Corona virus i njegova realnost

od strane zdravljeinfo | апр 20, 2020

Trenutna epidemija novom vrstom koronavirusa izazvala je globalnu anksioznost i zabrinutost da bi se virus mogao previše i prebrzo proširiti i prouzrokovati dramatične štete pre nego što zdravstveni naučni krugovi pronađu način da ga zaustave. Ali kakva je realnost novog koronavirusa?

U decembru prošle godine počeli su se pojavljivati izveštaji da se coronavirus, koji stručnjaci nikada ranije nisu videli kod ljudi, počeo širiti među populacijom grada Vuhan, velikog grada u kineskoj provinciji Hubei. Od tada se virus proširio i na druge zemlje, van Azije i van nje, što je dovelo do toga da Svetska zdravstvena organizacija (SZO) proglasi ovo pandemijom. Do danas je novi coronavirus – koji se trenutno naziva „teški akutni respiratorni sindrom coronavirus 2“ ili ukratko SARS-CoV-2  odgovoran za više od 2 416 000 infekcija širom sveta, prouzrokujući preko 166 000 smrtnih slučajeva.

Ali šta mi zapravo znamo o ovom virusu? I kako je moguće da je obuhvatilo globalno stanovništvo?

Šta je novi coronavirus

SARS-CoV-2 je coronavirus koji uzrokuje koronavirusnu bolest 2019 (COVID-19). Coronavirusi su, uopšte, porodica virusa koji ciljaju i utiču na disajne sisteme sisara. Prema njihovim specifičnim karakteristikama postoje četiri glavna roda corona virusa koji se nazivaju alfa, beta, delta i gama. Većina njih pogađa samo životinje, ali nekoliko njih može se preneti i na ljude. Oni koji su prenosivi na ljude su samo dva od ovih rodova: alfa i beta. Samo su dva coronavirusa ranije uzrokovala globalne epidemije. Prvi od njih bio je corovirus SARS – odgovoran za teški akutni respiratorni sindrom (SARS) – koji se prvi put počeo širiti 2002. godine, takođe u Kini. Epidemija virusa SARS primarno je pogodila stanovništvo kontinentalne Kine i Hong Konga. Drugi je bio corovirus MERS-a  ili coronavirus bliskoistočnog respiratornog sindroma  koji se pojavio u Saudijskoj Arabiji 2012. godine Ovaj virus je od tada pogodio najmanje 2.494 osobe.

Gde je nastao virus

Kada se ljudi zaraze coronavirusom, to se obično dešava kontaktom sa zaraženom životinjom. Neki od najčešćih nosilaca su slepi miševi, iako obično ne prenose coronaviruse direktno na ljude. Umesto toga, prenošenje se može dogoditi preko „posredničke“ životinje, koja će obično, iako ne uvek biti domaća. SARS coronavirus proširio se ljudima putem civet mačaka, dok se virus MERS proširio preko dromedarija (kamila). Međutim, može biti jako teško odrediti životinju iz koje se prvo širi korona virusna infekcija. U slučaju novog coronavirusa, početni izveštaji iz Kine vezali su epidemiju za tržište morskih plodova u centralnom Vuhanu. Kao rezultat toga, lokalne vlasti su 1. januara zatvorile tržište. Međutim, kasnije procene sugerisale su da ovo tržište verovatno neće biti jedini izvor epidemije coronavirusa. Stručnjaci još uvek nisu uspeli da utvrde pravi izvor virusa ili čak da potvrde da li je postojao jedan originalni rezervoar.

