od strane zdravljeinfo | сеп 4, 2020
Asidox dijeta – Asidox ishrana je protokol koji je posle dugogodišnje praktične primene i naučnih dokaza proglašen kao najobuhvatniji i najdetaljniji pristup pojedinačnom modelu ishrane do sada. Protokol je poseban po tome jer predstavlja individualni pristup u oblasti različitih zdravstvenih potreba.
(des Verbandes für Ernährung und Diätetik / VFED)
ASIDOX dijeta – ASIDOX ishrana (po dijagnozama) je protokol definisan na osnovu: biološke vrednosti, antiupalnog, antioksidativnog i regenerativnog delovanja, prebiotskog i probiotskog sastava, količine enzima i inhibitora enzima, vitamina i antivitamina, prisustva endogenih i egzogenih toksina, hormonski aktivnih supstanci, odnosa nutrijenata (hranjivih sastojaka), alergenog potencijala i netolerancije hrane uslovljeno emocionalim promenama.
Izvod iz: Asidox dijeta – Asidox ishrana
Najvažniji ako ne i jedini razlog nedostatka slobodne energije je zamaranje tela koje pored svega jeste izvor starenja i osnovni uzrok svih bolesti. Telo u sebi zadržava čestice mrtvih ćelija, proteine, masti i time zatrpava međućelijske prostore, limfne i krvne sudove. Ovaj otpad ometa normalno funkcionisanje tela, u stvari ometa komunikaciju ćelija smanjujući snagu električnih signala koje one međusobno prenose.
Varenje hrane je uređeno na jednostavan i istovremeno poseban način. Za asimilaciju hrane potrebno je da u organizam bude unešena odvojeno uzastopno, bez mešanja jedne sa drugom. Ako se ovo pravilo krši, hrana se ne probavlja i počinje da trune a onda truje celo telo. Istovremeno u telu počinje da se stvara celo jedno skladište otpanih materija, što počinje da rezultira sve većim viškom kilograma, organskim bolestima i psihičkim disharmonijama. Sistemi za eliminaciju i izlučivanje toksina nemaju vremena da se izbore sa otpadnim materijama i telo ga po logici smešta gde god je to moguće.
Naše telo ima ogromne rezerve i ponekad uspe da izdrži sedamdeset i više godina. Međutim, već na sredini svog životnog puta čovek počinje da doživljava posledice ovih procesa. Prekomerna težina, bolest, letargija, različita psihička stanja. Stvar je u tome što energetsko telo čoveka koje je osetljivo na onemogućavanje procesa eliminacije dovodi do gubitka vitalnosti. Smanjenje energije povlači za sobom patološke poremećaje u telu.
Ali možete obnoviti staru energiju i čak steći takvo zdravlje kakvo nikada ranije niste imali. To treba raditi postepeno, u nekolio faza: sekvencijalna ishrana, odvojena ishrana, odbacivanje niza proizvoda, sirova prehrana i drugo. Ako odmah pređete na upotrebu isključivo prirodnih proizvoda organizam jednostavno ne može izdržati drastične promene i telu je potrebno vreme da se ponovo izgradi.
Princip sekvencijalne ishrane je jesti ne odjednom, već prvo jednu vrstu proizvoda, zatim drugu i tako dalje. Pre svega jede se ono što se apsorbuje. Kada hrana prođe kroz gastrintestinalni trakt u odvojenim slojevima ona uveliko olakšava varenje i smanjuje količinu otpadnih materija. Isto tako, možete piti tečnost petnaestak minuta pre jela i dva sata nakon jela inače se želudačna kiselina razblažava a hrana ne apsorbuje već jednostavno truli.
Vreme i uslovi probave različitih proizvoda su veoma različiti, pa ako ih pomešate, neminovno postaju „proizvodni otpad“ koji se, bez vremena za izlučivanje, odlaže u organizam u obliku masti i šljake. Jedino što se kombinuje sa gotovo svim je sveže bilje.
Globalni problemi kao što su prekomerna težina, bolesti, starenje, depresija, pesimizam, nedostatak vitalnosti dugujemo najvećoj globalnoj pošasti – neznanju.
Stručni saradnik (Serbia) dr sci. med. Draško Jevđenić
Bioinformacioni centar Beograd
Call centar:
+381 65 449 60 26 (tel i viber)
+387 66 630 949 (tel i viber)
e – mail:
bioinfocentar@gmail.com
asidox@hotmail.com
od strane zdravljeinfo | сеп 2, 2020
Rečeno vam je da su stare moralne vrednosti prošlost. To je laž.
Za početak, podsetiću vas na nekoliko istina koje su drevne, poput sveta, koje ni tehnološki napredak ni nihilistička filozofija ne mogu ukinuti.
