Terapeutsko izuzeće u sportu i zloupotreba lekova u cilju poboljšanja sportskih performansi
Sportisti, kao i obični ljudi, imaju pravo da se razbole i da se leče, ali ne smeju da koriste većinu lekova koji su za druge ljude uobičajeni, jer se nalaze na listi zabranjenih doping sredstava. Zbog toga je Svetska antidoping agencija (WADA – World Anti-doping Agency) uvela „Izuzeće radi terapeutske upotrebe u sportu“ skraćeno TUE (Therapeutic Use Exemptions), koje se podnosi u slučaju kada postoji indikacija za primenu supstanci i metoda sa liste zabranjenih sredstava. Ovo „izuzeće“ služi da sportistu oslobodi opasnosti od proglašenja doping pozitivnim u toku ili van takmičenja. Poslednjih godina sve više se traže dozvole za terapijsku upotrebu nedozvoljenih lekova za lečenje, a cilj ovog rada je istražiti uzroke za traženje TUE, te da li postoji zloupotreba TUE sa ciljem poboljšanja sportskih sposobnosti i rezultata. Za prikuplјanje, klasifikaciju i analizu cilјanih istraživanja korišćena je deskriptivna metoda i teorijska analiza, a podaci koji su korišćeni za potrebe istraživanja prikupljeni su uz pomoć Google Scholar, PubMed i KoBSON pretraživača. Ovaj rad u najvećoj meri potvrđuje da je primena glukokortikoida na svetskom nivou u cilju lečenja sportskih povreda najčešći uzrok zbog kojeg sportisti traže TUE odobrenje. Drugi na listi su stimulansi, za lečenje dijagnoze hiperaktivnosti i poremećaja pažnje (ADHD-a) kod sportista, a na trećem mestu su beta blokatori kod hronične opstruktivne bolesti pluća. Ključne reči: doping, terapeutsko izuzeće, glukokortikoidi, stimulansi, beta blokatori UVOD Doping u sportu, u jednostavnom smislu, predstavlja svaku primenu supstanci ili metoda koje su zabranjene, a koji dovode do poboljšanja rezultata sportista. Prema definiciji WADA, neke od povreda.
Antidoping pravila su: prisutnost zabranjenih supstanci ili njihovih metabolita, odnosno metabolita u telesnom uzorku sportista; upotreba ili spremnost na upotrebu zabranjenih metoda; posedovanje zabranjenih supstanci ili metoda kao i prodaja i distribucija zabranjenih sredstava; propisivanje zabranjene supstance bilo kom sportisti kao i asistiranje u dopingovanju, ohrabrivanje, pomaganje, prikrivanje ili bilo koja druga vrsta povrede antidoping pravila (WADA, 2021b). Već tridesetih godina 20. veka stvoren je prvi sintetički testosteron. Ipak, smatra se da je ozbiljna borba sa dopingom počela tek posle tragičnih situacija na sportskom terenu. Prve zabeležene tragične situacije desile su se 1960. godine na Olimpijskim igrama u Rimu kada je sportista preminuo na terenu zbog primene amfetamina, ili nesrećni slučaj zabeležen na biciklističkom takmičenju Tour de France 1967. godine kada je jedan od takmičara preminuo tokom trke. Gore navedene činjenice bile su samo jedan od povoda da Međunarodni olimpijski komitet (MOK) 1967. godine donese prva antidoping pravila i formira medicinsku komisiju za sprovođenje istih.To su bili počeci borbe sa dopingom koji nisu bili toliko uspešni, jer je kasnije otkriveno da su mnoge zemlje tadašnjeg Istočnog bloka, tokom sedamdesetih godina prošlog veka, sistemski koristile doping za svoje sportiste. U tome je prednjačila Istočna Nemačka (Franke & Bedrendonk, 1997). Problem je rastao iz decenije u deceniju i tek 1999. godine formirana je Svetska antidoping agencija koja je krenula u ozbiljnu i opsežnu borbu sa dopingom u sportu. TEORIJSKI PRISTUP ISTRAŽIVANJU Definicija i primena TUE u sportu Postavlja se pitanje šta se dešava kada se sportisti razbole, povrede ili imaju neku hroničnu bolest koja zahteva određenu terapiju? I sportisti, kao i drugi ljudi, imaju pravo da se razbole i da se leče, ali ono što ih izdvaja