Izaberite stranicu
Migrena – tragom strpljivog zapažanja

Migrena – tragom strpljivog zapažanja

Migrena je svakako najpoznatija vrsta glavobolje. Ispoljava se kao jak i pulsirajući bol jedne polovine glave. Može biti praćena preosetljivošću na buku i svetlost, zamagljenim vidom ili bleskovima svetlosti, mučninom ili povraćanjem. Javlja se kod 5 – 6 % muškaraca i 12 – 18 % žena. Napad migrene u najvećem broju slučajeva traje 1 do 3 dana a period samog javljanja je individualan, od nekoliko sati do nekoliko dana i čoveku može da oduzme želju da radi bilo šta osim da leži u mirnoj, mračnoj sobi dok bol ne prođe.

Uzrok ili najčešće kombinacija njih nekoliko koji je aktiviraju se razlikuje od osobe do osobe.

Jedno je sigurno, za tim uzrocima bi trebalo neprestano tragati do konačnog rešenja.

Zanimljiva su zapažanja u vezi aktiviranja migrenoznih napada. Na primer, ako ne spavate dovoljno i izloženi ste hroničnom stresu, ali ako ste zdravi, onda nećete imati migrenozne bolove. Ali ako ste istovremeno izloženi teškim metalima kao što su recimo živa ili aluminijum i istovremeno se hranite mlečnim proizvodima i jajima (hrana koja pojačano stvara sluz u organizmu i koja može biti alergena), onda ova grupa može da vas dovede do aktiviranja migrene. Trenutno jedna od najaktuelnijih teorija jeste da migrena nastaje kao posledica nakupljanja neuropeptida koji se akumulira u jednom kranijalnom nervu, nervu trigeminusu izazivajući uzročne reakcije.

Pre svega, neophodno je od strane lekara proći anamnestičke podatke (podatke iz prošlosti, istorije pacijenta) i saznati da li su se desila sledeća stanja.

Traumatske povrede glave, potres mozga, čak i ako je ta povreda bila u dalekoj prošlosti a migrene počele odnedavno, neophodno je lekara upoznati sa njom.

Meningitis ili upala moždanih ovojnica (ovojnice koje obavijaju mozak i kičmenu moždinu).

Moždani udar, kod koga je došlo do poremećaja cirkulatornog toka krvi u glavi.

Tranzitorni ishemijski atak (TIA), koji može biti tolko suptilan da ga pacijent i ne oseti, odnosno zanemari.

Moždana aneurizma odnosno proširenje krvnog suda u mozgu.

Moždani tumor, benigni ili maligni, može da uslovi pojavu glavobolja.

Moždana cista ili mikrocista u mozgu, obično benigna, takođe može da bude uzrok migrena.

Uticaj na kičmene nerve, pogotovo prva dva nerva, takođe mogu da budu uzrok nastanka migrena.

 

Zanimljive su teorije šta još može da izazove pojavu migrena

 

Epštajn Barov virus i virus herpesa

Ako EBV dospe u živac lutalicu on može da bude uzročnik bolova. Vrlo je moguće da rešavanjem EBV ili herpesa osoba može da reši problem migrena.

Mikrotranzitorni ishemijski atak

Mikrotranzitorni ishemijski atak je sličan ishemijskom tranzitornom ataku ali je mnogo manjih razmera od njega.

Sinusitisi

Neke migrene mogu biti povezane sa hroničnim upalama sinusa koje su bakterijskog porekla.

Problemi sa probavnim traktom – permeabilnost amonijaka

U nizu poremećaja gastointestinalnog trakta zanimljiva je tvrdnja o permeabilnosti na amonijak, koji može usled propusnosti određenih barijera da se nađe u nekim nervima.

Manjak elektrolita

Poremećaj elektrolita odnosno njihov manjak koji može da bude uzrokovan i dehidracijom. Elektoliti su u organizmu inače neophodni između ostalog i da bi sprovodili električne nervne impulse koji pokreću telo.

Stres

Hronični stres koji generiše nalete adrenalina može da utiče na neke nerve koji će opet uzrokovati određene hipersenzitivne reakcije, zatim zatezanje nekih zona tela što opet može rezultirati aktiviranjem migrene.

Menstrualni ciklus 

Kada žena ima menstruaciju njen reproduktivni sistem zahteva, smatra se, oko 80 posto telesnih rezervi energije i funkcionalnost imunog sistema. Ako se telo bori protiv još nekih okidača kao što su alergije, dehidracija, stres, toksičnost teškim metalima onda je moguće da će usled preusmeravanja imuno – energetskog kapaciteta na reproduktivni sistem doći do pojave migrene.