Kako se virus prenosi

Iako verovatno potiče od životinja, prenošenje novog koronavirusa se može dogoditi sa osobe na osobu, mada neka pitanja o njegovom prenošenju ostaju još uvek bez odgovora. U Vuhanu su na početku epidemije neki ljudi postali bolesni od izlaganja izvoru, najverovatnije životinji koja nosi bolest. Nakon toga je usledio prenos između ljudi kao i kod drugih coronavirusa, respiratornim putem, što znači da se virus koncentriše u disajnim putevima (nos i pluća) i može se preneti kapljicom iz nosa ili usta. Potrebno je još analiza i epidemioloških podataka da bismo razumeli puni opseg ovog prenosa i kako su ljudi zaraženi. Znamo da što više simptoma ima, veća je verovatnoća prenosa. Međutim, mnogi ljudi sa COVID-19 imaju samo blage simptome i moguće je dobiti COVID-19 od nekoga ko ima na primer blagi kašalj i ne oseća se bolesno. Na osnovu podataka koji su dobijeni od kineskih stručnjaka, novi period inkubacije coronavirusa je verovatno između pet do šest dana iako stručnjaci napominju da period inkubacije može trajati i između jedan i četrnaest dana. Odnosno, u najvećem broju slučajeva virusu je verovatno potrebno oko pet do šest dana da pokaže simptome nakon što zarazi osobu.

U poređenju sa drugim virusima

Istraživači iz kineskih institucija bili su u mogućnosti da koriste najsavremenije alate za sekvenciranje genoma za identifikaciju genetske strukture novog coronavirusa. Pokazalo se da je SARS-CoV-2 najsličniji sa dva corona virusa šišmiša poznatiji kao bat-SL-CoVZC45 i šišmiš-SL-CoVZKSC21 a njegov genski niz je 88% isti kao i njihov. Ista studija pokazuje da je genetski materijal novog virusa za oko 79% jednak coronavirusu SARS-a i otprilike 50% kao kod virusa MERS – a. Nedavno istraživanje u Kini sugerisalo je da su pangolini možda inicijalni propagatori SARS-CoV-2, jer se činilo da je njihov genetski niz 99% sličan corona virusu specifičnom za ove životinje.

Koji su simptomi

Kao i prethodni coronavirusi, novi coronavirus uzrokuje respiratorne bolesti a simptomi prvenstveno utiču na respiratorno zdravlje. Prema centrima za kontrolu i prevenciju bolesti, glavni simptomi COVID-19 su groznica, kašalj i nedostatak daha. Trenutne informacije govore da virus može izazvati i samo blage simptome bolesti. Čini se da većina pacijenata ima blagu bolest a da oko 20% napreduje do težih bolesti, uključujući upalu pluća, respiratorno zatajenje i u nekim slučajevima smrt.  U zvaničnoj sesiji SZO za pitanja i odgovore, objašnjava se da je teško razlikovati simptome COVID-19 i simptome drugih respiratornih infekcija. Da bi se saznalo o kojoj se infekciji radi stručnjaci testiraju virusne uzorke, proveravajući da li se virusna genetska struktura podudara sa SARS-CoV-2 ili ne.

