od strane zdravljeinfo | феб 6, 2020
Najbrojnija biološka celina na planeti koja je izazvala ,,najveći zdravstveni holokaust u istoriji“.
Istorija gripa
Epidemije gripa zabeležene su u raznim istorijskim epohama. Najpoznatija relativno moderna pandemija gripa dogodila se 1918. godine. Brzo se proširila po svetu i odnela više od 20 miliona života. Zvali su ga španski grip, mada je prvobitno nastao u vojnom kampu u Kanzasu u SAD – a. Širenje virusa bilo je veoma brzo, jer su trupe brodom slali u druge zemlje, uključujući Nemačku, Francusku i Englesku. U toku 18 meseci (1918 – 1919.) zaraženo je više od 20% planete, od čega je (prema različitim izvorima) umrlo od 20 do 100 miliona ljudi (od 2,5% do 5% svetske populacije). Ova pandemija opisana je kao ,,najveći medicinski holokaust u istoriji“.
Azijski grip, koji se pojavio krajem 19. veka započeo je na Dalekom istoku, brzo se proširio na svet dovodeći do brojnih smrti. Samo u Sjedinjenim Američkim Državama od ove pandemije umrlo je više od 70 hiljada ljudi.
Smrtnost „honkoškog“ 1968 – 1969. i „ruskog“ gripa 1977 – 1978. bila je takođe velika.
Kakva je grip bolest?
Grip je jedna od najkontroverznijih poznatih bolesti. To je zarazna bolest uzrokovana virusom koji se prenosi kapljicama u vazduhu i može se reći da je primarno vrsta akutne respiratorne virusne infekcije. Bolest može biti podmukla jer se javlja iznenada i često dovodi do ozbiljnih komplikacija. Grip je takođe zanimljiv iz tog razloga jer uprkos ogromnom broju istraživanja lek još nije pronađen.
Šta je virus gripa?
Virus gripa je lanac genetskih informacija (RNK ili DNK), upakovan u proteinsku kapsulu. Koristeći posebne proteine na površini kapsule, virus gripa može da se veže za ćelije sluzokože disajnih organa a zatim, ulazeći u ćeliju ugrađuje u genetski materijal i počne aktivno razmnožavati. Virus tipa A je najopasniji. Upravo on izaziva velike epidemije i najčešće mutira, jer može postojati i u drugim organizmima a ne samo u ljudskom telu. Virus tipa A inficira svinje, ptice, konje i druge životinje. Virusi B i C mogu se razmnožavati samo u ljudskom telu i blaži su. Veličina virusa varira od 20 do 300 nm (1 nm = 10 -9 m).
Iako virusi nisu kompletni živi organizmi, njihov evolutivni razvoj ima mnogo toga zajedničkog sa evolucijom drugih patogenih organizama. Da bi preživeo kao vrsta, nijedan parazit ne može biti previše opasan za svog glavnog domaćina u kojem se razmnožava. U suprotnom, to bi dovelo do potpunog nestanka domaćina kao biološke vrste, a sa njim i samog patogena. Istovremeno, svaki patogeni organizam ne može postojati kao biološka vrsta ako mu glavni domaćin razvije imunitet prebrzo i efikasno, što omogućava suzbijanje reprodukcije patogenog mikroorganizma. Zbog toga virus koji izaziva akutnu i tešku bolest kod određene životinjske vrste obično ima i drugog domaćina. Razmnožavajući se, virus mu ne nanosi (kao vrsti) značajnu štetu, međutim, ovaj relativno bezopasan suživot održava cirkulaciju virusa u prirodi. Na primer, virus besnila u prirodi i dalje postoji kod glodara za koje infekcija ovim virusom nije fatalna.
Virusi se smatraju najbrojnijom biološkom celinom na planeti.
Zašto virus gripa mutira?
Prelazeći iz jednog organizma u drugi, virus kopira svoje genetske informacije. U novoj kopiji mogu nastati greške koje dovode do pojave nekog novog proteina na površini kapsule mikroorganizma.
