od strane zdravljeinfo | окт 29, 2018
Ako je ijedna zakonitost toliko svojstvena svim sistemima, to je kruženje a samim tim i ponavljanje. Svi procesi imaju akumulaciju, početak, vreme najviše aktivnosti, njenog smanjenja i odmora. Tu osobinu periodičnih promena u povećanju i smanjenju akivnosti bioloških procesa koje se nezavisno održavaju i reprodukuju nezavisno u svim uslovima zovemo bioritam. Za svaki živi organizam izmena minimalnih i maksimalnih perioda je mnogo efikasnija i ekonomičnija od dužeg održavanja funkcija na prosečnom nivou intenziteta. Visoka ljudska vitalnost je direktno povezana sa njegovim bioritmom. Svaki bioritam karakterišu sledeći kriterijumi: period, frekfencija i amplitude. Period bioritma je trajanje jednog ciklusa promjena po jediničnom vremenu, recimo 24 sata odnosno dnevnog bioritma. Čoveka karakteriše veliki broj bioloških ritmova kao što su sezonski, dnevni, ritam disanja, krvnih ciklusa, ritam samih ćelija i mnogi drugi.
Dnevni bioritam koji se ispoljava u fazama budnosti i sna teče ovako.
4:00 – 5:00 sati ujutro je period priprema organizma za buđenje. Postepeno povećanje vitalnih aktivnosti.
5:00 vreme smanjanja proizvodnje melatonina, postepeno povećanje telesne temparature, povećanje proizvodnje hormona aktivnosti, povećanje nivo adrenalina, hemoglobina i šećera, povećanje srčane frekfencije, povećanje krvnog pritiska. Znajte da je priprema tela za aktivnost najveća u vreme kada većina ljudi smatra da spava dubokim snom.
6:00 vreme lučenja kortizola, hormona nadbubrežne žlezde i počinje vreme fiziološkog buđenja.
7:00 potreba organizma za energetskom nadoknadom.
9:00 vreme visoko mentalnog delovanja, ako je buđenje bilo na vreme.
9:00 – 10:00 organizmu je potreban jednostavan odmor.
9:00 – 11:00 jačanje imuniteta.
12:00 potrebno je umanjiti fizički napor i mentalna aktivnost se takođe umanjuje. Tonus mišića, puls i krvni pritisak se smanjuju.
13:00 krv se nešto više kreće u pravcu organa za varenje.
14:00 primetna je minimalna osetljivost na bol.
15:00 vreme je maksimalne aktivnosti dugotrajne memorije.
16:00 vreme porasta efikasnosti.
17:00 – 18:00 spremnost organizma za veću fizičku i intelektualnu aktivnost.
19:00 potreba organizma za hranom.
20:00 stabilizacija mentalnog stanja, poboljšanje memorije.
21:00 broj belih krvnih zrnaca se udvostručuje, podiže se imunitet, temparatura tela se smanjuje, ćelije se obnavljaju.
22:00 usporavanje telesnih funkcija, smanjenje telesne temparature i pad arterijskog pritiska.
22:00 – 2:00 obnavljanje ćelija u telu.
3:00 – 4:00 najniži nivo hormona aktivnosti, najniža telesna temparatura.
Ljudsko telo je mehanizam sinhronizovanih funkcija i njegova dugotrajnost svakako zavisi od nas.
dr Draško Jevđenić / Dr. Asidox Team / asidox.com
od strane zdravljeinfo | окт 17, 2018
Neko će reći poreklo, količina, celovitost, svežina ili vrsta. Ali jedna istražena zakonitost je toliko imala uticaj na kasnije teorije ishrane da će vas sigurno zaštititi od digestivnih i drugih poremećaja ili ih prouzrokovati ako se ne uvažava. To je pravilno kombinovanje hrane.
Zašto je to bitno
Zato što u procesu varenja hrana koja se brzo vari mora da čeka dok se svari hrana koja se sporo vari a to može biti i nekoliko sati. U tom periodu neka hrana počinje da fermentira, proizvodi gasove, alkohol, truli, usporava metabolizam i povećava kiselost.
Zato je potrebno
- Ne mešati masti ili belančevine sa šećerom (jezgrasto voće, sir, jaja ne konzumirati sa hlebom, žitaricama, krompirom, slatkim voćem, kolačima). Kombinacija masti ili proteina sa šećerom podstiče fermentaciju.
- Ne mešati dve proteinske različite namirnice (orašaste plodove i meso, jaja i meso, sir i orašaste plodove, sir i jaja, meso i mleko, jaja i mleko). Uz njih treba jesti što više svežeg povrća.