Uticaj virusa

Takođe ostaje mnogo pitanja o tome kada se SARS-CoV-2 upoređuje sa drugim virusima u pogledu stope infekcije i smrtnosti. Kao odgovor na pitanja o tome, portparoli SZO rekli su  da se naše razumevanje po tom pitanju brzo menja. Sa MERS – om znamo da je oko 35% prijavljenih pacijenata sa infekcijom umrlo. Za SARS se procenjuje da se stopa smrtnosti kreće od 0% do 50% u zavisnosti od starosne grupe koja je pogođena, sa ukupnom procenom smrtnosti slučaja od 14% do 15%. Do sada je broj infekcija i smrti koje je izazvao COVID-19 takođe manji od broja koji je posledica nedavnih epidemija posebno štetnih virusa gripa, poput svinjskog gripa (H1N1). Pored toga, procenjeno je da je 151 700 – 575 400 ljudi širom sveta umrlo od (H1N1) tokom prve godine kada je virus cirkulirao. Prema nedavnim procenama, čini se da je SARS -CoV-2 zarazniji od ostalih korona virusa – poput onih koji izazivaju SARS i MERS – ali manje verovatno da dovodi do tolike smrtnosti. Neke procene sugerišu da je stopa smrti od novog coronavirusa u rasponu od 2 – 3 % , ali u vezi s tim nema zvaničnih brojeva, jer je teško reći kako će se razvijati epidemija. Izveštaji govore da su dve grupe koje su najviše izložene riziku da dožive ozbiljnu bolest zbog SARS-CoV-2 infekcije, starije odrasle osobe, definisane kao „starije od 60 godina“, kao i osobe koje imaju druga zdravstvena stanja koja ugrožavaju njihov imunološki sistem. Izveštaj takođe primećuje da rizik od teške bolesti postepeno raste sa godinama i koji počinje od oko 40 godina. U drugim izvještajima se navodi da je vrlo mali broj dece zaražen novim coronavirusom. Međutim, nedavna preliminarna studija koja još nije recenzirana ili objavljena tvrdi da se deca suočavaju sa istim rizikom od infekcije kao i odrasli. Neki izveštaji ukazuju i na to da su muškarci možda više izloženi riziku nego žene. Iako trenutno nema objavljenih naučnih izveštaja o osetljivosti trudnica ipak se smatra da trudnice doživljavaju imunološke i fiziološke promene koje bi ih mogle učiniti podložnijim virusnim respiratornim infekcijama, uključujući COVID-19.

Kako možemo da sprečimo infekciju

Zvanične smernice za prevenciju predlažu da ljudi, kako bi izbegli infekciju coronavirusom, primenjuju iste, najbolje postupke iz prakse lične higijene kao i kod drugih zaraznih respiratornih bolesti. Ovo uključuje održavanje najmanje jednog metra udaljenosti između sebe i svakoga koji kašlje ili kiha. Prema portparolima SZO standardne preporuke za sprečavanje širenja infekcije uključuju redovno pranje ruku, prekrivanje usta i nosa prilikom kašljanja i kihanja, temeljno kuvanje mesa i jaja. Izbegavanje bliskih kontakata sa svima koji pokazuju simptome respiratornih bolesti, poput kašlja i kihanja. Što se tiče zaštitnih maski, smernice SZO preporučuju ljudima da nose maske ako kašlju ili kihaju. Zdravi ljudi to trebaju činiti samo ako se pretpostavlja za nekoga da ima COVID-19. Maske treba da pokrivaju nos i usta i da budu čvrsto pričvršćene. Potrebno je temeljno oprati ruke pre nego što se stavi nova maska, paziti da se pravilno odlažu korištene maske i nakon svih radnji ponovo prati ruke.

Kako se leči

Trenutno ne postoje ciljani, specijalizovani tretmani za infekcije proistekle iz novog coronavirusa. Kada se otkriju infekcije SARS-CoV-2, lekari imaju za cilj da leče simptome koji nastaju. Pošto je ovo novi virus, još ne postoje specifične terapije za ovaj virus.

Koje korake preduzimaju istraživači

Trenutno su u toku klinička ispitivanja za pronalaženje lečenja i vakcine protiv corovirusa MERS, koja bi, ukoliko budu uspešna, mogla da postave osnovu za lečenje protiv vakcine protiv SARS-CoV-2 i COVID-19. Neki naučnici eksperimentišu i sa upotrebom antiretrovirusne terapije, koja je lek za HIV. Zašto bi ove vrste lečenja mogle obećavati kada se radi o suzbijanju ovog coronavirusa? Prema nekim studijama, kombinacija antiretrovirusnih lekova sa kojima naučnici eksperimentišu – lopinavir i ritonavir – može da napadne specijalizovani molekul koji HIV i korona virusi  koriste za kopiranje. Druga navodno obećavajuća ispitivanja koriste baricitinib – lek koji lekari koriste za lečenje artritisa i koji bi mogao biti uspešan protiv novog coronavirusa. Istraživači koji su došli sa ovom idejom objašnjavaju da je verovatno, da SARS-CoV-2 može inficirati pluća interakcijom sa specifičnim receptorima prisutnim na površini nekih ćelija pluća. Ali takvi receptori su takođe prisutni u nekim ćelijama u bubrezima, krvnim sudovima i srcu. Baricitinib, kažu istraživači, možda može da prekine interakciju između virusa i ovih ključnih receptora. Međutim, hoće li ovo zaista biti efikasno ostaje da se vidi.