Virus se ne može reprodukovati, rasti ili na neki način menjati sam u spoljašnjem okruženju. Nedostaju im neki enzimi potrebni za razmnožavanje i mogu se razmnožavati samo unutar žive ćelije čiji se metabolizam nakon infekcije preuređuje tako da reprodukuje virusne a ne ćelijske komponente. Nakon sinteze pojedinih komponenti formiraju se nove virusne čestice. Simptomi virusne bolesti nastaju kao rezultat oštećenja pojedinih ćelija virusima.
Na primer, Svinjski grip koji se pojavio u aprilu 2009. godine, poznat je i pod nazivom influenca A / H1N1, uzrokovao je soj novog virusa koji je evoluirao kombinacijom gena ljudskog, svinjskog i ptičjeg gripa.
Imunološka odbrana organizma
Poznato je da se u ljudskom telu stvaraju posebni proteini – interferoni. Oni inhibiraju translaciju virusnih nukleinskih kiselina i na taj način inhibiraju reprodukciju virusa.
Najefikasniji elementi prirodne odbrane tela uključuju specifična antitela (posebni proteini koje proizvodi imunološki sistem), koja stupaju u interakciju sa odgovarajućim virusom i na taj način efikasno sprečavaju razvoj bolesti, međutim oni ne mogu da neutrališu virus koji je već ušao u ćeliju.
Kako se zaštititi od gripa?
Prema stavu Svetske zdravstvene organizacije, vakcinacija je najefikasnije sredstvo protiv gripa jer vakcina pruža zaštitu protiv virusa gripa koji su najrelevantniji u trenutnoj epidemiološkoj sezoni. Unošenje vakcine u organizam ne može izazvati bolest, ali stvaranjem zaštitnih antitela stimuliše imuni sistem da se bori protiv infekcije. Efikasnost vakcine protiv gripa neuporedivo je veća od svih nespecifičnih lekova koji se mogu uzimati tokom zimskih meseci, na primer, imunomodulatora, vitamina, homeopatskih lekova, tradicionalne medicine i tako dalje. Vakcinacija se preporučuje svim populacijama. Posebna je preporuka za decu stariju od 6 meseci, ljude koji imaju hronične bolesti, kao i ljude iz rizičnih profesionalnih grupa – medicinske radnike, nastavnike, studente, radnike u sektoru usluga i transporta. Vakcinaciju treba sprovesti 2-3 nedelje pre početka porasta incidencije infekcije. Vakcinacija se ne može izvršiti u akutnim febrilnim stanjima, tokom pogoršanja hroničnih oboljenja, sa povećanom osetljivošću tela na protein jajeta (ako je deo vakcine).
Prevencija i lečenje
Vakcinisati se pre početka epidemiološke sezone. Smanjiti vreme provedeno na skučenim mestima i u javnom prevozu. Koristiti masku na mestima gde je puno ljudi. Izbegavati bliski kontakt sa ljudima koji imaju simptome bolesti (kihanje, kašalj). Ispirati nosnu šupljinu i redovno prati ruke sapunom, posebno nakon boravka na ulici i u javnom prevozu. Redovno provetravati prostor i vlažiti vazduh u kome se boravi. Unositi što više hrane bogate C vitaminom (jagode, limun, brusnice, paprike) i beli luk. Voditi zdrav način života, dovoljno spavati, poštovati pravila uravnotežene ishrane i umereno vežbati.
dr sci. med. Draško Jevđenić / YouTube zdravljeinfo asidox /
Bioinformacioni centar Beograd
od strane zdravljeinfo | феб 6, 2020
Simptomi prehlade i sinusitisa se često preklapaju, pa nije uvek lako prepoznati koje je stanje u pitanju.
