Izaberite stranicu
Kako lečiti prehladu kod kuće

Kako lečiti prehladu kod kuće

Prehlada je toliko česta da prema Centrima za kontrolu i prevenciju bolesti odrasli ljudi mogu očekivati da će godišnje imati oko dve prehlade. Sama po sebi ona nije ozbiljno i zabrinjavajuće stanje, ali svakako zbog nje možemo biti podložniji drugim obolenjima ili može doći do pogoršanja drugih već postojećih bolesti.

Većina ljudi ima simptome prehlade tokom 7 do 10 dana. Određeni simptomi, poput kašlja, mogu da se zadrže i mnogo duže. Komplikacije prehlade mogu uključivati infekciju uha, sinusa, pa i pneumoniju. Ako simptomi traju duže od dve nedelje ili postanu intenzivniji, najbolje bi bilo obratiti se lekaru.

Trenutno nema leka za prehladu. Izaziva je virus što znači da antibiotik nema adekvatno dejstvo. Lečenje je simptomatsko, odnosno lečimo i olakšavamo trenutne simptome.

Izlečenju ili ublažavanju simptoma možete doprineti ako sledite i nekoliko jednostavnih pravila kod kuće. Čak i ako nemate visoku temperaturu, zapamtite dve stvari: telu je potrebna snaga za borbu sa bolešću i drugo, vi sami možete predstavljati potencijalnu pretnju za druge ljude.

Na prvom mestu je svakako prevencija. Prevencija je najbolji lek kada je reč o prehladi jer virusi mogu da žive na rukama nekoliko sati, zbog čega je redovno pranje ruku jedan od najboljih načina da se izbegne njena pojava i širenje. Prilikom pranja ruku trebalo bi koristiti sapun, vodu i trljati ruke oko 20 sekundi. Sredstva za čišćenje ruku koja sadrže alkohol mogu da se koriste ako sapun i voda nisu dostupni.

Sledeća stvar bila bi svakako čuvanje svog imunog sistema. Gotovo je nemoguće izbeći sve mikroorganizme. Čuvanjem imunološkog sistema i odgovornošću čovek povećava svoje šanse da se na vrlo efikasan način njegov organizam bori protiv mikroba sa kojima se susreće. Dosta sna, vežbanje i uravnotežena ishrana važni su načini jačanja imunološkog sistema. Izbegavanje pušenja i smanjivanje nivoa stresa takođe može održati imuni sistem jakim. Ako imate stresan posao, pronađite odgovarajući način za smanjenje stresa: hodanje, vežbanje ili hobi. Prozračite prostorije, održavajte optimalnu temperaturu i vlažnost. Ovo se naročito odnosi na grejnu sezonu kada se vazduh u prostoriji presuši. Izbegavajte gužve u toku pojave bolesti, identifikujte i lečite hronične bolesti na vreme.

Pijte više tople tečnosti. Virusi i bakterije izlučuju toksine koji izazivaju neprijatne simptome kao što su bolovi u mišićima, glavobolja i drugo. Velika količina tečnosti pomoći će stabilizovanju temperature, ispiranju štetnih materija iz tela i sprečiti isušivanje sluzokože. Unosite uopšteno veću količinu vode da biste ostali hidrirani. Osim vode prihvatljive su i druge vrste tečnosti, poput ceđenog soka ili čaja. Čaj sa limunom i medom i drugi topli napici mogu pomoći u uklanjanju zagušenja i ublažiti bol u grlu. Tople supe, posebno začinjene, mogu pospešiti nazalnu drenažu i olakšati disanje. Ljudi koji imaju prehladu trebalo bi da izbegavaju alkohol jer može doprineti dehidraciji.

Ispirajte grlo nekim od rastvora. Možete da birate između različitih recepata kao što su slana voda ili topla voda koja se pomeša sa pola kašičice limunovog soka i meda.

Inhalirajte se vodenom parom. Disanjem u pari koju dobijete iz vrućeg tuša možete bar privremeno smanjiti nazalnu kongestiju i sinusni pritisak. Alternativa vrućem tuširanju je punjenje posude kipućom vodom, stavljanje peškira preko glave i udisanje pare. Para umiruje tkivo nosa i grla a da bi inhalacija parom bila još efikasnija, može se dodati 3 do 7 kapi esencijalnog ulja eukaliptusa.

Koristite ovlaživače vazduha. Isparavanje hladne pare može umanjiti simptome prehlade poput bola u grlu, kašlja i zagušenja. Nazalne kapi slane otopine mogu pospešiti drenažu sluzi i očistiti nosnu šupljinu.

Istraživačke studije u oblasti pedijatrije objavile su da je davanje meda deci pre spavanja u velikoj meri pomogao u smanjenju noćnog kašlja. Med ne treba davati bebama mlađim od jedne godine jer sadrži određene spore koje u bebinom nezrelom probavnom traktu mogu dovesti do određenih problema.