je to da ne smeju da koriste lekove koji se nalaze na antidoping listi bez prethodne dozvole. Lečenje lekovima koji se nalaze na listi zabranjenih supstanci, ponekad nema opravdanih osnova. Zahtev za „Izuzeće radi terapeutske upotrebe u sportu“ se podnosi u slučaju kada postoji indikacija za primenu supstanci i metoda sa liste zabranjenih sredstava, a služi da sportistu oslobodi opasnosti od proglašenja doping pozitivnim u toku ili van takmičenja (Gerrard & Pipe, 2017). Svi sportsiti imaju pravo na TUE, ali postoje jasne indikacije za njegovo odobravanje. Kada se sportista razboli ili povredi i zbog toga mora da uzima određene lekove koji se nalaze na listi zabranjenih supstanci, ordinirajući lekar sa sportistom prethodno mora da podnese zahtev komisiji nadležne antidoping agencije za odobrenje TUE. Postoji veliki broj lekova koji služe za lečenje odgovarajućih bolesti a koji, ukoliko se primene kod zdravog sportiste, mogu da služe kao sredstva za poboljšanje sportskih sposobnosti. U ove lekove najčešće se ubrajaju: testosteron, insulin, diuretici, beta 2 agonisti, psihostimulansi, glukokortikosteroidi i hormon rasta. Očigledno je da su terapeutski efekti ovih lekova često zloupotebljivani od strane sportista, najpre u vidu bržeg oporavka od povrede ili bolesti, a onda i u smislu poboljšanja sposobnosti. Zbog toga postoje odgovarajući kriterijumi za podnošenje i odobravanje TUE u sportu prema Pravilniku za odobravanje TUE koje izdaje WADA: 1. Kada ne postoji adekvatna zamena zabranjenoj supstanci ili metodi za lečenje određenog stanja; 2. Kada je zdavstveno stanje sportiste verifikovano validnom dokumentacijom i dijagnostikovano u skladu sa međunarodnim standarima; 3. Kada bi neuzimanje zabranjenih doping supstanci ili metoda tokom tretmana značajno pogoršalo zdravstveno stanje sportiste; 4. Kada neophodnost primene zabranjenih supstanici i/ili metoda nije u potpunosti ili delom posledica njihove prethodne neterapeutske primene; 5. Kada terapeutska primena supstanci ili metoda neće doprineti poboljšanju takmičarskih spos obnosti sportiste osim onih koje se očekuju nakon završetka lečenja. Prema pravilniku WADA, sportista može da zatraži odobrenje TUE od nacionalne antidoping agencije (ukoliko se sportista takmiči samo nanacionalnom nivou), koja formira odbor za odobravanje terapeutskih izuzetaka, a koji uvidom u medicinsku dokumentaciju sportiste može da dozvoli ili zabrani primenu odgovarajućeg leka za terapiju određene dijagnoze. Međutim, ukoliko se sportista takmiči na međunarodnim takmičenjima, TUE treba da odobri i međunarodna organizacija pod čijom se nadležnošću sportista takmiči (npr.: za fudbal UEFA ili FIFA, za košarku, a nakon toga i TUE odbor velikih takmičenja poput Svetskih i Evropskih prvenstava i Olimpijskih igara. WADA ima pravo da preispita odluku kako nacionalnih, tako i internacionalnih TUE odbora, ukoliko ona ne odgovara standardima WADA, čime se donosi i konačna odluka u pogledu opravdanosti primene odgovarajućeg leka u terapijske svrhe, a koji se nalazi na listi doping pozitivnih supstanci. Sportista mora da zatraži TUE pre takmičenja, i to u roku od 30 dana pre nego što će nastupiti. Naravno, postoji i slučaj retroaktivnog traženja TUE, ali samo u slučaju upotrebe zabranjenih sredstava u terapijske svrhe u situacijama urgentnih stanja, iznenadnih povreda na samom takmičenju, kada npr. lekarski tim ima zadatak da sportistu što pre vrati na teren. U ove svrhe najčešće se koriste kortikosteroidi kao izuzetno potentni antiinflamatorni lekovi (Fitch, 2012). Prema Antidoping agenciji Srbije, „medicinsko stanje sportiste mora biti dijagnostikovano u skladu sa postojećim međunarodnim standardima i vodičima