Sinusitis je upala sluznice koja oblaže sinuse, šupljine u kostima oko nosa koje nazivamo paranazalni sinusi. Postoje frontalni (iznad oka i nosa), maksilarni (sa svake strane nosa), etmoidalni (između očiju kod korena nosa) i sfenoidalni (duboko iza nosa). Svi su parni i svi imaju puteve kojim se otvaraju u nosu. Kada su u pitanju upale ovih prostora, možda je tačnije koristiti izraz rinosinusitis jer se u većini slučajeva radi o upali sluznice i nosa i sinusa. Njihovo trajanje može biti različito i shodno tome, dele se na akutne koji traju do jednog meseca, subakutne, do tri meseca i hronične kada upala traje duže od tri meseca. Do upale sluznica koje oblažu ove šupljine mogu dovesti bakterije, virusi, ređe gljivice a devijacija nosne pregrade i nazalni polipi mogu doprineti njenom nastanku. Tada sluznice nabreknu i u ovom prostoru zarobe vazduh, sluz i bakterije.
S druge strane glavni uzročnici prehlade su virusne infekcije. Stotine različitih virusa, mogu uzrokovati ovu bolest: rinovirusi, adenovirusi, reovirusi i drugi. Kada dođu na sluznicu nosa i grla, počinju se aktivno razmnožavati. Ređi krivac je bakterijska infekcija, uglavnom streptokokna. Ali u većini slučajeva, pojavljuje se u trenutku kada je telo već oslabljeno aktivnostima virusa. Tada mogu nastati i komplikacije – traheitis, bronhitis, čak i upala pluća. Jedan od glavnih uzroka prehlade je smanjenje aktivnosti imunog sistema što može biti uzrokovano hipotermijom tela, hroničnim stresom, prisutnim hroničnim nezaraznim bolestima, lošom ishranom, nedostatkom vitamina i minerala, zloupotrebom droga, statičnim načinom života i boravkom u prostorijama sa mnogo ljudi. U ovom slučaju imuni sistem je primoran da svakodnevno stupa u kontakt sa velikim brojem različitih virusa i bakterija, a pre ili kasnije njegov resurs se iscrpljuje. Jedan od faktora za razvoj akutnih respiratornih virusnih infekcija je suv i topao vazduh kada se sluznica nazofarinksa isušuje a mikrobima tada postaje lakše da se ugrade u nju. Zbog toga se kao preventivna mera preporučuje češće provetravanje prostorija, posebno ako je u njoj prisutan veliki broj ljudi. Loše navike (pušenje, zloupotreba alkohola) takođe slabe organizam, veliki broj hemikalija u vazduhu iritira sluznicu disajnog sistema, što dodatno čini ljude podložnim infekcijama.
Glavna razlika između prehlade i sinusne infekcije je trajanje simptoma. Većina ljudi se oporavi od prehlade za 5 do 10 dana. Sinusitis može trajati 4 nedelje ili više od 3 meseca kod ljudi koji imaju hronična stanja.
Simptomi prehlade uključuju: ispunjenost nosa sekretom ili curenje iz nosa bistre tečnosti, kijavicu, kašalj, groznicu i blage bolove u telu.
Simptomi sinusne upale uključuju: ispunjen nos sekretom, gusti žuti ili zeleni iscedak iz nosa, bol u licu, posebno oko očiju, nosa, obraza i čela, glavobolju iza očiju, kašalj, bol u gornjoj vilici i zubima, groznicu i umor.
Kihanje obično prati prehladu, a ne infekciju sinusa. Isto tako, bol u grlu je češći simptom prehlade, a ne infekcije sinusa.
Infektivni sinusitis najčešće izaziva pojavu gustog zelenkasto – žutog iscedka iz nosa. Infekcija sinusa takođe može izazvati kiseli ukus u ustima i prouzrokovati loš zadah, posebno ako je prisutna akumulacija nosne sluzi u zadnjem delu nosne duplje koja se potom sliva niz grlo.
S obzirom da se radi o različitim ali po simptomima sličnim bolestima donekle je različito i njihovo lečenje.
Kod sinusitisa se koriste dekongestivi, lekovi za olakšavanje nosnog zagušenja. Kortikosteridni sprejevi koji smanjuju otok nazalne sluznice. Ako su u pitanju bakterijski sinusitisi primenjuju se antibiotici a u hroničnim slučajevima i hiruške intrvencije.