Ponekada budite, ali oprezno, sam svoj doktor, ali uvek budite sebi preventiva.

dr Draško Jevđenić / Asidoxin Vikipedija / asidox.com /

Kašalj kao prva linija odbrane

Kašalj kao prva linija odbrane

Priroda je čoveku dala unutrašnje mehanizme za borbu protiv bolesti, jedan od njih je kašalj. Ovaj zaštitni refleks prati širok spektar bolesti, od akutnih respiratornih infekcija, srčanih obolenja do dijabetesa. Ne mora uvek biti znak bolesti, već može služiti kao upozorenje da se organizam nalazi u okruženju bogatom iritantima.

Kašalj se može pojaviti zbog iritacije ne samo disajnih puteva, već i spoljnog slušnog kanala, jednjaka, dijafragme i drugih organa. Među faktorima koji ga izazivaju su upala, hemijski i mehanički iritanti, izloženost temperaturi, neki lekovi, refluksna bolest ili je psihogenog porekla.

Može biti suv ili vlažan, akutan ili hroničan, u napadima ili stalan, međutim sve se njegove vrste formiraju prema jednom mehanizmu. Sve počinje iritacijom receptora koji se nalaze u nazofaringsu, laringsu, traheji, račvi traheje, bronhijalnim bifurkacijama, bronhiolama, alveolama, pleuri i perikardu. Zatim put impulsa nastavlja nervnim vlaknima ka produženoj moždini, do centra za kašalj a onda ponovo nazad nervnim vlaknima do mišića koji su uključeni u sam mehanizam kašljanja.

Kašalj kao reakcija na upalu

Reakcija na upalu je osmišljena  da nas zaštiti od stranih tela, uzročnika upale u respiratornom traktu. Tako se uz pomoć kašlja, ispljuvkom uklanjaju patogeni mikroorganizmi. Kašalj je normalan, zaštitni refleks (bez čovekove volje) kojim se čiste disajni putevi od sitnih čestica, mikroorganizama i sluzi. Ali kada nas muči neugodna infekcija kašalj poprima novu dimenziju.

Najčešći oblik kašlja uzrokovan je infekcijom gornjih disajnih puteva, odnosno zaraženost virusom gripa ili rinovirusom koji je najčešći uzrok obične prehlade. Uobičajni virusi prehlade i gripa pokušavaju da uđu u naša tela kroz nos. Srećom, naša nosna obloga ima sofisticirane odbrambene mehanizme protiv ovih mikrobioloških uljeza. U našim nosevima se neprestano izlučuje sluz. Virusi postaju zarobljeni u lepljivom sloju kojeg neprestano pomiču sitne dlačice zvane cilije. Hladan vazduh hladi nosni prolaz i usporava čišćenje sluzi. U takvim uslovima se virusi mogu zadržati duže, pokušavajući da se probiju kroz nosne barijere da bi prošli u naše telo. Ako ih čak i progutamo naša želudačna kiselina  te mikrobe neutrališe.

Uprkos rešavanju većine simptoma prehlade u roku od dve nedelje, kašalj može da traje i neko vreme nakon toga. Postoji nekoliko teorija koje su predložene kao uzročni mehanizam kašlja kod infekcija. To su:

  1. Fizički poremećaj epitela

Fizički poremećaji epitela jesu oštećenja na ćelijskim oblogama u našim disajnim putevima. Uobičajna su kod infekcije gripom i zbog toga postoji sklonost jačem kašljanju kod gripa nego kod obične prehlade.

  1. Prekomerna proizvodnja sluzi

Proizvodnja sluzi takođe je faktor za koji se smatra da inicira kašalj, jer je poznato da stimuliše nervne receptore.

  1. Upalni odgovor putem upalnih hemikalija na infekciju virusima ili bakterijama

Bradikinin, kao potentni endotel – zavisni vazodilatator koji uzrokuje kontrakciju glatkih mišića.

 

Terapija koja se koristi kod kašlja

Specifična terapija koja je usmerena na sam uzrok nastanka kašlja (antibiotici, antihistaminici i drugi lekovi) u zavisnosti od dijagnoze.

Simptomatska terapija koja je različita u odnosu na to koja je vrsta kašlja prisutna.

Kod produktivnog kašlja osnovna svrha terapije je podsticati iskašljavanje pa se daju sekretolitici, mukolitici i sekretomukolitici. Efikasni su ekstrakti eukaliptusa, bršljena, sladića i metvice.

Kod suvog kašlja se koriste antitusici kao što su centralni antitusici kodein i butamirat.

Terapije koje vaš lekar još može da vam ponudi su antagonisti neurokininskih i bradikininskih receptora koji su efikasni u sprečavanju kašlja jer blokiraju aktivaciju senzornih nerava. Lokalni anestetici i blokatori natrijum zavisnih kanala i kalijum – kalcijum zavisnih aktivatora aferntnih nerava koji predstavljaju inhibitore refleksa kašlja.

