Asidoxin: Gojaznost je zapaljensko oboljenje
Inflamacija „niskog stepena” je zaštitni znak gojaznosti.
Neuvažavanje i izostavljanje ove činjenice je ključ neuspeha u borbi sa jednim od najkompleksnijih a ujedno i jednim od najslabije razjašnjenih kliničkih sindroma. Gojaznost je abnormalna akumulacija masti a masne ćelije - adipociti osnovni su gradivni element masnog tkiva. Međutim, bitno je znati da masno tkivo nije samo prost organ za skladištenje masti – ono je u stvari aktivan endokrini organ i deo urođenog imunog sistema koji utiče na mnoge fiziološke i patološke mehanizme, kao što su između ostalog homeostaza glukoze (održavanje u stabilnom stanju) i inflamacija. Endokrina i imunoregulatorna uloga masnog tkiva ispoljava se pre svega aktivnošću samih adipocita ali i makrofaga (ćelija koje uklanjaju štetne molekule) i koje se nalaze u masnom tkivu.
Metaboličko preopterećenje izaziva ćelijsku hipertrofiju, oksidativnu i inflamatornu reakciju. Hipertrofija adipocita izaziva i rupturu ćelija što izaziva upalnu reakciju. Dolazi do oslobađanja upalnih medijatora kao što su faktor nekroze tumora alfa i interleukin 6 (koji je drugačiji po tome što se njegovi glavni efekti odvijaju na različitim mestima od njegovog porekla). U isto vreme smanjuje se proizvodnja adiponektina predisponirajući tako upalno stanje i oksidativni stres. Povećan nivo interleukina 6 stimuliše jetru da sintetiše i izluči C-reaktivni protein. Zato je važno znati da će pouzdani markeri nastupajuće bolesti biti povećanje C reaktivnog proteina, ali će prediktivni značaj imati i određivanje fibrinogena, plazminogena, PAI-1, ceruloplazmina i amiloida A.
Uvećanje adipocita i akumulacija triglicerida može biti benigni fenomen – onda kada se na taj način prevenira nagomilavanje masti u jetri i mišićima ali inflamacija će se pojaviti kada je ekspanzija adipocita limitirana bilo zbog poremećenog razvoja masnog tkiva bilo zbog poremećaja u sintezi masti – tada će se slobodne masne kiseline nagomilavati u jetri i mišićima što će biti praćeno insulinskom rezistencijom.
Upala je inače uređen niz događaja osmišljena za održavanje homeostaze tkiva i organa. Pravovremeno oslobađanje medijatora i ekspresija receptora su neophodni za kompletiranje programa i vraćanje tkiva u njihovo prvobitno stanje. Upala je i kao faktor rizika ugrađen mehanizam razvijenih kardiovaskularnih oboljenja, koagulacije, ateroskleroze, zatim metaboličkog sindroma, insulinske rezistencije i diabetes mellitusa. Takođe je povezana i sa razvojem bolesti kao što su psorijaza, depresija, rak i bubrežna oboljenja.
Na kraju, greške u pristupu rešavanja gojaznosti su te što se pri delovanju ne utiče na upalne procese jer oni čak i umerenog intenziteta imaju tendenciju da se ponavljaju ili budu hronični pa imunoendokrinološke promene u tom sistemu počinju da utiču jedna na drugu ulazeći u začarani ciklus koji se iznova i iznova ponavlja i tako sve više i više pojačava.
dr Draško Jevđenić / Dr. Asidox Team / Asidoxin Vikipedija / asidox.com
Скорашњи коментари