Nekomplikovane prehlade sa blagim simptomima često ne zahtevaju lekove. Ali potrebno je kontrolisati proces izlečenja kako bi na vreme počelo lečenje lekovima u slučaju komplikacija. Antibiotici protiv prehlade virusne prirode su uglavnom neefikasni, pošto ne utiču na viruse. Ako je temperatura kod prehlade kod odrasle osobe niža od 38–38,5 °, nije vam potrebno da je spuštate. Povećanje temperature ukazuje da se telo aktivno bori protiv infekcije. Ali ako se podigne na 39 ° i više, osoba to teško podnosi, popijte antipiretik. Snažnu glavobolju mogu ublažiti lekovi protiv bolova ako nema alergije na njih. Poštovati ritam odmora i sna, pravilno se hraniti, unositi dovoljno vitamina i minerala, poštovati higijenske standarde i imati dovoljno svežeg vazduha u prostoru u kome boravimo.
Na kraju treba napomenuti da mnoge reklamne kompozicije za lečenje prehlade nisu pogodne za sve pacijente jer u najvećem broju slučajeva sadrže veliku količinu askorbinske kiseline, aditiva, aroma, šećera ili zaslađivača. Stoga osobe sa gastrointestinalnim bolestima, alergijama i dijabetičari ne bi trebali da koriste takva sredstva bez prethodne konsultacije sa lekarom. Čak i ako nema strogih kontraindikacija, imajte na umu da će oni pomoći samo da se smanji intenzitet simptoma, ali ne i da izleči bolest u jednom danu.
dr sci. med. Draško Jevđenić / asidox.com / Bioinformacioni centar Beograd
od strane zdravljeinfo | феб 6, 2020
Curenje iz nosa i glavobolja su uobičajeni simptomi i može ih prouzrokovati niz različitih bolesti i stanja. Ponekad uopšte nisu povezani ali se mogu pojaviti i istovremeno.
Kada se pojave istovremeno najčešće ih izazivaju prehlada i grip. Ovo su virusne infekcije koje po pravilu obuhvataju nos i grlo. U sinusima i nosnim prolazima se nakuplja tečnost i sluz što dovodi do otoka i blokiranja njihovih prolaza a pritisak i otekline u njima mogu dovesti do glavobolje.
Ove simptome može da izazove i izdvojena upala sinusa, izazvana virusima ili bakterijama a koja nije u sklopu drugih bolesti.
Alergija, kao odgovor imunološkog sistema može izazvati curenje iz nosa. Glavobolje su takođe povezane sa alergijom i mogu nastati zbog zapušenja celog nazofaringealnog dela.
Upale uha izazvane virusima ili bakterijama. Tečnost koja se javlja kod infekcije uha može da pređe u grlo i dovede do infekcije nosa, uzrokujući curenje. Istovremeno pritisak i bol zbog nakupljanja tečnosti u uhu mogu prouzrokovati glavobolje. Infekcije uha su češće kod beba i male dece jer su njihove Eustahijeve tube između srednjeg uha i grla više u horizontalnijem položaju što otežava eliminaciju tečnosti.
Astma kao hronična inflamacija (upala) koja povećava osetljivost disajnih puteva na različite alergene i iritante, praćena je upalom i otokom sluznica nosa, grla i pluća što nas opet dovodo do zapušenosti nosa i glavobolje.
Nazalni polipi su benigne izrasline mekog tkiva nosa ili sinusa. Nastaju kao rezultat upale njihove sluzokože a njihov nastanak podstiče iritacija usled alergija, infekcija ili astme. Pored curenja iz nosa i glavobolje ostali simptomi su: otežano disanje kroz nos, pritisak oko očiju, problemi sa disanjem, česte infekcije sinusa i smanjen osećaj mirisa.
Glavobolja i curenje iz nosa mogu se javiti i u ranoj trudnoći usled hormonalnih promena a mogu se pogoršati ako su prisutni mučnina i povraćanje.
Šta vam sve može pomoći
Toplo piće
Konzumiranje toplog napitka pomaže u smanjenju simptoma izazvanih prehladom. U studijama je primećeno da bi efekat mogao biti uglavnom psihološki, ali je takođe identifikovana i fizička reakcija. Topli napitak je stimulisao nerv povezan sa usnom i nosnom šupljinom, što može da objasni olakšanje simptoma prehlade. Određeni biljni čajevi mogu da sadrže aktivne materije koje su blaga dekongestivna sredstva. Potražite čajeve koji sadrže protivupalno i antihistaminsko bilje poput kamilice, đumbira, metvice ili koprive. Inače veća količina tečnosti menja konzistenciju sluzi u sinusima i nosu te time olakšava njeno odstranjivanje.