dr sci. med. Draško Jevđenić / source MNT /

Sve što živi na Zemlji postojanje duguje imunitetu

od strane zdravljeinfo | апр 14, 2020

Postoji značajna razlika između pojma vremena u svakodnevnom životu i biološkog vremena u našem telu. Raspon od jedne sekunde koji predstavlja veoma kratak vremenski period u našem svakodnevnom životu znači puno vremena za mnoge sisteme i organe koji deluju u čovekovom telu. Bez obzira da li smo toga svesni ili ne, milioni radnji i reakcija odigravaju se svake sekunde u našem organizmu i ne prekidaju se ni kada spavamo. Jedan od sistema u našem telu koji je neprekidno u akciji i koji nikada ne smanjuje svoju aktivnost je i imuni sistem. Štiti nas od različitih napadača danju, radi veoma vredno noću, kao potpuno opremljena vojska u telu domaćina kome služi. Ljudi su stvoreni sa tom savršenom zaštitom koja im je neophodna i prema tome, nisu u potpunosti bespomoćni u borbi protiv neprijatelja. Odbrambene ćelije koje štite ljudsko telo opremljene su izuzetnim sposobnostima i nikada nas ne ostavljaju bez odbrane. Njihovi obrasci inteligencije, napora i požrtvovanja koje pokazuju zaista zapanjuju.

Ko su naši mikroneprijatelji

Naši mikroneprijatelji su mikroorganizmi koji nisu deo našeg tela a koji su ipak nekako ušli u njega stimulišući na kraju odbrambeni sistem koji se tu nalazi. Strane materije stalno ulaze u čovečiji organizam a ipak, naš organizam ne započinje rat sa njima. Svaka strana ćelija koja uđe ne tretira se kao neprijatelj. Da bi odbrambene ćelije prepoznale stranu materiju kao neprijatelja, moraju biti uzeti u obzir određeni uslovi kao što je veličina molekula, stopa odstranjivanja iz tela i način ulaska u njega. Iako neprijateljskim organizmima nije lako da uđu, oni se naprežu do krajnjih granica da postignu svoj krajnji cilj – ulazak u telo. Kada to uspešno učine, pošto savladaju različite prepreke kao što su koža, sluzokoža, disajni i organi za varenje, nailaze na nove vrste prepreka koje ih čekaju. To su ćelije koje nastaju i obučavaju se u posebnim centrima kao što su koštana srž, slezina, timus i limfni čvorovi.

Linije odbrane

Koža

Prvi front koji neprijatelj mora da probije je naša koža. Njena glavna zaštitna funkcija ostvaruje se preko slojeva mrtvih ćelija koje čine njen spoljašnji deo. Svaka nova ćelija nastala ćelijskom deobom polazi iz unutrašnjeg dela kože prema površini. Dok to čini, tečni element (citoplazma) ćelijske unutrašnjosti transformiše se u otporni protein poznat kao keratin. Tokom tog procesa, ćelija umire. S druge strane novoformirana keratinska supstanca ima veoma tvrdu strukturu i nije podložna raspadanju od strane enzima za varenje, što je znak njegove otpornosti. Tako će napadači, kao što su bakterije i gljivice, biti onemogućeni da pronađu bilo šta što bi mogli da otkinu sa spoljašnjeg sloja našeg omotača. Na koži živi i grupa bezopasnih mikroba koja se prilagodila njenoj kiseloj sredini a koja predstavlja još jednu spoljnu zaštitnu funkciju. Hraneći se ostacima zaostalim na keratinu kože, ti mikrobi napadaju razne vrste stranih tela da bi zaštitili svoja staništa hranjenja. Dakle, koža sama po sebi, ali i kao domaćin tih mikroba veoma je bitna i dodatna jedinica koja obezbeđuje spoljnu podršku armiji koja se nalazi u ljudskom telu.

