavirusa. Kada se otkriju infekcije SARS-CoV-2, lekari imaju za cilj da leče simptome koji nastaju. Pošto je ovo novi virus, još ne postoje specifične terapije za ovaj virus.

Koje korake preduzimaju istraživači

Trenutno su u toku klinička ispitivanja za pronalaženje lečenja i vakcine protiv corovirusa MERS, koja bi, ukoliko budu uspešna, mogla da postave osnovu za lečenje protiv vakcine protiv SARS-CoV-2 i COVID-19. Neki naučnici eksperimentišu i sa upotrebom antiretrovirusne terapije, koja je lek za HIV. Zašto bi ove vrste lečenja mogle obećavati kada se radi o suzbijanju ovog coronavirusa? Prema nekim studijama, kombinacija antiretrovirusnih lekova sa kojima naučnici eksperimentišu – lopinavir i ritonavir – može da napadne specijalizovani molekul koji HIV i korona virusi  koriste za kopiranje. Druga navodno obećavajuća ispitivanja koriste baricitinib – lek koji lekari koriste za lečenje artritisa i koji bi mogao biti uspešan protiv novog coronavirusa. Istraživači koji su došli sa ovom idejom objašnjavaju da je verovatno, da SARS-CoV-2 može inficirati pluća interakcijom sa specifičnim receptorima prisutnim na površini nekih ćelija pluća. Ali takvi receptori su takođe prisutni u nekim ćelijama u bubrezima, krvnim sudovima i srcu. Baricitinib, kažu istraživači, možda može da prekine interakciju između virusa i ovih ključnih receptora. Međutim, hoće li ovo zaista biti efikasno ostaje da se vidi.

dr sci. med. Draško Jevđenić / source MNT /

 

 

Sve što živi na Zemlji postojanje duguje imunitetu

Sve što živi na Zemlji postojanje duguje imunitetu

Postoji značajna razlika između pojma vremena u svakodnevnom životu i biološkog vremena u našem telu. Raspon od jedne sekunde koji predstavlja veoma kratak vremenski period u našem svakodnevnom životu znači puno vremena za mnoge sisteme i organe koji deluju u čovekovom telu. Bez obzira da li smo toga svesni ili ne, milioni radnji i reakcija odigravaju se svake sekunde u našem organizmu i ne prekidaju se ni kada spavamo. Jedan od sistema u našem telu koji je neprekidno u akciji i koji nikada ne smanjuje svoju aktivnost je i imuni sistem. Štiti nas od različitih napadača danju, radi veoma vredno noću, kao potpuno opremljena vojska u telu domaćina kome služi. Ljudi su stvoreni sa tom savršenom zaštitom koja im je neophodna i prema tome, nisu u potpunosti bespomoćni u borbi protiv neprijatelja. Odbrambene ćelije koje štite ljudsko telo opremljene su izuzetnim sposobnostima i nikada nas ne ostavljaju bez odbrane. Njihovi obrasci inteligencije, napora i požrtvovanja koje pokazuju zaista zapanjuju.

Ko su naši mikroneprijatelji

Naši mikroneprijatelji su mikroorganizmi koji nisu deo našeg tela a koji su ipak nekako ušli u njega stimulišući na kraju odbrambeni sistem koji se tu nalazi. Strane materije stalno ulaze u čovečiji organizam a ipak, naš organizam ne započinje rat sa njima. Svaka strana ćelija koja uđe ne tretira se kao neprijatelj. Da bi odbrambene ćelije prepoznale stranu materiju kao neprijatelja, moraju biti uzeti u obzir određeni uslovi kao što je veličina molekula, stopa odstranjivanja iz tela i način ulaska u njega. Iako neprijateljskim organizmima nije lako da uđu, oni se naprežu do krajnjih granica da postignu svoj krajnji cilj – ulazak u telo. Kada to uspešno učine, pošto savladaju različite prepreke kao što su koža, sluzokoža, disajni i organi za varenje, nailaze na nove vrste prepreka koje ih čekaju. To su ćelije koje nastaju i obučavaju se u posebnim centrima kao što su koštana srž, slezina, timus i limfni čvorovi.