Poremećaj spavanja

Ako imate poremećaj sna uz još neki drugi od navedenih uzroka, vrlo je moguće da to bude okidač nastanka migrene.

Hrana kao okidač

Mala je verovatnoća da ćete imati migrenu ako jedete određenu hranu osim ako niste iz nekih razloga osetljivi ili alergični na neku od njih ili ako nemate neko drugo oboljenje. Međutim dokazano je da neka hrana ipak u velikoj meri može da doprinese njenom aktiviranju kao okidač.

Tu spadaju:

– mlečni proizvodi (usled povećanog stvaranja sluzi koja dodatno opterećuje limfni sistem)

– jaja (ako postoji poremećaj u probavnom sistemu, može povećati količinu amonijaka koji bi opet delovao na         neki od nerava)

– gluten, kod nekih ljudi (zbog povećanja histamina)

– meso (zbog opterećenja probavnog trakta)

– fermentisana hrana (može dovesti do poremećaja Ph u delovima probavnog sistema)

– aditivi (neki od njih su neurotoksični)

– alkohol (ekstremno dehidrira i opterećuje rad jetre)

– čokolada i različiti oblici kofeina (mogu da budu isuviše agresivni i da stimulišu centralni nervni sistem, kofein         može da deluje na nadbubrežne žlezde i lučenje adrenalina, što može da deluje samo trenutno u smislu                   delovanja na upalu koja je jedan od okidača migrene)

Alergijske reakcije

Kada se susretnete sa nečim na šta ste alergični, odnosno na šta vaše telo iz nekih razloga nepovoljno reaguje, ono počinje da stvara histamin da bi vas zaštitio od potencijalno opasne supstance. Ako telo proizvede više histamina to može biti okidač za pojavu migrene. Reakcija može biti sa zakašnjenjem i za nekoliko dana posle susreta sa alergenom.

Mnogi od nas nemaju kontrolu nad svojom okolinom: kakav vazduh dišemo, gde smo sve izloženi različitim zračenjima ili toksinima iz hrane ali imamo mogućnost da te toksine eliminišemo iz svog tela i da se zaštitimo od njih.

Snaženjem moždanog tkiva, delovanjem na njegovu funkcionalnost, poboljšanjem varenja i stanja probavnog trakta, snabdevanjem odgovarajućim hranjivim materijama, možemo sprečiti migrenozne napade ili ih čak uz odgovarajući pristup i u potpunosti izlečiti.

Sledeći suplementi, namirnice i njihove aktivne materije spadaju u grupu najlekovitijih kada je u pitanju migrena.

Sok od svežeg celera

Korijander

Čaj od hrizanteme

Beli luk

Đumbir

Cimet

Ljute paprike

Jabuke

Ruzmarin

Aleva paprika

Koren valerijane

Suplementi:

Magnezijum

Asidoxin oralni rastvor

Vitamin C (oblik Ester C)

Koenzim Q 10

Riboflavin (vitamin B2)

 

Terapija lekovima:

– analgetici koji ne moraju uvek imati očekivani efekat

– posebni lekovi za migrenu (triptani) koji su najčešće efikasni samo ako se uzmu na početku napada i nisu                 preporučljivi za čestu upotrebu

– infuziona terapija koja je vrlo efikasna

U svakom slučaju, problemu migrene treba pristupiti multidisciplnarno, odnosno tražiti uzroke a zatim u lečenju primenjivati različite kombinacije terapija koliko god je to potrebno i izlečenje je sigurno izvesno.

       dr Draško Jevđenić / asidox.com / Bioinformacioni centar Beograd

Gde je evolucija smestila intelekt opstanka

Gde je evolucija smestila intelekt opstanka

Ovaj tekst nije zamišljen kao skup naučnih podataka i činjenica koje opisuju građu i funkcionisanje čovekovog tela. Napisan je kao povod onima koji procene da praktična primena kroz svet nauke ima smisla.

Povod da istinski spoznaju jedan čudesan svet u sebi, unutarnje usmerenje a time i uzajamnost sa onim drugim svetom koji nas okružuje.

Gde je evolucija smestila inelekt opstanka.