dobre lekarske prakse koje propisuje WADA, a koji su dostupni na njihovoj zvaničnoj internet stranici“ (WADA, 2021a). Kako ne bi došlo do zloupotrebe lekova koji se nalaze na listi zabranjenih doping supstanci, WADA je napravila primer bolesti/medicinskih stanja koje se mogu tretirati lekovima i metodama koje su inače zabranjene, a ukoliko za primenu istih postoji opravdana medicinska dijagnoza. Njihova primena naravno zahteva odobrenje TUE od strane nadležnog odbora. U protivnom, sportista koji koristi neki od lekova sa liste zabranjenih doping supstanci u svrhu lečenja, a nema TUE odobrenje, rizikuje doping pozitivan rezultat na nekom od takmičenja tokom sezone (Tabela 1). Tabela 1. Lista bolesti/medicinskih stanja za koju postoji opravdana potreba za TUE i lekovi sa liste doping pozitivnih supstanci koji se mogu primenjivati u svrhu lečenja navedenih bolesti BOLEST / MEDICINSKO STANJE Zabranjena supstanca za koju se traži TUE povrede muskuloskeletnog sistema glukokortikosterodi i narkotici astma beta 2 agonisti, glukokortikosteroidi diabetes mellitus insulin hronične inflamatorne bolesti creva glukokortikoidi hipogonadizam kod muškaraca testosteron, hormon rasta transplatacija bubrega beta blokatori, eritropoetin, glukokortikosteroidi arterijska hipertenzija diuretici, beta blokatori poremećaj smanjenja pažnje amfetamini, metilfendidat narkolepsija i katalepsija psihostimulansi nedostatak hormona rasta kod odraslih hormon rasta, gonadotropin nedostatak hormona rasta kod dece rekombinantni hormon rasta Izvor: Anđelković, 2016, str. 394.
Prema podacima Antidoping agencije Republike Srbije (ADAS), srpski sportisti su od 2007. do 2015. godine tražili samo 200 TUE. Primera radi, nemačka Antidoping agencija godišnje obradi 4,500 zahteva za terapijsko izuzeće, što ukazuje na neprekidnu potrebu edukacije naših sportista, njihovih timova i lekara u pogledu postojanja i primene ove metode kako bi se sprečio neželjeni doping pozitivan rezultat (Anđelković, 2016). Primera radi, postoji određeni broj nenamernih doping pozitivnih slučajeva srpskih sportista usled primene lekova sa liste zabranjenih supstanci u terapijske svrhe. Sportisti nisu bili svesni da su isti zabranjeni u sportu i da su doping pozitivan rezultat mogli da spreče traženjem TUE ili dobijanjem saveta u vezi eventualne promene leka i primene onog koji se ne nalazi na listi zabranjenih supstanci. Najčešći doping pozitivni slučajevi kod nas bili su vezani za primenu lekova protiv prehlade, a koji su u svom sastavu sadržali pseudoefedrin: Defrinol, Aspirin Complex, Rinasec, Caffetin Cold. Kod ostalih sportista zabeležena je npr. primena diuretika koji su prepisivani od strane lekara sa ciljem lečenja hipertenzije, koji su doveli do doping pozitivnih rezultata (Anđelković, 2016). Od 200 TUE prijava, 66% se odnosilo na muškarce, dok je 33% prijava bilo od strane ženskih sportista. Košarka, fudbal, veslanje, rvanje i vaterpolo, bili su sportovi odakle su TUE prijave najčešće stizale. Mekotkivne povrede bile su najdominantniji razlog za traženje TUE odobrenja (17%). Dijagnoze astme i lumbalnog sindroma nalaze se na drugom i trećem mestu po broju prijava TUE sa učestalošću od 14% i 11% (Grafikon 1). Glukokortikoidi bili su najčešće primenjivani lekovi zbog kojih su sportisti morali da prijave TUE (preko 50% svih TUE prijava). Iz ove grupe lekova uglavnom su prepisivani betametazon, deksametazon i metilprednizolon sa ciljem lečenja inflamatornih mekotkivnih procesa, kao što su entezitisi, tendinitisi, fascitisi i burzitisi. Na drugom mestu nalaze se beta 2 agonisti, kao što su salbutamol i formoterol, koji su primenjivani za lečenje astme (Anđelković, 2016; Dikić, 2006).