Linije odbrane

Koža

Prvi front koji neprijatelj mora da probije je naša koža. Njena glavna zaštitna funkcija ostvaruje se preko slojeva mrtvih ćelija koje čine njen spoljašnji deo. Svaka nova ćelija nastala ćelijskom deobom polazi iz unutrašnjeg dela kože prema površini. Dok to čini, tečni element (citoplazma) ćelijske unutrašnjosti transformiše se u otporni protein poznat kao keratin. Tokom tog procesa, ćelija umire. S druge strane novoformirana keratinska supstanca ima veoma tvrdu strukturu i nije podložna raspadanju od strane enzima za varenje, što je znak njegove otpornosti. Tako će napadači, kao što su bakterije i gljivice, biti onemogućeni da pronađu bilo šta što bi mogli da otkinu sa spoljašnjeg sloja našeg omotača. Na koži živi i grupa bezopasnih mikroba koja se prilagodila njenoj kiseloj sredini a koja predstavlja još jednu spoljnu zaštitnu funkciju. Hraneći se ostacima zaostalim na keratinu kože, ti mikrobi napadaju razne vrste stranih tela da bi zaštitili svoja staništa hranjenja. Dakle, koža sama po sebi, ali i kao domaćin tih mikroba veoma je bitna i dodatna jedinica koja obezbeđuje spoljnu podršku armiji koja se nalazi u ljudskom telu.

Sistem za disanje

Sistem za disanje predstavlja jedan od puteva kojim naši neprijatelji dospevaju u naše telo. Poseban sekret u sluzokoži nosa zadržava i uništava 80 do 90% mikroorganizama koji direktno uđu u disajni sistem. U plućima je prisutna i trepljasta struktura koja postoji na površini ćelija disajnog sistema. Delovi te strukture koji se nazivaju cilije – vrše brze pokrete naviše, stvarajući tok koji nosi strane čestice do grla gde budu progutane a zatim uništene kiselinom u stomaku. Refleks kašlja i kijanje pojačavaju tu funkciju. Mikrobi koji uspeju da savladaju te prepreke i stignu do dubokih delova pluća koje zovemo alveole biće razloženi od strane fagocitnih ćelija (alveolarnih makrofaga). Posle te faze, fagociti postaju pokretljiviji i kreću se naviše sa mikrobima koje su svarili da bi na različite načine konačno bili izbačeni iz tela. Svaki put kada udahnete, kao što to sada činite, na graničnim kapijama vašeg tela vodi se rat koga uopšte niste svesni.

Sistem za varenje

Još jedan put koji mikrobi koriste za ulazak u naše telo je digestivni sistem. Međutim, čuvari našeg tela čekaju ih na mestima u kome se hrana i piće konačno zaustavljaju, a to je u želudcu. Tu oni imaju iznenađenje za mikrobe koji pristižu, želudačnu kiselinu. Ta kiselina je prilično neprijatno iznenađenje za mikrobe koji su savladali sve prepreke. Većinu mikroba, ako ne sve, ova kiselina uništava. Neki mikrobi mogu da prevaziđu tu prepreku jer nisu ostvarili dovoljan kontakt sa želudačnom kiselinom ili su pružili otpor. Međutim, posle su ponovo suočeni sa daljim sukobima, sa drugim čuvarima, koji se nalaze na njihovom putu. Sada ih čeka još jedno iznenađenje, enzimi za varenje koji su proizvedeni u tankom crevu. Ovoga puta ne mogu tako lako da prođu.

Uništavanje neprijatelja drugim mikroorganizmima

Postoje i mikroorganizami koji žive u našem telu a koji nam ne nanose štetu. Ko su organizmi koji nastanjuju naš organizam, ne ugrožavaju nas i koja je svrha njihovog prisustva. Te grupe mikroorganizama koje postoje u određenim delovima tela zovu se normalna mikrobna flora tela. Oni ne čine nikakvu štetu i čak pružaju određene usluge ljudskom telu. Ti mikroorganizmi obezbeđuju spoljašnju podršku odbrambenoj vojsci protiv mikroba – neprijatelja. Oni donose korist telu sprečavajući da se strani mikrobi nasele u njemu jer je ulazak bilo kakvog stranog mikroba  pretnja njihovom sopstvenom mestu stanovanja. Pošto ne žele da budu zamenjeni napadačima, oni vode ogorčenu bitku protiv njih. Ti mikrobi formiraju stalne kolonije na koži, u ustima, nosu, gornjm disajnim putevima, sistemu za varenje i polnim organima.