Ovo se ne odnosi i na ,,intuiciju”, svesnih svakodnevno sticanih predrasuda ili principa pod uticajem prostih spoljnih okolnosti. Radi se o evolucijskom, vremenom usavršavanom osećaju za svet oko nas. Osećaju preživljavanja koji se stotinama hiljada godina uobličavao, menjao i plaćao cenu opstanka vrste.

Priroda ne bi bila toliko nemarna da proizvede tako beskoristan lavirint suprotstavljenih reakcija. Mreže kao što su ove postoje širom tela i unutar ćelija.

Ali što je još značajnije, one su čvrsto integrisane u daleko veći dinamičan sistem zvan život.

                                                                                                           dr Draško Jevđenić

                                                                               (Objavljeno: Die Deutsche Gesellschaft für Ernährungsmedizin)

U čovekovom probavnom sistemu (gastrointestinalnom traktu) u spoljnim slojevima jednjaka, želuca, tankog i debelog creva nalazi se složena mreža neurona a time i neurohemijskih mehanizama. Oni primaju signale i kontrolišu čitav niz vrlo značajnih procesa za celi organizam a zanimljivo je da je njihov broj veći od broja neurona u kičmenoj moždini. Moglo bi se reći da ovaj nervni sistem poseduje jednu vrstu intelekta i razumevati njegove signale mogao bi biti  jedan od najznačajnijih faktora za očuvanje čovekovog zdravlja.

Ova obimna mreža neurona koju još zovu i Entrični nervni sistem ili stomačni mozak predstavlja deo autonomnog nervnog sistema, mrežu perifernih nerava koja kontroliše funkcije unutrašnjih organa. Ta nervna mreža ima ulogu u kontroli mehaničkog mešanja hrane u želucu i u koordinaciji mišićnih kontrakcija za kretanje hrane po gastrointestinalnom traktu. Takođe se smatra da utiče i na biohemijsku sredinu u različitim delovima gastrointestinalnog trakta, zahvaljujući čemu održava odgovarajući nivo pH vrednosti i hemijski sastav koji su neophodni za rad digestivnih enzima. Istraživanja su dokazala da je skoro svaka hemijska matarija koja kontroliše mozak u glavi identifikovana i u crevima, uključujući hormone i neurotransmitere. Zato se smatra da su mnogi gastrointestinalni problemi poput sindroma iritabilnog creva, nadutosti, opstipacije (zatvora), dijareje i drugih gastričnih tegoba uzrokovani neravnotežom u enteričnom nervnom sistemu.

Veoma česte poremećaje od strane probavnog trakta a koje uslovljava povećan nivo želudačne kiseline kao što su gorušica, ezofagitis, gastritis ili ulkus mogu biti uzrokovani ili isprovocirani različitim faktorima kao što su hrana, emocionalni i drugi psihički stresovi, stanja depresije, anksioznosti ali i poremećaj funcije enteričnog nervnog sistema.

Međutim, postoji još jedan razlog zašto je enteričnom nervnom sistemu neophodan toliki broj neurona. Razlog je što je čovek u životu praćen opasnošću po svoje zdravlje unosom toksina, bakterija i virusa koji ulaze u probavni  trakt hranom. Ukoliko neki patogen prođe kroz crevni omotač, imune ćelije počinju da sekretuju upalne agense, uključujući i histamin, kojeg prepoznaju neuroni ovog nervnog sistema. Zatim on aktivira određene odbrambene mehanizme kao što je dijareja ili obaveštava mozak o potrebi da se očisti i na drugi način – kroz povraćanje (ili se oba procesa odvijaju istovremeno).

Serotonin (neurotransmiter) proizvodi se u mozgu ali i u crevima i ima različite funkcije, reguliše protok krvi u mozgu, utiče na motorne funkcije, telesnu temparaturu, ima analgetičko dejstvo (protiv bolova), značajan je u regulaciji apetita, njegov nivo utiče na seksualnu želju (ako ga ima previše). Koncentracija serotonina je usko vezana sa raspoloženjem kao i značajnom ulogom u pojavi depresije pa i anksioznosti.

Mnogo je zanimljivih činjenica koje idu u prilog da se ovom sistemu i njegovoj ulozi u nastanku mnogih poremećaja treba posvetiti posebna pažnja.