                                                                    dr Draško Jevđenić  / Asidoxin Vikipedija / asidox.com

Kako se prenose i šta izazivaju virusi

Kako se prenose i šta izazivaju virusi

Virus je nećelijski oblik života koji širi infekciju na ćelije živih organizama uključujući i bakterije. Izraz potiče od latinske reči virus, što znači otrov ili otrovni početak. Uprkos prisustvu genetskog materijala, oni se ne mogu razmnožavati izvan žive ćelije.

Prenos virusa može se dogoditi na različite načine: iz jednog organizma u drugi direktnim kontaktom ili u kontaktu sa prirodnim izlučevinama, kapljicama iz vazduha, kontaminiranom hranom ili vodom i insektima koji ih prenose sa jedne na drugu osobu. Takođe, zanimljivo je da mogu imati i različite efekte na različite vrste organizama. Neki mogu zaraziti širok spektar živih organizama, drugi samo određenu vrstu. Kada se virus širi, on može da pokupi deo DNK (nukleinska kiselina, nosilac genetskog materijala) svog domaćina i odnese ga u drugu ćeliju ili organizam. Ako virus koji obično pogađa ptice slučajno uđe u čoveka i ako pokupi neku ljudsku DNK, to može proizvesti novu vrstu virusa koji će verovatnije uticati na ljude u budućnosti. Zbog toga je naučni svet zabrinuti zbog retkih virusa koji se sa životinja šire na ljude.

Ljudski virusi su nosioci velikog  broja infekcija, u rasponu od prilično bezazlene prehlade do bolesti poput hemoragične groznice, besnila, AIDS-a i drugih. Mogu izazvati infekcije sa gotovo neprimetnom reakcijom ali i smrtonosne bolesti. Njihova veličina je manja od jednog stotog dela prosečne bakterije. Virusi su izgrađeni od samo dve komponente, nukleinske kiseline (molekula odgovornih za procese nasleđivanja) i omotača koji je štiti. Upravo je prema tim nukleinskim kiselinama (DNK i RNK) najčešća njihova klasifikacija.

 

 

         dr sci. med. Draško Jevđenić / Asidoxin Vikipedija / asidox.com /

Poreklo virusa – nerazjašnjena tajna

Poreklo virusa – nerazjašnjena tajna

Evoluciona istorija virusa predstavlja impresivnu ali tamnu temu za svet savremene nauke. Do danas ne postoji jasno objašnjenje porekla virusa ali razumevanje ove istorije može da baci malo svetla na različite intrigantne teorije. Veruje se da gotovo svaki ekosistem na Zemlji sadrži viruse i oni se smatraju najbrojnijom biološkom celinom na planeti. Paralelno njihovoj fizičkoj dominaciji u biosferi, smatra se da virusi kolektivno obuhvataju većinu genetske raznolikosti na Zemlji. S druge strane, teško ih je pratiti kroz vreme jer ne ostavljaju fosilne ostatke a zbog velike raznolikosti među virusima nije ih lako smestiti na konvencionalno stablo života. Obično su  prečnika manjeg od 200 nanometara i virusi su jedina vrsta mikroorganizama koja se ne može razmnožavati bez ćelije domaćina.

Nakon kontaktiranja ćelije domaćina, virus ugradi genetski materijal u domaćina i preuzima  njegove funkcije. Broj detaljno proučenih virusa dostiže pet hiljada, ali veruje se da njihov stvarni broj prelazi milion.

Odgovor na pitanja, šta su u stvari virusi, kakav su razvojni put imali, da li su racionalan oblik nečega što je postojalo odavno ili su kulminacija genetskih elemenata koji su se na neki poseban način spajali, nauka nudi kroz tri najprihvatljivije teorije.

Prva torija objašnjava da su se razvili iz složenih molekula nukleinske kiseline i proteina pre ili u isto vreme kada su se prve ćelije pojavile na Zemlji pre milijarde godina i da mogu biti preteča života kakav znamo.

Regresivna ili redukciona teorija kaže, virusi su svoj put započeli kao nezavisni organizmi koji su na tom putu postali paraziti. Vremenom su izbacili gene koji im nisu pomogli da parazitiraju i postali su u potpunosti zavisni od ćelija koje naseljavaju.

Progresivna ili teorija o bekstvu tvrdi da su se virusi razvili iz dela DNK ili RNK (nukleinske kiseline koje sadrže matrice za razvoj i funkcionisanje jedinke) i koji su ,,pobegli“ iz gena većih organizama. Na taj način stekli su sposobnost da se osamostale i kreću između ćelija.

Konačno, postoji i ideja da su virusi potaknuli život kakav znamo, što nudi vrlo izazovne mogućnost istraživanja u budućnosti. Možda su se današnji virusi pojavili više puta, kroz više mehanizama. Možda su se svi virusi pojavili mehanizmom koji tek treba da bude otkriven.

Na kraju, buduće studije mogle bi otkriti da je odgovor još mračniji nego što se sada čini.

                                   dr Draško Jevđenić / asidox.com/asidoxin / Bioinformacioni centar Beograd