Analiza prijava TUE u svetu
Dostupna statistika o prijavama TUE na svetskom nivou, a koju vodi WADA, ukazuje na činjenicu da su glukokortikoidi, kao i u Srbiji, najčešće primenjivani lekovi zbog kojih su sportisti i njihovi savezi tražili odobrenje TUE (WADA, 2021a). Razlog za primenu glukokortikoida su takođe povrede, odnosno zapaljenska stanja mišićnoskeletnog sistema. Za razliku od sportista u Srbiji, na svetskom nivou sportisti znatno više prijavljuju primenu stimulansa i traže TUE odobrenje. Dijagnoza zbog koje se stimulansi najčešće koriste je poremećaj pažnje, što nije zabeleženo kod naših sportista. Sa druge strane, primena beta 2 agonista znatno je ređa u svetskim sportskim okvirima nego u Srbiji (Grafikon 2). Od ukupnog broja prijavljenih TUE svega 5% se odnosi na primenu beta 2 agonista, za razliku od 14% prijava zabeležnih u Srbiji. Dodatano, već ranije je rečeno, da je broj TUE prijava u Srbiji višestruko manji u poređenju sa ostalim evropskim i svetskim zemljama, i da jedna Nemačka na godišnjem nivou obradi i do 4500 TUE prijava. Takođe, WADA statistika ukazuje na činjenicu da je u pet sportova najčešće traženo TUE odobrenje: biciklizam, atletika, triatlon, plivanje i skijanje i da broj TUE prijava raste iz godine u godinu. Grafikon 2. Procentualna zastupljenost lekova za čiju primenu je traženo TUE odobrenje na svetskom nivou (2017) 0% 5% 10% 15% 20% 25% 30% 35% 40% 14% 1% 1% 1% 36% 21% 5% 4% 8% 3% 1% 6% supstance Izvor: Anđelković, 2016, str. 398. (Zlo)upotreba lekova sa liste zabranjenih supstanci Ranije je navedeno da je TUE tražen najčešće za primenu glukokortikoida, stimulanasa i beta 2 agonista. Brojni su primeri zloupotrebe ovih i drugih lekova sa liste zabranjenih supstanci od strane sportista sa ciljem postizanja što boljih sportskih rezultata. Kako u Srbiji, tako i u svetu, glukokortikoidi su najčešće primenjivani lekovi u terapijske svrhe, a koji se nalaze na listi zabranjenih supstanci od strane WADA. Brojni su primeri sportista koji su prijavili TUE za primenu kortikosteroida. Serena Williams, američka teniserka, više puta je prijavila TUE zbog primene ovog leka zbog lečenja mišićno-skeletnih povreda (Tandon, 2018). Takođe, i španski teniser, Rafael Nadal, u više navrata je primenjivao ovaj vid lečenja kako bi lečio hronični bol u predelu oba kolena (Tandon, 2016). Iako su gore navedeni sportisti imali odobren TUE za primenu kortikosteroida često se postavljalo pitanje medicinske opravdanosti primene ove vrste lekova u terapijske svrhe i njihove zloupotrebe u smislu što bržeg vraćanja sportiste u trenažni proces bez razmišljanja o potencijalnim štetnim efektima koje ova vrsta terapije može izazvati po zdravlje sportiste (Acevedo & Beskin, 1998; Pigozzi et al., 2012). Najpoznatiji sportisti koji su bili doping pozitivni na stimulans amfetamin bili su biciklista Jan Ullrich, pobednik Tour de France trke 1997. godine (Richardson, 2004), kao i brazilski fudbaler Ricardo Lucas (FIFA, 2008) 104 SPORT – Nauka i Praksa, Vol. 11, №2, 2021. i američki košarkaš Jordan Riley (USADA, 2021). Nekoliko sportista je bilo pozitivno na modafinil, stimulans koji se primenjuje u lečenju narkolepsije, i to na retestiranim uzorcima iz 2003. godine (ovaj lek se na WADA listi doping pozitivnih supstanci nalazi tek od 2004. godine), kada nije bila poznata upotreba ovog leka. Navedeni sportisti nisu tražili TUE odobrenje za primenu ovih lekova u terapijske svrhe i stoga je namera sportista da se dopinguju bila evidentna. Sa druge strane, postoji veliki broj sportista koji su zbog dijagnoze poremećaja pažnje ili