Na kraju bi trebalo reći koliko su one bitne za zdravlje savremenog čoveka. Kakav odnos bi trebalo imati i na šta bi sve bilo neophodno obratiti pažnju kada je u pitanju probavni sistem i očuvanje njegove funkcionalnosti posmatrano iz ugla ovog nervnog sklopa. Koliko hrana, geobiološka i mrežna zračenje, psihogeni faktori, toksini, higijena i uopšteno način života utiču na ovaj po zdravlje toliko bitan mehanizam.

Saveti: održavanje zdravog probavnog sistema i sprečavanje nastanka  bolesti koje u osnovi imaju upalne procese, poremećaj motorike, endokrine i enzimske poremećaje.

Na koji način: eliminacija alergena, način ishrane (tekst: Znate li šta je najvažnije u vezi sa hranom), vrsta hrane (kao što je antiinflamatorna ishrana, ishrana koja povećava nivo serotonina kod depresivnih stanja), zaštita od patogenih uzročnika, zaštita od različitih vrsta zračenja, održavanje fiziološke bakterijske crevne flore, terapije, pronalaženje načina da se  kod psihičkih oboljenja (zbog povezanosti sa biohemijskim procesima u probavnom traktu i nivoom serotonina) obezbedi što bolja funkcionalnost celog digestivnog trakta.

dr sci. med. Draško Jevđenić / dr Ivana MIljković / Asidoxin Vikipedija / asidox.com / source Chinese study /

Bioinformacioni centar Beograd

Iskrivljena realnost

Iskrivljena realnost

Opažanja neke osobe direktno su povezana s tim kako razmišlja i kakve poglede ima o određenom događaju ili pojavi. Naučne činjenice kažu da i osoba koja pokušava objektivno razmišljati i prosuđivati  o stvarnosti ne može uvek i lako otkriti sistemske greške i odstupanja u svojim zaključcima.

Energetski resursi mozga su ograničeni i on uvek pokušava da sledi put najmanjeg otpora. Celi život izgrađuje šablone sa glatkom i ravnom površinom na osnovu čega brzo dolazi do pravog zaključka. Naš mozak  na taj način pokušava da uštedeti vreme i energiju za donošenje brzih odluka. One nisu uvek štetne, smatra se da služe i adaptivnom cilju – preživljavanju a to znači da se oslanjamo na mentalne obrazce koji će nam pomoći da ostanemo izvan opasnosti u situacijama kada se odluke moraju doneti brzo. Ali druga strana ubrzavanja razmišljanja je uobičajna greška koju ne primećujemo.

Isto je i sa donošenjem dugoročnih odluka kada kognitivne greške mogu da nam postave trik. To je sistemska graška u mišljenju koja utiče na prosuđivanje i na sve naše odluke koje donosimo, bilo da se radi o odabiru proizvoda u prodavnici ili partnera za dugoročnu vezu. Čak i najiteligentniji i najobrazovaniji ljudi ponekada donose neverovatno glupe zaključke.

U nauci su ove greške poznate kao kognitivne distorzije:

Retrospektivni efekat potvrde

Ovo je uobičajna greška koja uključuje našu sklonost da vidimo događaje predvidivije nego što jesu. Odnosno pretpostavke mogu dovesti do pogrešnih predviđanja slučajnih događaja. Pri donošenju odluka trebali bismo se podsetiti da su mnoge stvari potpuno nepredvidive i da ih ne možemo predvideti ni na koji način.

Dezinformacijski efekat

Na naša sećanja o određenim događajima snažno utiču stvari koje su se dogodile nakon samog događaja – to se naziva dezinformacijskim efektom. Osoba koja svedoči o nekom događaju veruje da su njena sećanja kristalno jasna ali istraživači su otkrili da je sećanje podložno čak i suptilnim uticajima.

Ljudi podsvesno ispravljaju svoja sećanja na osnovu drugih informacija dobijenih posle događaja. S toga ne bi trebalo verovati svedočenju samo jednog svedoka ili učesnika. Da bi se dobila objektivna slika bilo bi dobro analizirati što više izvora.

Lažni efekat konsenzusa ili kompromisa

Ljudi imaju tendenciju precenjivati ​​koliko se drugi slažu sa njihovim verovanjima, ponašanjem i vrednostima. Ova tendencija je poznata kao efekat lažnog konsenzusa.  Ona nas navodi na pomisao da se slažemo sa nečim gde slaganja u stvari nema, bilo da su u pitanju  želje, uverenja, vrednosti,  stav ili bilo šta drugo.

