od strane zdravljeinfo | сеп 6, 2019
Zbog promenljivih potreba za energijom organizmu je neophodna određena rezerva u obliku masti i ugljenih hidrata kao i moguć prelazak iz jednog oblika energije u drugi. Metabolička fleksibilnost je sposobnost transformisanja između dva izvora energije, glukoze (iz ugljenih hidrata) i masnih kiselina (iz masnoće).
Tokom milona godina, tela drevnih ljudi dobro su se prilagodila režimu transformacije energije i naučila kako skladištiti energiju, a zatim je trošiti.
U telu moderne osobe deluju svi ti isti mehanizmi, iako dugo vremena ne lovimo u šumi, nego u supermarketima i jedemo nekoliko puta dnevno. Ali telo se ne brine, ono nastavlja da funkcioniše prema davnim zakonima i koristi svaku priliku za skladištenjem energije.
Kada jedemo, nivo inzulina u krvi raste, to je hormon koji stimuliše ćelije da dobiju više glukoze. Ako je glukoza veća nego što je ćelijama i telu potrebno, onda se ona mora negdje deponovati. Deo glukoze pohranjuje se u jetri a delom u mišićima u obliku glikogena, takozvane ,,brze“ rezerve, koja se koristi kada telu brzo treba energija. Višak unetih ugljenih hidrata pretvara se u jednu vrstu masti koje se transportuju do tkiva i u njima deponuju.
Ako niste genetski predisponirani da budete skloniji bržoj metaboličkoj fleksibilnosti odnosno nekim njenim fazama onda je svakako dobro to što nešto možete preduzeti. Prvo, možete utvrditi da li vam je smanjena metabolička fleksibilnost i drugo, onda je možete promeniti.
Kako utvrditi da vam je smanjena metabolička fleksibilnost?
– Teško vam je provesti nekoliko sati bez hrane
(dovoljno razvijena metabolička fleksibilnost omogućava vam da ne jedete dan ili više).
– Nakon nešto obilnijeg obroka morate se malo naspavati.
– Ako ujutro jedete slatko i osećate umor.
– Često se osećate više umorno nego snažno.
– Ne možete držati korak s ograničenjima u ishrani
Pet načina za povećanje metaboličke fleksibilnosti
– Jedite hranu tokom dana samo u određeno vreme a ostatak vremena nemojte uopšte unositi hranu.
To se razlikuje od onoga na što smo navikli običnim postom kada osoba ne jede celi dan ili jede određenu hranu. Dakle, redovno periodično gladovanje je sjajan način da utičete na metaboličku fleksibilnost. Ako niste imali iskustva s periodičnim postom, tada morate postupno ulaziti u postupak.
– Ograničite ugljene hidrate
Ne biste se trebali u potpunosti odreći ugljenih hidrata, jer je glukoza glavno gorivo za naš mozak. Ali možete da odbijete prerađenu hranu s visokim sadržajem šećera.
– Jedite prirodnu hranu
Prirodna hrana je ono što se uzgaja na zemlji ili hoda po zemlji. Na zemlji, a ne u tvornici, pekari ili laboratoriju.
– Napunite svoje telo antioksidantima
U našem telu postoje neispravne molekule kiseonika čiji su atomi lišeni jednog ili više elektrona. Zovemo ih slobodni radikali i dovode do razvoja upala i promena u metabolizmu. Antioksidanti se koriste za borbu protiv slobodnih radikala.
– Krećite se
Što ste aktivniji, više energije vam je potrebno i više vam telo uzima odložene rezerve.
Dakle moguće je sasvim jednostavno uticati na svoj metabolizam iskoristivši fiziološke procese metaboličke fleksibilnosti koju poseduje naš organizam.
dr Draško Jevđenić / Dr Asidox Team / Asidoxin Vikipedija / asidox.com
od strane zdravljeinfo | сеп 5, 2019
Svaka neravnoteža između mogućeg i željenog, prihvatljivog i neprihvatljivog, što je uvek krajnje subjektivno, početak je psihosomatskih poremećaja. Treba računati i na to da ljudski um funkcioniše s kategorijama ,,vlastito” ili ,,strano”. Iste modele koristi i u odnosu na namere, osećaje, želje, misli i drugo. Stoga je u ovim sferama važno, koliko pratiti poremećaj u radu unutrašnjih organa toliko posmatrati i pratiti odnos i sklad između ,,ja” i ,,vanjskog sveta”. Ako se osoba susreće s preprekom na putu zadovoljavanja svojih potreba, nesvesno koristi destruktivne metode kako bi svladala ovu prepreku. Koristi se nestandardnim kanalisanjem akumuliranog stresa, koji se ponekad naziva i „neadekvatnim imunološkim odgovorom”. Među uzrocima bolesti osećaji preuzimaju vodeću ulogu a fizički, spoljni faktori kao što su kontakt, hipotermija ili infekcija su često na drugom mestu ili deluju kao okidači.