- Ne mešati kiselinu sa skrobom (primer: paradajz sa kuvanim krompirom, klasični sendvič sa paradajzom, banane i pomoranče).
- Ne mešati različite vrste masnih namirnica u isto vreme (orahe sa avokadom, orahe sa biljnim uljem, kokosov orah sa avokadom).
- Ne mešati kuvani skrob sa šećerom (peciva, kolači, pite, džem ili med sa žitaricama, hlebom ili krompirom).
- Ne mešati različite vrste kuvanog skroba (krompir sa testeninama)
- Ne mešati proteine sa skrobom (meso sa krompirom, hleb sa mesom, sir sa hlebom).
- Ne jesti voće posle obroka nego najmanje pola sata pre.
- Ne piti vodu u toku obroka, kao ni odmah posle obroka, (može se piti 30 minuta pre obroka ili tri sata posle).
Koliko je potrebno da se određena hrana svari.
Voda odmah nastavlja svoj put u probavnom traktu. Sokovi od voća i povrća se vare oko 15-ak minuta. Sirovo voće i povrće 30-ak minuta. Kuvano povrće 50-ak minuta. Riba se vari 60-ak minuta. Zrna kao što su pšenica, ovas, raž, heljda, pirinač oko 2 sata. Mlečni proizvodi oko 2 sata. Orašasti plodovi 3 sata. Piletina 2 do 3 sata. Govedina 3 sata. Jagnetina 4 sata i svinjetina 5 sati.
dr Draško Jevđenić / Dr. Asidox Team / asidox.com
od strane zdravljeinfo | окт 16, 2018
Nazvan kralj antioksidanata, glutation je najmoćniji i različit od ostalih antioksidanata po tome što je intracelularan (unutaćelijski). Ima jedinstvenu spsobnost da maksimizira aktivnost ostalih antioksidanata, uključujući vitamin C, vitamin E, koenzim Q10, alfa-lipoinnsku kiselinu. Blokira slobodne radikale, usporava procese starenja organizma, izbacije toksine, deluje kao moćan imunostimulator i sprečava oštećenja ćelijskih komponenti. Čuva pluća od opasnih procesa oksidacije, pomaže u proizvodnji leukotrijena kod upalnih i hipersenzitivnih reakcija. Veoma je važno da se svaki čovek snabdeva dovoljnom količinom glutationa. Kada u organizmu postoji nedostatak glutationa čovek je izložen povećanom riziku od umora, upala, karcinoma, kardiovaskularnih obolenja, čestim infekcijama, autoimunim bolestima, problemima sa jetrom, bolestima vezanim za starenje kao što su Alchajmerova i Parkinsonova bolest. Glavna funkcija glutationa je zaštita ćelija i mitohondrija u njima od oksidativnog i peroksidativnog oštećenja. Kako organizam stari sposobnost tela da proizvodi glutation se smanjuje. Namirnice koje imaju najviše glutationa su špargla, šargarepa, paradajz, kiselo mleko, borovnice, krompir, pomorandže, orasi, beli luk, soja, spanać, bundeva, brokoli, avokado i ćuretina.