Efekat lažnog konsenzusa nastaje iz više razloga:

  1. Bliski ljudi često imaju slična mišljenja i verovanja. Zato počinjemo verovati da je takav način razmišljanja mišljenje većine, čak i kad smo s ljudima koji nisu iz grupe nama bliskih ljudi, odnosno porodice ili prijatelja.
  2. Uverenje da su drugi poput nas dobri za naše samopoštovanje. To nam omogućava da se osećamo bitnim i održavamo pozitivnu sliku o sebi.
  3. Pojavom pretraživača i društvenih mreža, svi smo se našli u ,,informativnim balonima“. Usvajamo i koristimo informacije o kojima ne razmišljamo, verujući da sve imaju isti sadržaj.

Jednostavan način rešavanja problema je širenje društvenog kruga izvan mreže i traženje više različitih perspektiva.

Heuristička dostupnost ili dostupnost informacijama čija primena nije strogo definisana

Ovo je  tendencija da se proceni verovatnoća događaja na osnovu toga koliko sličnih primera dolazi do nas i obuhvata korištenje raznih uopštenih pravila, informisanog nagađanja ili intuicije. Ova vrsta razmišljanja često dovodi do pogrešnih procena i pogrešnih odluka. Ovo je u osnovi mentalni etiket dizajniran da nam uštedi vreme prilikom pokušaja prepoznavanja rizika.

Efekat sidra

Ljudi imaju tendenciju da precene prve informacije koje dobiju prilikom donošenja odluke. Ove informacije se nazivaju sidro. Zloglasni prvi utisak nastao je takođe zbog ovog efekta. Kada upoznamo neku osobu, prvo obratimo pažnju na njegov izgled i izraz lica. Upravo će ta sidra u velikoj meri odrediti našu poziciju prema nečemu ili nekome u budućnosti.

Ovo je vrlo opasna kognitivna pristranost. Lekari, na primer, mogu postati osetljivi na učinke sidra u dijagnostikovanju pacijenata. Prvi utisci lekara o pacijentu često stvaraju sidrenu tačku koja može pogrešno uticati na sve naknadne dijagnostičke procene.

Stoga će  dobar lekar sigurno detaljno pitati o svim simptomima, čak i ako ih pročita u anamnezi. Tako će pronaći informacije koje mogu propustiti prilikom susreta.

Pozicija posmatrača

Način na koji percipiramo druge i kako procenjujemo njihove postupke može uveliko zavisiti od toga da li smo učesnik ili posmatrač. Kada je reč o našim vlastitim postupcima, često smo skloni pripisati stvari vanjskim uticajima. Međutim, kada je u pitanju objašnjenje tuđih postupaka, verovatnije ćemo njihovo ponašanje pripisati unutarnjim uzrocima. Da bismo se mogli nositi s ovom asimetrijom, moramo sebe podsetiti da svaki fenomen obično ima nekoliko uzroka – vanjskih i unutrašnjih.

Halo efekat ili efekat prvog utiska

Halo efekat može imat snažan uticaj u stvarnom svetu i često se koristi da bi se nešto predstavilo drugačije. Na primer atraktivni kandidati za posao se često smatraju kompetentnijim i pametnijim. Potrebno je da se usredsredimo na objektivne mere ličnosti ili proizvoda kako ne bismo bili pod uticajem ove greške.

I na kraju, bilo bi korisno znati:

,,Greške u mišljenju (kognitivne distorzije) smatraju se uzrokom emocionalnih poremećaja (kao što su  depresija i anksioznost) ili pravcem kojim se neka osoba kreće ka iracionalnim uverenjima a koja te poremećaje potkreplju.” (Scott, Elizabeth. ,,Cognitive Distortions and Stress”)

,,Iznenađujuće je i to što su često naša osećanja suprotna od onaga što bismo očekivali promatrajući okolinu.” (Beck , Aaron T. ,, Cognitive Therapy and Emotional Disorders.”), New York: Meridian, 1979

,,Osoba koja prati svoje misli više puta može da vidi da njegovoj interpretaciji situacije prethodi njegov emocionalni odgovor na nju.“ (,,Don’t Jump To Concslusions”. About.com)

,,Ljudi umesto da iz dokaza izvedu logičan zaključak, oni se usmeravaju na zaključak (često negativan), a zatim traže dokaze koji bi ih podržali, ignorišući realne činjenice.” („Jumping To Conclusions”. Daphne.palomar.edu.)

 dr sci. med. Draško Jevđenić / Dr. Asidox Team / Asidoxin Vikipedija / Bioinformacioni centar Beograd