Inhalacije vrelom parom
Postoje različiti načini inhalacije vrelom parom, ali osnovna ideja je ista. Osoba dodaje biljnu komponentu ili esencijalno ulje (eukaliptusa, bora, ruzmarina, žalfije, mente, čajevca ili majčine dušice) naginje se nad vodu i udiše paru. Studija je otkrila da su se simptomi brže i efikasnije poboljšavali inhalacijama nego bez njih.
Vruća kupka
Odmaranje u vrućoj kupki prirodno će dovesti do udisanja pare a istovremeno će pomoći i opuštanju mišića tela te time pomoći organizmu u suzbijanju simptoma i ozdravljenju.
Začinjena hrana
Začinjena hrana može u početku da pogorša curenje iz nosa. Međutim, autori studija su primetili da je recimo kapsaicin koji se nalazi u ljutim paprikama jedinstven među prirodnim iritantima, jer blagu iritaciju koju izaziva prati dugotrajni period tokom koga se simptomi značajno poboljšavaju. A tu su još i biber, đumbir i ren.
Odmor
Spavanje je od suštinske važnosti za raspoloženje i celokupno zdravlje, ne manje važno ni za vreme oporavka od prehlade. Zato je pogotovo u ovim situacijama potrebno koristiti najefikasnije tretmane pred spavanje da biste osigurali noć za odmor.
Koristite ovlaživač vazduha ako je vazduh suv.
Ako vaš nos curi i glavobolje ne prestanu u roku od dve nedelje, potražite lekara da otkrije šta može da izazove ove simptome. Možda će vam trebati test brisa nosa ili grla da biste isključili bakterijsku infekciju. Test alergoloških kožnih proba može vam pomoći u dijagnostikovanju bilo kakvih alergija. Vaš lekar može da preporuči pretrage krvi i dijagnostičko snimanje glave i lica kako bi proverili da li postoje druge bolesti. Gledajući u uho može dijagnostikovati infekciju srednjeg uha. Nosna endoskopija može vam pomoći da se pronađu polipi u nosu.
dr Draško Jevđenić / asidox.com. /
od strane zdravljeinfo | феб 6, 2020
Gotovo je nemoguće izbeći sve klice ali možete povećati svoje šanse u borbi protiv onih sa kojima se češće susrećete.
Infekcija je aktivno ili pasivno prodiranje mikroorganizama odnosno izazivača bolesti i njihovo zadržavanje i razmnožavanje u organizmu domaćina. Ulaskom u drugi organizam oni pokušavaju da prilagode domaćina (njegove ćelije i delove ćelija) sopstvenom razmnožavanju. Ti infektivni mikroorganizmi ometaju normalno funkcionisanje organizma domaćina i mogu dovesti do niza poremećaja pa čak i smrti. Reakcija domaćina na infekciju je zapaljenje. U grupu patogenih mikroorganizama spadaju bakterije, paraziti, gljivice, virusi, prioni i viroide. Oni se razlikuju po veličini, obliku, funkciji, genetskom sadržaju i načinu na koji deluju na telo. Na primer, virusi su manji od bakterija i mogu ući u domaćina i u potpunosti preuzeti ćelije ali ne mogu da opstanu samostalno, s druge strane bakterije mogu preživeti bez domaćina. Mikrorganizam koristi telo domaćina za održavanje, reprodukciju i kolonizaciju . Svi patogeni (mikroorganizmi) se mogu veoma brzo umnožiti i prilagoditi.