Ratovi ćelija

Ako mikroorganizmi prođu kroz epitel i nađu se u tkivu ili cirkulaciji aktivira se nova i poslednja linija odbrane. Kada virusi počnu da napadaju telo, neke od njih će zbog svojih antigena (molekule koje se najčšće nalaze na površini i mogu biti meta receptora nekih imuno ćelija) uhvatiti makrofagi, odnosno ćelije koje imaju sposobnost da progutaju mikroorganizam i da ga unište. A to se zbiva ovako, neke od miliona T ćelija pomagača (T- limfociti) koje putuju u krvnom sistemu imaju sposobnost da čitaju taj specifični antigen. Jednom aktivirane te T ćelije pomagači, počinju da se umnožavaju. One tada upozoravaju T ćelije ubice i B ćelije, koje su osetljive na virus, da se umnožavaju. Kada se broj B ćelija uveća, T ćelije pomagači im šalju određeni tip signala da započnu sa proizvodnjom antitela koji se vezuju za napadače i uništavaju ih. Antitelo odgovara neprijatelju ( njegovom antigenu) savršeno, kao što se ključ i brava slažu po trodimenzionalnoj strukturi. Oni obeležavaju strane molekule za koje se vezuju, tako da borbene ćelije u telu mogu da ih razlikuju. Makrofage tada mogu da prođu i progutaju zalepljene bakterije, jer su posebni molekuli proteina i antitela učinili mikroorganizme prepoznatljivim za makrofage. Makrofagi čistači na kraju rašćišćavaju celokupno područje od ostataka zaostalih posle bitke, gutajući razbacana antitela, mrtve bakterije i druge ostatke, dok se infekcija povlači.

Očuvanje i jačanje imunog sistema

Imunološki sistem uvek treba negovati i jačati, on je neprocenjivo značajan pogotovo kada su u pitanju virusna obolenja i rak.

Najznačajnije preporuke za očuvanje i jačanje imunog sistema su:
Dobar i kvalitetan san.
Dobro raspoloženje koje stimuliše prirodnu odbranu podstičući stvaranje odbrambenih ćelija.
Koristiti biljke koje stimulišu proizvodnju interferona, proteina koji se bori protiv virusa i nastanka tumora – kopriva, đumbir, ruzmarin, žalfija i čičak.
Koristiti biljke koje sadrže timol i karvakol, biljne fenole koji imaju jaka antimikrobna i antiseptička svojstva – majčina dušica, beli luk, timijan i vranilovka.
Ishrana koja podstiče i održava probiotski sistem u organizmu koji stimuliše značajne komponente imunog sistema – gama interferon i ćelije ubice.
Namirnice bogate beta karotenom (ptovitamin A) kojeg ima u svakom žutom i narančastom povrću i voću, najviše u šargarepi i bundevi.
Namirnice bogate vitaminom C, kojeg najviše ima u paprikama, kupusu, karfiolu, kelju, brokulama, limunu, grejpfrutu, narančama.
Namirnice bogate vitaminom E, najviše je zastupljen u jezgrastom voću, biljnim uljima iz kukuruznih i pšeničnih klica, semenkama suncokreta i bundeve.
Namirnice koje sadrže cink, koga ima u ribi i drugim plodovima mora.
Namirnice koje sadrže antizapaljenske supstance kao što je kapsaicin koga ima u ljutoj paprici i biberu, alicin iz belog luka, kvercentin iz crnog luka, tiosulfinat iz rena, omega – 3 masne kiseline iz ribe, (najviše skuše, haringe, lososa i sardine) i bromelin iz ananasa.
Izbegavanje faktora koji narušavaju genetski potencijal imumiteta: izloženost stresu, prekomerna upotreba alkohola, pušenje, beli šećer u većim količinama, često uzimanje antibiotika, buka, unošenje u organizam toksičnih materija, ishrana siromašna zaštitnim materijama (vitamini i enzimi) i narkotička sredstva.
Sprečiti izloženost različitim štetnim zračenjima. Fizička aktivnost i održavanje odgovarajuće telesne težine.