Ljudska koža je složen organ koji štiti telo od spoljnih uticaja okoline i reagujući na vanjske uticaje – bol, temperaturu i slično čini je „osetljivim poljem osetljivosti“. Aktivno je uključena u procese termoregulacije, disanja i još mnogo toga. S metafizičko – fiziološkog gledišta koža je ,,granica ljudskog tela” odvajajući fizičko telo od vanjskog sveta.
Koža se može nazvati dodirnom pločom ljudskog nervnog sistema. Učinci na ovoj ploči osjetljivoj na dodir izazivaju reakcije u čovekovom neuropsihičkom sistemu. S druge strane, koža je prikaz čovekovih dubokih psiholoških stanja i iskustava. Ponekad psihoterapeuti traže od pacijenata da opišu svoju kožu kako bi shvatili šta on (pacijent) zapravo razmišlja o sebi. U nekim slučajevima, kožni poremećaji ili bolesti predstavljaju nesvesni način zaštite sebe od fizičkih ili mentalnih interakcija sa stvarnošću. Drugim rečima, reakcije ljudske psihe odražavaju se na koži u obliku različitih manifestacija, kada je kontakt ove osobe s vanjskim svetom neharmoničan, odnosno ne odgovara težnjama i namerama osobe. Ovisno o tome gdje problem leži telesno, rešenje problema treba tražiti u odgovarajućoj psihološkoj sferi, jer svako područje kože odgovara određenoj psiho-emocionalnoj sferi ljudske svijesti. S određenom kožnom bolešću uvek se mogu navoditi i unutrašnji sukobi ličnosti kao što je nemogućnost donošenja odluka, samoodbrana od grešaka i slično. U početku potisnute emocije izazivaju aktivno povećanje koncentracije antitela, bezopasnih proteinskih molekula, a zatim dolazi do „realizacije unutarnjeg protesta“ u obliku proliferacije (akne, osipi, ljuska od psorijaze i drugo).
Postaje očigledno kako nivo čovekovog samopoštovanja utiče na njegovu kožu, odnosno koliko su određene kožne bolesti odraz stava osobe prema sebi. Dakle, koža odražava unutrašnja iskustva osobe i skrivene emocije.
S obzirom na sve ovo trebalo bi početi govoriti o kožnim problemima, ne samo kao fiziološkim bolestima, već i kao psihosomatskim poremećajima. Već danas je dokazano da 85% svih bolesti ima psihološke uzroke. Može se pretpostaviti da je preostalih 15% takođe povezano s psihom, ali ta veza još nije do kraja objašnjena.
Anksioznost i neispunjene želje često dovode do lokalizovanog svraba. Ako se osoba nastoji izolovati od drugih, izbjegavajući kontakt, tada će prvi psihosomatski poremećaj biti kožni problem koji ga štiti od ovih nepoželjnih kontakata.
Mnoge kožne bolesti uzrokovane alergijskim reakcijama se ponavljaju pod uticajem psiholoških uzroka. Na primer, urtikarija je uzrokovana oslabljenim alergijskim reakcijama u telu i razvija se isključivo na pozadini nervnih i psiholoških poremećaja poput emocionalne nestabilnosti, hroničnog umora, razdražljivosti, opšteg umora i drugog. Ekcem se javlja zbog psihološke traume, generalizovane anksioznosti i dugotrajnih psiholoških poremećaja. Uz ekcem, neurodermatitis se razvija samo na pozadini pojačanog emocionalnog preopterećenja i stresa. Stalni svrb koji prati ovu bolest pogoršava pacijentovo opše emocionalno stanje, izazivajući razdražljivost i nesanicu. Alopecija se javlja kao posledica ozlede nerava nakon nekih traumatičnih situacija.
Zbog svega navedenog manifestacija bilo kakve psihosomatike na koži može se u stvari smatrati načinom kršenja sklada sa sobom.
dr sci. med. Draško Jevđenić / Dr. Asidox Team / Asidoxin Vikipedija / asidox.com
Скорашњи коментари