poremećaja sna prijavili TUE kako bi u terapijske svrhe mogli da koriste stimulanse. Jedna od najpoznatijih gimnastičarki, Amerikanka Simon Biles, zbog dijagnoze poremećaja pažnje (eng. ADHD – Attention Deficit Hyperactivity Disorder) od detinjstva primenjuje stimulanse u svrhu lečenja navedene bolesti. Regularnost velikog broja zlatnih medalja koje je osvajala na svetskim prvenstvima i olimpijskim igrama dovedena je u pitanje zbog kontinuirane primene stimulansa. Iako je na svakom takmičenju primena ovih lekova bila opravdana odobrenim TUE obrascem, gimnastičarka je više puta morala da pravda svoju dijagnozu i terapiju koju je uzimala radi lečenja iste (Crawford, 2016). Ostaje veliko pitanje da li su odobreni TUE obrasci bili medicinski opravdani ili se iza njih krila namera da se pod dejstvom stimulansa lakše dođe do medalja. Takođe, poznato je i da najpoznatiji američki plivač i višestruki osvajač olimpijskih medelja, Michael Phelps, takođe pati od ovog poremećaja i da je u terapijske svrhe primenjivao stimulanse. Dodatno, na Olimpijskim igrama u Brazilu, dve američke košarkašice (osvajačice zlatne medalje), takođe su imale odobren TUE za primenu stimulansa zbog dijagnoze ADHD (Crawford, 2016). Zbog uvida u ovakve literaturne podatke uvek se budi sumnja na potencijalnu zloupotrebu TUE metode i postavlja pitanje da li zaista ovoliki broj vrhunskih sportista pati od ove medicinske dijagnoze. Što se tiče primene beta 2 agonista, odnosno bronhodilatatora za lečenje astme i drugih opstruktivnih bolesti pluća, takođe postoje brojni primeri TUE prijava. Poznata danska plivačica, Rikke Moller Pedersen, osvajačica olimpijskih medalja, u više navrata prijavila je TUE zbog primene leka terbutaline radi lečenja astme (LetsRun.com, 2016). Primer italijanskog biciklicte Alessandra Petacchia dovoljno govori o potencijalnoj zloupotrebi ove vrste lekova. Petacchi je zbog dijagnoze astme imao odobren TUE za primenu salbutamola, međutim, nivo ove supstance u njegovom urinu je bio za 320 mg/mL veći od dozvoljenih 1000 mg/mL (terapijska doza), pa je jasno da lek nije koristio samo u terapijskim dozama (Cycling weekly, 2008). Takođe, učestala je primena ovih lekova u sportovima izdržljivosti, kao što su veslanje, kajak i kanu (Fitch, 2016). (Zlo)upotreba drugih lekova koji se nalaze na listi zabranjenih supstanci, takođe je prisutna, ali u manjem procentu u odnosu na primenu glukokortikoida, stimulansa i beta 2 agonista. Ovi rezultati potencijalno se mogu objasniti činjenicom da je za primenu drugih lekova poput anaboličkih steroida, hormona rasta, eritropoetina, diuretika i sl. mnogo teže dobiti TUE odobrenje i neophodna je kompleksna medicinska dokumentacija koja opravdava primenu ovih supstanci (Anđelković, 2016). Na primer, na Olimpijskim igrama u Atini, 80% pozitivnih testova (bilo ih je ukupno 23, što je rekord do danas) je u nalazu imalo androgene (anaboličke steroide) i to testosteron, nandolon i stanozolol (Palmer, 2004). Olimpijski i svetski šampion Justin Gatlin je 2006. godine bio pozitivan na testosteron (Rumsby, 2017). Zanimljivo je da se hormon eritropoetin, tzv. EPO do skoro mogao otkriti samo analizom krvne plazme, a ne i analizom urina, pa je dugo godina korišćen u biciklizmu bez kažnjavanja, s obzirom na činjenicu da je najveći broj doping kontrola u prošlosti podrazumevao uzimanje uzorka urina sportiste. Tek kada su uspeli pokušaji da se EPO izoluje iz urina, WADA je počela da radi retestove tzv. B uzorka urina nekadašnjih šampiona Tour de France i Giro d’Italia. DISKUSIJA Rezultati ovog rada u najvećoj meri