‚‚Imunitet je izbalansirano stanje višećelijskih organizama koji imaju odgovarajuću biološku odbranu za borbu protiv infekcije, bolesti ili druge neželjene biološke invazije, a imaju odgovarajuću toleranciju za izbegavanje alergija i autoimunih bolesti.“

 

dr sci. med. Draško Jevđenić / Bioinformacioni centar Beograd / asidox.com /

Grip: bolest koju izaziva najbrojnija biološka celina na planeti

Grip: bolest koju izaziva najbrojnija biološka celina na planeti

Najbrojnija biološka celina na planeti koja je izazvala ,,najveći zdravstveni holokaust u istoriji“.

 

Istorija gripa

Epidemije gripa zabeležene su u raznim istorijskim epohama. Najpoznatija relativno moderna pandemija gripa dogodila se 1918. godine. Brzo se proširila po svetu i odnela više od 20 miliona života. Zvali su ga španski grip, mada je prvobitno nastao u vojnom kampu u Kanzasu u SAD – a. Širenje virusa bilo je veoma brzo, jer su trupe brodom slali u druge zemlje, uključujući Nemačku, Francusku i Englesku. U toku 18 meseci (1918 – 1919.) zaraženo je više od 20% planete, od čega je (prema različitim izvorima) umrlo od 20 do 100 miliona ljudi (od 2,5%  do 5% svetske populacije). Ova pandemija opisana je kao ,,najveći medicinski holokaust u istoriji“.

Azijski grip, koji se pojavio krajem 19. veka započeo je na Dalekom istoku, brzo se proširio na svet dovodeći do brojnih smrti. Samo u Sjedinjenim Američkim Državama od ove pandemije umrlo je više od 70 hiljada ljudi.

Smrtnost „honkoškog“ 1968 – 1969. i „ruskog“ gripa 1977 – 1978. bila je takođe velika.

 

Kakva je grip bolest?

Grip je jedna od najkontroverznijih poznatih bolesti. To je zarazna bolest uzrokovana virusom koji se prenosi kapljicama u vazduhu i može se reći da je primarno vrsta akutne respiratorne virusne infekcije. Bolest može biti podmukla jer se javlja iznenada i često dovodi do ozbiljnih komplikacija. Grip je takođe zanimljiv iz tog razloga jer uprkos ogromnom broju istraživanja lek još nije pronađen.

Šta je virus gripa?

Virus gripa je lanac genetskih informacija (RNK ili DNK), upakovan u proteinsku kapsulu. Koristeći posebne proteine na površini kapsule, virus gripa može da se veže za ćelije sluzokože disajnih organa a zatim, ulazeći u ćeliju ugrađuje u genetski materijal i počne aktivno razmnožavati. Virus tipa A je najopasniji. Upravo on izaziva velike epidemije i najčešće mutira, jer može postojati i u drugim organizmima a ne samo u ljudskom telu. Virus tipa A inficira svinje, ptice, konje i druge životinje. Virusi B i C mogu se razmnožavati samo u ljudskom telu i blaži su. Veličina virusa varira od 20 do 300 nm (1 nm = 10 -9 m).

Iako virusi nisu kompletni živi organizmi, njihov evolutivni razvoj ima mnogo toga zajedničkog sa evolucijom drugih patogenih organizama. Da bi preživeo kao vrsta, nijedan parazit ne može biti previše opasan za svog glavnog domaćina u kojem se razmnožava. U suprotnom, to bi dovelo do potpunog nestanka domaćina kao biološke vrste, a sa njim i samog patogena. Istovremeno, svaki patogeni organizam ne može postojati kao biološka vrsta ako mu glavni domaćin razvije imunitet prebrzo i efikasno, što omogućava suzbijanje reprodukcije patogenog mikroorganizma. Zbog toga virus koji izaziva akutnu i tešku bolest kod određene životinjske vrste obično ima i drugog domaćina. Razmnožavajući se, virus mu ne nanosi (kao vrsti) značajnu štetu, međutim, ovaj relativno bezopasan suživot održava cirkulaciju virusa u prirodi. Na primer, virus besnila u prirodi i dalje postoji kod glodara za koje infekcija ovim virusom nije fatalna.