dr Draško Jevđenić / Dr. Asidox Team / asidox.com
od strane zdravljeinfo | окт 15, 2018
U telu odraslog čoveka, prosečne težine oko 70 kg, nalazi se oko 20 g magnezijuma, od toga se oko 65 % nalazi u kostima i zubima, a ostatak je raspodeljen između krvi, telesnih tečnosti, organa i drugih tkiva. Magnezijum je za čoveka životno bitan mineral. Potreban je za normalan rad srca, nerava i mišića, za izgradnju kostiju, važan je za održavanje normalnog krvnog pritiska i funkcije centralnog nervnog sistema. Učestvuje u aktivaciji više od 300 enzima koji osiguravaju nesmetan tok brojnih metaboličkih procesa. Kad se magnezijum veže s ATP-om (adenozin trifosfat, izvor energije), stvara se kompleks odgovoran za snabdevanje organizma energijom potrebnom za sve metaboličke procese. Njegova funkcija je i neutralizacija negativnog naboja sa spoljne strane ćelijske membrane pa time i porasta potencijala i praga podražljivosti mišićnih vlakana. Vrlo bitna funkcija je i njegovo suprotno delovanje u odnosu na kalcijum kod ćelija srčanog mišića što rezultira širenjem krvnih sudova i boljom snabevenošću ćelija kiseonikom. Magnezijum koči oslobađanje neurotransmitera, čije oslobađanje inače podstiče kalcijum i tako smanjuje podraženost nervnih ćelija, manje otpuštanje adrenalina i noradrenalina koje nazivamo hormonima stresa a koji podižu srčanu frekfenciju i stežu periferne krvne sudove. Tako magnezijum sprečava razvoj srčanih bolesti i umanjuje sklonost stresu. Magnezijum se apsorbuje u tankom crevu, na što povoljno utiče vitamin D. Bubrezi su regulatori njegovog ukupnog sadržaja u organizmu a njegove rezerve se nalaze u kostima. Telo ne može samo proizvoditi magnezijum pa ga je potrebano svakodnevno unositi putem hrane – dnevna potreba za magnezijumom je oko 300 do 400 mg. Posledice nedostatka magnezijuma su drhtanje mišića, slabost, mučnina, povraćanje i grčevi. Magnezijum može pomoći kod prevencije srčanih bolesti i ateroskleroze, visokog krvnog pritiska, dijabetesa, nervne napetosti, opstipacije, razdražljivosti i nemira, poremećaja spavanja i kod prevencije migrena. Prirodni izvori magnezijuma su soja, kikiriki, lisnato zeleno povrće, koštunjavo voće i semenke, banane, orah, avokado, pirinač, krompir, crna čokolada, riba, pasulj, smokve. Potrebno je biti obazriv sa suplementima kod upotrebe tetraciklinskih antibiotika, antacida, laksanta koji sadrže magnezijum, glikozida digitalisa i diuretika.
dr Draško Jevđenić / Dr. Asidox Team / asidox.com
od strane zdravljeinfo | окт 13, 2018
Kandida se nalazi u normalnom, zdravom organizmimu, ali je u njemu njen nivo kontrolisan. U zdravom sistemu organa za varenje prisutne su kulture bakterija Lactobacillus acidophilus kao i drugi mikroorganizmi neophodni za pravilnu apsorpciju hrane. Kandida ima njima suprotno delovanje: ona inhibira asimilaciju esencijalnih amino kiselina i drugih hranljivih materija, što kod osoba koje pate od kandidijaze vodi ka postepenom slabljenju imunološkog sistema. Kandida iz digestivnog trakta može ,,skliznuti“ kroz oslabljene crevne zidove ili se može raširiti u reproduktivni sistem (naročito kod žena), odatle u krv i druga tkiva. Borba sa toksičnim proizvodima kandide, kod kandidijaza u poodmaklom stadijumu potpuno zaokupljaju imunološki sistem i on tada ne uspeva da odgovori na druge uzročnike ili štetne supstance. Konačno, imunološki sistem se slama pod pritiskom i to otvara slobodan put autoimunim bolestima. Ukoliko ne dođe do ovako ozbiljnog razvoja situacije, stanje zatrovanosti organizma kandidinim toksinima može uzrokovati između ostalog i alergijske reakcije na atmosferske ili dijetetske toksine. Neki od simptoma kandidijaze su i hronična premorenost, osećaj težine, usporenost, tromost, mentalna inertnost, hronični vaginitis ili prostatitis, nadimanje i drugi digestivni problemi, loš zadah, preosetljivost na duvanski dim i hemijska isparenja, sluz u stolici, česte prehlade, konstantna glad za slatkom hranom i kvasnim hlebom, česte pojave gljivičnih infekcije i slab imunitet. Ljudi u poodmaklom stadijumu kandidijaze mogu imati probleme sa koncentracijom, sa memorijom i gubitkom pamćenja. Orijentalna tradicija uzrok pojave kandide vidi, između ostalog i u hrani koja stvara vlažno stanje organizma. To su namirnice koje hlade organizam, previše su slatke ili slane, namirnice koje stvaraju sluz. Unošenje prevelikih količina presne hrane takođe može oslabiti varenje, što se ogleda u vrlo mekim ili tečnim stolicama. Namirnice koje pogoduju razvoju gljivica su i kvasni hlebovi, alkoholna pića i većina opijata. Složena jela sa mnogo različitih sastojaka takođe mogu pogodovati razvoju gljivica. Faktor koji najviše pogoduje razvoju kandidijaze i slabljenju snage sistema za varenje je korištenje velikih količina antibiotika širokog spektra ili njihova učestala upotreba. Žene koje koriste oralnu kontracepciju u većoj su opasnosti od kandidijaze.
dr Draško Jevđenić / Dr. Asidox Team / asidox.com
Скорашњи коментари