potvrđuju gore navedene hipoteze studije. Primena glukokortikoida u cilju lečenja sportskih povreda je najčešći uzrok zbog kojeg sportisti traže TUE odobrenje. Glukokortikoidi se najčešće primenjuju u vidu kortikosteroidnih injekcija koje su vrlo potentni anti-zapaljenski lekovi i koji dovode do efikasnog saniranja povrede i umanjenja bola. Već je rečeno da su mnogi vrhunski sportisti, poput Serene Williams, Rafaela Nadala i drugih, primenjivali ovaj vid lečenja i da su od strane novinara i javnog mnjenja često optuživani da su „na steroidima“ i da su njihovi uspesi rezultat dopinga (Shanet, 2010). Međutim, javno mnjenje vrlo često meša pojam glukokortikoida i anaboličkih steroida koji dokazano mogu unaprediti sportske sposobnosti u vidu povećanja mišićne mase, snage, brzine i izdržljivosti. Naime, glukokortikoidi nemaju jasno dokazano ergogeno dejstvo, ali se na listi zabranjenih supstanci nalaze zbog njihove potencijalne nekritičke primene u terapijske svrhe, a koja može dovesti do zdravstvenih neželjenih efekata, kao i zbog potencijalnog euforičnog efekta koji izazivaju. Dokazano je da učestala primena kortikosteroidnih injekcija sa ciljem lečenja zapaljenja tetiva i drugih mekotkivnih povreda može dovesti do slabljenja samog tkiva i njegove sledstvene rupture. Učestala i neadekvatna primena ove terapije (davanje injekcije direktno u tetivu) dovodi do slabljenja kolagenih vlakana tetive zbog čega tkivo postaje podložnije povredi koja može biti znatano ozbiljnija od one primarne (Pigozzi et al., 2012). Stoga, ukoliko se govori o zloupotrebi ovih supstanci u terapijske svrhe, onda se misli na nekritičku primenu ovih lekova od strane sportista i njihovih lekara koji za cilj imaju brz oporavak i povratak trenažnom procesu nakon povrede. Upravo su dominantni antizapaljenski i antiedematozni efekti ovih lekova razlog za najčešću prijavu TUE u svetu sporta. Sa druge strane, nedovoljno opravdana dijagnoza astme predstavlja šansu za zloupotrebu lekova koji se primenjuju za lečenje ovog oboljenja. Već je pomenuto da je WADA odobrila primenu ovih lekova u terapijske svrhe, u tačno određenoj dozi za nekoliko beta agonista. S obzirom na činjenicu da su sportisti u prošlosti koristili dijagnozu astme kako bi u većim količinama primenjivali bronhodilatatore sa ciljem dilatacije, odnosno širenja disajnih puteva, povećanja plućnog kapaciteta, a samim tim i količine kiseonika koji se doprema do mišića kako bi se stvorilo što više energije za rad, WADA je uvela tačno propisane terapijske doze ovih lekova (Allen et al., 2019). I pored propisane terapijske doze, mnogi sportisti su i dalje spremni da rizikuju doping pozitivan rezultat tako što uzimaju veće doze od onih potrebnih smatrajući da će ih TUE odobrenje za primenu leka zaštititi na potencijalnoj doping kontroli. Jedan od primera je biciklista Alessandro Petacchi u čijem uzorku urina je pronađena veća koncentracija leka od one dozvoljene (Cycling weekly, 2008). S obzirom na to da je primena beta 2 agonista dozvoljena samo u vidu inhalacije, a koncentracija inhaliranog bronhodilatatora u urinu može biti detektovana u kratkom periodu nakon upotrebe, onda je jasno zašto sportisti pokušavaju da zloupotrebe primenu ovog leka u cilju poboljšanja svojih sposobnosti (Deventer et al., 2012). Moguća potencijalna zloupotreba TUE može se videti i na primeru primene stimulanasa u lečenju ADHD. Ukoliko se u obzir uzme činjenica da je uvidom u svetsku statistiku u pogledu TUE prijava jasno pokazano da je odobrenje TUE za primenu stimulanasa najčešće traženo posle glukokortikoida, onda se