Sistem za disanje

Sistem za disanje predstavlja jedan od puteva kojim naši neprijatelji dospevaju u naše telo. Poseban sekret u sluzokoži nosa zadržava i uništava 80 do 90% mikroorganizama koji direktno uđu u disajni sistem. U plućima je prisutna i trepljasta struktura koja postoji na površini ćelija disajnog sistema. Delovi te strukture koji se nazivaju cilije – vrše brze pokrete naviše, stvarajući tok koji nosi strane čestice do grla gde budu progutane a zatim uništene kiselinom u stomaku. Refleks kašlja i kijanje pojačavaju tu funkciju. Mikrobi koji uspeju da savladaju te prepreke i stignu do dubokih delova pluća koje zovemo alveole biće razloženi od strane fagocitnih ćelija (alveolarnih makrofaga). Posle te faze, fagociti postaju pokretljiviji i kreću se naviše sa mikrobima koje su svarili da bi na različite načine konačno bili izbačeni iz tela. Svaki put kada udahnete, kao što to sada činite, na graničnim kapijama vašeg tela vodi se rat koga uopšte niste svesni.

Sistem za varenje

Još jedan put koji mikrobi koriste za ulazak u naše telo je digestivni sistem. Međutim, čuvari našeg tela čekaju ih na mestima u kome se hrana i piće konačno zaustavljaju, a to je u želudcu. Tu oni imaju iznenađenje za mikrobe koji pristižu, želudačnu kiselinu. Ta kiselina je prilično neprijatno iznenađenje za mikrobe koji su savladali sve prepreke. Većinu mikroba, ako ne sve, ova kiselina uništava. Neki mikrobi mogu da prevaziđu tu prepreku jer nisu ostvarili dovoljan kontakt sa želudačnom kiselinom ili su pružili otpor. Međutim, posle su ponovo suočeni sa daljim sukobima, sa drugim čuvarima, koji se nalaze na njihovom putu. Sada ih čeka još jedno iznenađenje, enzimi za varenje koji su proizvedeni u tankom crevu. Ovoga puta ne mogu tako lako da prođu.

Uništavanje neprijatelja drugim mikroorganizmima

Postoje i mikroorganizami koji žive u našem telu a koji nam ne nanose štetu. Ko su organizmi koji nastanjuju naš organizam, ne ugrožavaju nas i koja je svrha njihovog prisustva. Te grupe mikroorganizama koje postoje u određenim delovima tela zovu se normalna mikrobna flora tela. Oni ne čine nikakvu štetu i čak pružaju određene usluge ljudskom telu. Ti mikroorganizmi obezbeđuju spoljašnju podršku odbrambenoj vojsci protiv mikroba – neprijatelja. Oni donose korist telu sprečavajući da se strani mikrobi nasele u njemu jer je ulazak bilo kakvog stranog mikroba  pretnja njihovom sopstvenom mestu stanovanja. Pošto ne žele da budu zamenjeni napadačima, oni vode ogorčenu bitku protiv njih. Ti mikrobi formiraju stalne kolonije na koži, u ustima, nosu, gornjm disajnim putevima, sistemu za varenje i polnim organima.