Virusi se smatraju najbrojnijom biološkom celinom na planeti.

Zašto virus gripa mutira?

Prelazeći iz jednog organizma u drugi, virus kopira svoje genetske informacije. U novoj kopiji mogu nastati greške koje dovode do pojave nekog novog proteina na površini kapsule mikroorganizma.

Virus se ne može reprodukovati, rasti ili na neki način menjati sam u spoljašnjem okruženju. Nedostaju im neki enzimi potrebni za razmnožavanje i mogu se razmnožavati samo unutar žive ćelije čiji se metabolizam nakon infekcije preuređuje tako da reprodukuje virusne a ne ćelijske komponente. Nakon sinteze pojedinih komponenti formiraju se nove virusne čestice. Simptomi virusne bolesti nastaju kao rezultat oštećenja pojedinih ćelija virusima.

Na primer, Svinjski grip koji se pojavio u aprilu 2009. godine, poznat je i pod nazivom influenca A / H1N1, uzrokovao je soj novog virusa koji je evoluirao kombinacijom gena ljudskog, svinjskog i ptičjeg gripa.

Imunološka odbrana organizma

Poznato je da se u ljudskom telu stvaraju posebni proteini – interferoni. Oni inhibiraju translaciju virusnih nukleinskih kiselina i na taj način inhibiraju reprodukciju virusa.

Najefikasniji elementi prirodne odbrane tela uključuju specifična antitela (posebni proteini koje proizvodi imunološki sistem), koja stupaju u interakciju sa odgovarajućim virusom i na taj način efikasno sprečavaju razvoj bolesti, međutim oni ne mogu da neutrališu virus koji je već ušao u ćeliju.

Kako se zaštititi od gripa?

Prema stavu Svetske zdravstvene organizacije, vakcinacija je najefikasnije sredstvo protiv gripa jer vakcina pruža zaštitu protiv virusa gripa koji su najrelevantniji u trenutnoj epidemiološkoj sezoni. Unošenje vakcine u organizam ne može izazvati bolest, ali stvaranjem zaštitnih antitela stimuliše imuni sistem da se bori protiv infekcije. Efikasnost vakcine protiv gripa neuporedivo je veća od svih nespecifičnih lekova koji se mogu uzimati tokom zimskih meseci, na primer, imunomodulatora, vitamina, homeopatskih lekova, tradicionalne medicine i tako dalje. Vakcinacija se preporučuje svim populacijama. Posebna je preporuka za decu stariju od 6 meseci, ljude koji imaju hronične bolesti, kao i ljude iz rizičnih profesionalnih grupa – medicinske radnike, nastavnike, studente, radnike u sektoru usluga i transporta. Vakcinaciju treba sprovesti 2-3 nedelje pre početka porasta incidencije infekcije. Vakcinacija se ne može izvršiti u akutnim febrilnim stanjima, tokom pogoršanja hroničnih oboljenja, sa povećanom osetljivošću tela na protein jajeta (ako je deo vakcine).

Prevencija i lečenje

Vakcinisati se pre početka epidemiološke sezone. Smanjiti vreme provedeno na skučenim mestima i u javnom prevozu. Koristiti masku na mestima gde je puno ljudi. Izbegavati bliski kontakt sa ljudima koji imaju simptome bolesti (kihanje, kašalj). Ispirati nosnu šupljinu i redovno prati ruke sapunom, posebno nakon boravka na ulici i u javnom prevozu. Redovno provetravati prostor i vlažiti vazduh u kome se boravi. Unositi što više hrane bogate C vitaminom (jagode, limun, brusnice, paprike) i beli luk. Voditi zdrav način života, dovoljno spavati, poštovati pravila uravnotežene ishrane i umereno vežbati.

 

 

dr sci. med. Draško Jevđenić / YouTube zdravljeinfo asidox /

Bioinformacioni centar Beograd