postavlja sumnja da li se ova bolest od strane sportista koristi kao paravan za zloupotrebu ovih lekova (Anđelković, 2016). Ukoliko se zna da stimulansi, pored povećanja koncentracije deluju pozitivno i na sportske sposobnosti tako što produžavaju trajanje fizičke aktivnosti bez pada u intenzitetu rada, onda je jasan motiv sportista da ovaj lek koriste u cilju unapređenja svojih sposobnosti, a ne samo u terapijske svrhe. Brojni su primeri upravo američkih sportista koji „pate“ od ADHD i zbog toga primenjuju stimulanse u svojoj terapiji (Crawford, 2016). Postavlja se pitanje da li ovi podaci ukazuju na potencijalnu sistemsku zloupotrebu ove bolesti i stimulanasa, pa samim tim i TUE metode? Ili je samo u pitanju razvijena zemlja koja poseduje odgovarajuće dijagnostičke i terapijske metode tretiranja ove bolesti, pa otuda i proističe veliki broj sportista sa ovom dijagnozom? Teško je dati odgovore na ova pitanja jer ne postoje naučno osnovani rezultati koji mogu potvrditi ili odbaciti navedene tvrdnje. U svakom slučaju, sumnja na zluopotrebu u izvesnoj meri može biti opravdana, naročito ukoliko se u obzir uzme činjenica da u Srbiji ne postoji ni jedna prijava TUE za ADHD dijagnozu godinama unazad i da evropske zemlje, za razliku od Amerike ne prednjače u traženju TUE odborenja za lečenje ADHD (Anđelković, 2016). Zanimljiv podatak dolazi i sa Olimpijskih igara u Riju gde je SAD dominirala sa osvojenih 46 zlatnih, 37 srebrnih i 38 bronzanih, odnosno ukupno čak 121 medaljom. Mnogi su predviđali ovu dominacuju američkih sportista, naročito posle odluke WADA da zabrani učešće atletičarima Rusije na ovom takmičenju pod izgovorom o sistemskom dopingu. Međutim, uvid u dokumentaciju WADA sistema pokazao je da je više od polovine američkih sportista imalo odobren TUE za primenu određenih nedozvoljenih lekova (Redford, 2018). Postavlja se logično pitanje da li je realno da je baš toliko profesionalnih sportista bolesno ili povređeno? Suština sigurno leži u činjenici da bez novih rekorda, rezultata i neverovatnih sportskih izvedbi, ne bi bilo ni interesa publike, a ni sponzora i televizija koji izdvajaju milijarde za televizijska prava i reklame. Vrlo često ta težnja prevazilazi metode dozvoljenog i „fair play“ odnosa. Jedan od najpoznatijih primera je i sistemski doping koji je sprovođen na nivou Istočne Nemačke sa ciljem osvajanja što većeg broja medalja na velikim sportskim takmičenjima (Franke & Bedrendonk, 1997). Nesumnjivo je da razvijene zemlje, velike evropske i svetske sile, razmišljaju i o uspehu svojih sportista, koji takođe predstavlja odraz moći jedne države, i da u tom pravcu teže da im obezbede podlogu za ostvarenje što boljih rezultata, mada je sve ovo i dalje u domenu teorija zavere koje nemaju naučnu osnovu
Prema WADA statistici, broj traženih TUE od strane sportista raste iz godine u godinu. Jedan od mogućih razloga ovih brojki može da leži u činjenici da raste i informisanost sportista, njihovih timova i sportskih radnika o postojanju i načinu primene ove metode. Takođe, zahtevi današnjeg profesionalnog sporta su sve veći, tako da je i učestalost povređivanja sportista u porastu, a samim tim i primena odgovarajućih lekova sa liste zabranjenih supstanci, poput glukokortikoida. Sa druge strane, neosporna je činjenica da u sportu nije uvek sve „fair play“ i da TUE može predstavljati primer „legalne primene“ doping zabranjenih supstanci u svrhu poboljšanja sportskih rezultata, iako na prvom mestu WADA na ovaj način ipak omogućava poštovanje jednog od osnovnih ljudskih prava, a to je pravo na zdravlje sportiste.