Neke su infekcije blage i jedva primetne, ali druge su teške i opasne po život i mogu se preneti na različite načine. To uključuje kontakt preko kože, telesne tečnosti, kontakt sa stolicom, česticama u vazduhu i dodirivanjem predmeta kojeg je zaražena osoba takođe dodirnula. Način na koji se infekcija širi i njen uticaj na ljudsko telo zavisi od vrste uzročnika. Imuni sistem je efikasna barijera protiv infektivnih uzročnika, ali kolonije mikroorganizama mogu porasti isuviše da bi se imuni sistem mogao boriti. U ovoj fazi, infekcije postaju štetne.
Virusne infekcije
Virusne infekcije uzrokuju virusi i smatra se da postoje milioni tipova virusa, ali je identifikovano samo 5.000 vrsta. Virusi sadrže mali delić genetskog koda koji je zaštićen slojem proteina i masti. Napadaju domaćina i vežu se za ćeliju a kada uđu oslobađaju genetski materijal. Genetski materijal prisiljava ćeliju da se replicira, a virus se umnožava. Kada ćelija umre, oslobađaju se novi virusi koji nastavljaju sa svojim putem zaraze na nove ćelije. Ne uništavaju svi virusi svoju ćeliju domaćina. Neki od njih menjaju funkciju ćelije kao što su humani papiloma virus (HPV) ili Epstein-Barrov-ov virus (EBV) i mogu dovesti do karcinoma prisiljavanjem ćelije da se nekontrolisano replicira. Antivirusni lekovi pomažu u nekim slučajevima. Oni mogu ili sprečiti reprodukciju virusa ili pojačati imunološki sistem domaćina. Antibiotici nisu efikasni protiv virusa i njihova upotreba neće zaustaviti virus a može povećati rizik od rezistencije na antibiotik. Većina tretmana ima za cilj ublažavanje simptoma, dok se imunološki sistem bori protiv virusa.
Bakterijske infekcije
Bakterije mogu živeti u gotovo bilo kojoj vrsti okruženja, od ekstremne vrućine do intenzivne hladnoće, a neke mogu preživeti i u radioaktivnom otpadu. Postoje trilijuni sojeva bakterija, a malo njih uzrokuje bolesti kod ljudi. Neki od njih žive u ljudskom telu bez nanošenja štete, na primer u crevima ili disajnim putevima. Neke „dobre” bakterije napadaju „loše” bakterije i sprečavaju ih da uzrokuju bolest. Međutim, neke bakterijske bolesti su smrtonosne. Bakterijske infekcije mogu se lečiti antibioticima, ali opet neki sojevi mogu postati otporni i preživeti lečenje. Telo obično ima populaciju „dobrih” bakterija koje pomažu u održavanju ravnoteže mikroorganizama u crevima, ustima, vagini i drugim delovima tela.
Gljivične infekcije
Gljivice se razmnožavaju širenjem spora i najčešće su višećelijski paraziti koji se mogu razgraditi i apsorbovati organske materije pomoću enzima. Postoji oko 51 milion vrsta gljivica. Ako se dovoljno „dobrih” bakterija uništi, na primer, prekomernom upotrebom antibiotika, gljivice mogu rasti i izazvati zdravstvene probleme kod domaćina. Gljivice se nalaze češće kod biljaka i preko hrane se ne unose samo gljivice kao organizmi nego i njihovi proizvodi metabolizma kao i njihovi toksini. Gljivice izazivaju tri tipa oboljenja: mikoze koje su direktna invazija tkiva ćelijama gljivica, alergijska oboljenja koja najčešće nastaju kao posledica preosjetljivosti na gljivične antigene i mikotoksikoze koje nastaju unošenjem toksičnih metabolita gljivica.
Simptomi infekcije zavise od stanja organizma kao i od mesta infekcije. Virusi ciljaju specifične ćelije, poput onih u genitalijama ili gornjim disajnim putevima, virus besnila cilja nervni sistem, neki na ćelijama kože izazivajući bradavice. Virus gripa može izazvati curenje nosa, bolove u mišićima i stomaku. Osoba koja ima bakterijsku infekciju često će imati crvenilo, otoke, temperaturu, bol na mestu infekcije i natečene limfne žlezde. Bakterijska infekcija ima manju verovatnoću da utiče na široko područje tela u odnosu na virusne.