Ratovi ćelija

Ako mikroorganizmi prođu kroz epitel i nađu se u tkivu ili cirkulaciji aktivira se nova i poslednja linija odbrane. Kada virusi počnu da napadaju telo, neke od njih će zbog svojih antigena (molekule koje se najčšće nalaze na površini i mogu biti meta receptora nekih imuno ćelija) uhvatiti makrofagi, odnosno ćelije koje imaju sposobnost da progutaju mikroorganizam i da ga unište. A to se zbiva ovako, neke od miliona T ćelija pomagača (T- limfociti) koje putuju u krvnom sistemu imaju sposobnost da čitaju taj specifični antigen. Jednom aktivirane te T ćelije pomagači, počinju da se umnožavaju. One tada upozoravaju T ćelije ubice i B ćelije, koje su osetljive na virus, da se umnožavaju. Kada se broj B ćelija uveća, T ćelije pomagači im šalju određeni tip signala da započnu sa proizvodnjom antitela koji se vezuju za napadače i uništavaju ih. Antitelo odgovara neprijatelju ( njegovom antigenu) savršeno, kao što se ključ i brava slažu po trodimenzionalnoj strukturi. Oni obeležavaju strane molekule za koje se vezuju, tako da borbene ćelije u telu mogu da ih razlikuju. Makrofage tada mogu da prođu i progutaju zalepljene bakterije, jer su posebni molekuli proteina i antitela učinili mikroorganizme prepoznatljivim za makrofage. Makrofagi čistači na kraju rašćišćavaju celokupno područje od ostataka zaostalih posle bitke, gutajući razbacana antitela, mrtve bakterije i druge ostatke, dok se infekcija povlači.

Očuvanje i jačanje imunog sistema

Imunološki sistem uvek treba negovati i jačati, on je neprocenjivo značajan pogotovo kada su u pitanju virusna obolenja i rak.

Najznačajnije preporuke za očuvanje i jačanje imunog sistema su:
Dobar i kvalitetan san.
Dobro raspoloženje koje stimuliše prirodnu odbranu podstičući stvaranje odbrambenih ćelija.
Koristiti biljke koje stimulišu proizvodnju interferona, proteina koji se bori protiv virusa i nastanka tumora – kopriva, đumbir, ruzmarin, žalfija i čičak.
Koristiti biljke koje sadrže timol i karvakol, biljne fenole koji imaju jaka antimikrobna i antiseptička svojstva – majčina dušica, beli luk, timijan i vranilovka.
Ishrana koja podstiče i održava probiotski sistem u organizmu koji stimuliše značajne komponente imunog sistema – gama interferon i ćelije ubice.
Namirnice bogate beta karotenom (ptovitamin A) kojeg ima u svakom žutom i narančastom povrću i voću, najviše u šargarepi i bundevi.
Namirnice bogate vitaminom C, kojeg najviše ima u paprikama, kupusu, karfiolu, kelju, brokulama, limunu, grejpfrutu, narančama.
Namirnice bogate vitaminom E, najviše je zastupljen u jezgrastom voću, biljnim uljima iz kukuruznih i pšeničnih klica, semenkama suncokreta i bundeve.
Namirnice koje sadrže cink, koga ima u ribi i drugim plodovima mora.
Namirnice koje sadrže antizapaljenske supstance kao što je kapsaicin koga ima u ljutoj paprici i biberu, alicin iz belog luka, kvercentin iz crnog luka, tiosulfinat iz rena, omega – 3 masne kiseline iz ribe, (najviše skuše, haringe, lososa i sardine) i bromelin iz ananasa.
Izbegavanje faktora koji narušavaju genetski potencijal imumiteta: izloženost stresu, prekomerna upotreba alkohola, pušenje, beli šećer u većim količinama, često uzimanje antibiotika, buka, unošenje u organizam toksičnih materija, ishrana siromašna zaštitnim materijama (vitamini i enzimi) i narkotička sredstva.
Sprečiti izloženost različitim štetnim zračenjima. Fizička aktivnost i održavanje odgovarajuće telesne težine.

‚‚Imunitet je izbalansirano stanje višećelijskih organizama koji imaju odgovarajuću biološku odbranu za borbu protiv infekcije, bolesti ili druge neželjene biološke invazije, a imaju odgovarajuću toleranciju za izbegavanje alergija i autoimunih bolesti.“

dr sci. med. Draško Jevđenić / Bioinformacioni centar Beograd / asidox.com /