Moralne vrednosti nisu besmisleni izum oronulih moralista jer ako pažljivije pogledate modernu osobu, onda ćete pod verbalnom ljuskom pronaći osobu kakva je bila u svakom trenutku prošlosti.
Mnogi govore o kraju klasične kulture. Činjenice su nepobitne, kažu. Nema sumnje da se sa 20. vekom završava pet hiljadu godina ljudskog razvoja – doba velikih klasičnih kultura – a mi smo na pragu nove ere. Neće biti ni najmanje sličnosti sa prošlošću. Prethodno obnovljena duhovna i intelektualna bit koja je ušla u istorijski uslovljen oklop sada će oživeti u novom telu.
Međutim . . .
Prvo pravilo, ne možete živeti za sebe.
Misleći samo na sebe, čovek će uvek naći hiljadu razloga da se oseća nesretnim. Nikada nije radio sve što je želeo i morao, nikada nije dobio sve što je po njegovom mišljenju zaslužio, retko je bio voljen onako kako je sanjao da bude voljen. Beskrajno žvaćući svoju prošlost, iskusiće samo žaljenje i kajanje iako su oboje besmisleni. Još uvek je nemoguće precrtati prošlost. Pokušajte bolje stvoriti sadašnjost kojom ćete se kasnije moći ponositi. Svako ko se trudi zbog drugih – svog okruženja, druge osobe, kreativnosti, izgladnelih ili progonjenih – kao magijom zaboravlja na svoje melanholične i sitne svakodnevne nevolje.
Pravi spoljni svet je istinski unutrašnji svet.
Drugo pravilo je, delovati
Umesto da se žali na apsurdnost sveta, čovek treba pokušati preobraziti ugao gde ga je sudbina bacila. Čovek nije u stanju da promeni univerzum i ne treba težiti tome. Čovekovi ciljevi su bliži i jednostavniji: raditi svoje – pravilno odabrati, duboko proučavati i u tome tražiti savršenstvo.
Treće pravilo je verovati u snagu volje
Nije istina da je budućnost potpuno i savršeno unapred određena. Velika osoba može promeniti tok istorije. Oni koji imaju hrabrosti da žele, mogu da promene svoju budućnost. Naravno, niko od nas nije svemoguć, sloboda čoveka ima svoje granice. Treba živeti na granici mogućnosti i želja. A budući da naše mogućnosti zavise od toga, šta se usudimo da radimo, moramo uvek biti u formi bez razmišljanja o njihovim ograničenjima. Dajući sebi popustljivost, čovek je lenj i uplašen, trudom volje primorava se na savesni rad i dela.
Možda je volja kraljica vrlina.
Četvrto pravilo je jednako važno – morate biti verni
Vernost reči, obavezama, drugima, sebi. Morate biti jedan od onih ljudi koji nikada nisu sebe izneverili. Odanost nije laka vrlina. Postoji hiljadu iskušenja koja čekaju čoveka. Ako sam izabrao profesiju a zatim se razočarao u nju, ne mogu je promeniti. Ako se pridružim nekoj organizaciji i vidim da se ona u potpunosti sastoji od ništavila i pohlepnih prevaranata, ne mogu da odem do druge vodeći računa da se sastoji od dostojnijih ljudi. Ne. Lojalnost ne mora biti slepa. Međutim, ne zaboravite da često osnova neverstva nije toliko loš izbor koliko obična prevrtljivost. Bilo koji izbor je loš ako osoba sedi skrštenih ruku, ali svaki izbor može biti uspešan ako to samo želite. Zanimanje se uvek bira slepo – uostalom, može se izučavati tek nakon što se napravi izbor. Tako je i u ljubavi.
Vernost stvara tlo za sebe.
Verovatno će vam se ova životna pravila činiti i prestroga i previše uopštena. To savršeno razumem, ali ne mogu da predložim druge.
Budite u stanju da se nasmejete svojim i mojim – rečima i delima. Ako ne možete da prevaziđete svoje slabosti, prihvatite ih, ali ne zaboravite u čemu je vaša snaga. Svako društvo u kojem građani misle samo na časti i zadovoljstva, svako društvo koje dozvoljava nasilje i nepravdu, svako društvo u kojem ljudi ne osećaju ni najmanje poverenje, bilo koje društvo čiji članovi ni u čemu ne teže boljem, osuđeno je na propast.
Svako društvo koje prestane da poštuje vrednosti koje su ga rodile, umire.
Tako je bilo oduvek – tako će uvek i biti.
dr sci. med. Draško Jevđenić
„Otvoreno pismo mladom čoveku o nauci o životu“
ZdravljeInfo i Andre Maurois
Bioinformacioni centar Beograd
Скорашњи коментари