Saveti
Ne postoji nijedan način da se spreče sve zarazne bolesti, ali sledeći saveti mogu umanjiti rizik od prenošenja: često perite ruke, posebno pre i posle pripremanja hrane i nakon korištenja toaleta. Primite preporučene vakcine. Uzmite antibiotike samo kada je to propisano i obavezno prođite svaki preporučeni tretman od strane lekara, čak i ako se simptomi poboljšaju ranije nego što je predviđeno. Čistite radne površine i dezinfikujte prostorije u kojima može biti visoka koncentracija bakterija, kao što su kuhinja i kupatila. Imajte siguran seks koristeći kondome. Izbegavajte da delite lične predmete, poput četkica za zube, britvice, čaše za piće i kuhinjski pribor. Pridržavajte se saveta lekara o putovanju ili radu kada ste bolesni jer možete zaraziti druge. Zdrav, aktivan životni stil može pomoći u održavanju imunog sistema jakim i sposobnim da odbrani telo od različitih vrsta infekcija.
dr sci. med. Draško Jevđenić / asidox.com / Bioinformacioni centar Beograd
od strane zdravljeinfo | феб 5, 2020
Virusi su sigurno najbrže evoluirajuće biološko biće na našoj planeti. Mnogi od njih razvijaju se brzinom otprilike milion puta bržom od stope evolucije ćelijskih organizama domaćina. Ova izuzetno visoka brzina evolucije omogućava virusima da pobegnu od imuniteta jednog domaćina i brzo se prilagode u novom.
Prelazeći iz jednog organizma u drugi, virus kopira svoje genetske informacije. U novoj kopiji mogu nastati određene greške i tako se virusi u stvari dalje menjaju, promenom starih ili dobijanjem novih sekvenci u svom genetskom materijalu.
Virus prvo pronalazi ćeliju pogodnu za razmnožavanje tako što kontaktira određene delove omotača (spoljne membrane) sa specifičnim receptorima na ćelijskoj površini. Ako na površini ćelije ne postoje specifični receptori koje virus prepozna, ćelija nije osetljiva na virusnu infekciju i virus ne prodire u nju. Ali ako uđe u ćeliju, virusni genetski materijal posebnim enzimima prelazi u specijalne ćelijske delove za sintezu proteina – ribosome, gde ćelijska uputstva zamenjuje sopstvenim, usled čega se počinju stvarati virusni proteini. Virusi ne sadrže pomenuti ribosom, ćelijsku strukturu u kojoj se prevodi genetsko uputstvo a zatim sintetiziraju belančevine, tako da ne mogu praviti proteine. To ih čini potpuno zavisnima od svog domaćina.
Jezgro svakog virusa čini nukleinska kiselina (DNK ili RNK) i ona je osnovni sastojak virusne čestice, jer su u njoj zapisane sve genetske informacije koje obezbeđuju život virusu. Ako zaraze ćeliju, virusne nukleinske kiseline mogu da upravljaju svim aktivnostima inficiranih ćelija u korist virusa.
Kada imuni sistem tela otkrije virus on počinje da deluje kako bi omogućio ćelijama da prežive napad. Imuni sistem proizvodi posebna antitela koja se mogu vezati za viruse, čineći ih neinfektivnim. Telo se brani razmeštanjem određenih ćelija (T- ćelije) koje aktiviraju i usmeravaju druge imune ćelije da napadaju virus.
Većina virusnih infekcija pokreće zaštitni odgovor imunološkog sistema, ali virusi poput HIV-a, neurotropnih virusa (virusi koji inficiraju nervne ćelije) i drugih, imaju načine izbegavanja odbrambenih funkcija. Oni su odgovorni za bolesti poput polio, bjesnoće, zaušnjaka i ospica.
Tako brza mutacija virusa uzrokuje probleme sa razvojem efikasnih vakcina i antivirusnih lekova, jer se otpornost na lekove dešava u roku od jedne nedelje do mesec dana.
dr sci. med. Draško Jevđenić / Asidoxin Vikipedija / Bioinformacioni centar Beograd
Objavljeno: NEZAVISNE NOVINE (14. 03. 2020.)
Скорашњи коментари