LITERATURA
1. Acevedo, J., & Beskin, J. (1998). Complications of plantar fascia rupture associated with corticosteroid injection. Foot Ankle Int, 19(2), 91-97. 2. Allen, H., Backhouse, S., Hull, J., & Price, O. (2019). Anti-doping Policy, Therapeutic Use Exemption and Medication Use in Athletes with Asthma: A Narrative Review and Critical Appraisal of Current Regulations. Sports Med, 49(5), 659-668. 3. Anđelković, M. (2016). Izuzeće za terapeutsku upotrebu. U: V. Jakovljević i N. Dikić, Sportska medicina. Kragujevac: Fakultet medicinskih nauka Univerziteta u Kragujevcu (str. 392-406). 4. Crawford, A. (2016, Sept. 21). Bravo, Simone Biles, for taking a stand against ADHD stigma. ESPN. http:// www.espn.com/espnw/voices/article/17602540/bravo-simone-biles-taking-stand-adhd-stigma 5. Cycling weekly. (2008, May 6). Petacchi banned for salbutamol positive. https://www.cyclingweekly.com/ news/latest-news/petacchi-banned-for-salbutamol-positive-96336 6. Deventer, K., Pozo, O. J., Delbeke, F. T., & Van Eenoo, P. (2012) Quantitative detection of inhaled formoterol in human urine and relevance to doping control analysis. Drug Test Anal, 4(6): 449-54. 7. Dikić, N. (2006). Doping kontrola sportista. ADAS. http://www.adas.org.rs/doping-kontrola/doping-kontrolasportista/ 8. Fitch, K. (2012). Proscribed drugs at the Olympic Games: permitted use and misuse (doping) by athletes. Clin Med (Lond), 12(3), 257-60. 9. Fitch K. (2016). The World Anti-Doping Code: can you have asthma and still be an elite athlete? Breathe (Sheffield, England), 12(2), 148–158. 10. Franke, W., &edrendonk, B. (1997). Hormonal doping and androgenization of athletes: a secret program of the German Democratic Republic government. Clin Chem, 43(7), 1262-79. 11. Gerrard, D., & Pipe, A. (2017). Therapeutic Use Exemptions. Med Sport Sci, (62), 55-67. 12. LetsRun.com. (2016). Athletes who ask for TUE. https://www.letsrun.com/forum/flat_read.php?thread=7707368 13. Pigozzi, F., Di Gianfrancesco, A., Zorzoli, M., Bachl, N., Mc Donagh, D., Cummiskey, J., … & Borrione, P. (2012). Why glucocorticosteroids should remain in the list of prohibited substances: a sports medicine viewpoint. Int J Immunopathol Pharmacol, 25(1), 19-24. 14. Palmer, B. (2004, August 30). The Dirtiest Games Ever? BBC Sport. https://news.bbc.co.uk/sport2/hi/ olympics_2004/3610830.stm 15. Redford, P. (2018, April 10). Fancy Bears, The Hackers Who Leaked All That Doping Data, Were Agents Of The Russian Military All Along. Deadspin. https://deadspin.com/fancy-bears-the-hackers-who-leaked-all-thatdoping-dat-1829530568 16. Rumsby, B. (2017, August 6). Justin Getlin should have banned life convicted drugs cheat. The Telegraph. https://www.telegraph.co.uk/athletics/2017/08/06/justin-gatlin-should-have-banned-life-convicted-drugscheat/ 17. Shanet, L. (2010). Is Rafael Nadal using steroids or juiced in some way? Quora. https://www.quora.com/IsRafael-Nadal-using-steroids-or-juiced-in-some-way 18. Tandon, K. (2018, July 25). A Closer Look at Serena Williams’ Therapeutic Use Exemptions. Tennis. https:// www.tennis.com/pro-game/2018/07/serena-williams-drug-testing-tues-theraputic-use-discrimination/75548/ 107 Dragutin Stojmenović, Ivan Nikolić, Tamara Stojmenović: TERAPEUTSKO IZUZEĆE U SPORTU I ZLOUPOTREBA LEKOVA U CILJU POBOLJŠANJA SPORTSKIH PERFORMANSI 19. Tandon, K. (2016, Sept. 19). Rafael Nadal the latest tennis star to have confidential medical data laeked; Spaniard responds. Tennis. https://www.tennis.com/pro-game/2016/09/rafael-nadal-wada-russian-hackers-riotues-tennis-performance-enhancing-drugs/61215/ 20. Richardson, S. (2004, April 14). Jan Ullrich settles doping fraud case. The Telegraph. https://www.telegraph. co.uk/sport/othersports/cycling/2297439/Jan-Ullrich-settles-doping-fraud-case.html 21. USADA. (2021). Effects of Performance-Enhancing Drugs. www.usada.org/effects-of-performance-enhancingdrugs/ 22. World Anti-doping Agency (WADA). (2021a). International Standard for Therapeutic Use Exemptions (ISTUE). https://www.wada-ama.org/en/resources/international-standard-therapeutic-use-exemptions-istue 23. World Anti-doping Agency (WADA). (2021b). What is prohibited? https://www.wada-ama.org/en/content/ what-is-prohibited
Autor: Dragutin Stojmenović
Скорашњи коментари