od strane zdravljeinfo | јул 18, 2018
Ne zna se šta je sve organizmu potrebno iz beskrajno velike zalihe genetskih uspomena na hranu predaka. Naši preci su se hranili nečim što mi više ne jedemo ili smatramo da nije zdravo a za čim naš organizam ponekad čezne. Ako se pojedinac hrani isključivo po nekom spisku zdrave hrane, nije sigurno da se zdravo hrani. Zdravo se hraniti znači jesti hranu koja isključivo odgovara našem organizmu. To znači i slušati organizam jer nije u potpunosti ispitana veza između određenih namirnica, kako organizma iz različitih podneblja tako i potreba svakog organizma posebno. U svakodnevnom praktičnom smislu zdravo se hraniti znači jesti što jednostavnije, raznovrsnije i pravilno kombinovati hranu, jesti redovno, jesti uredno, dovoljno a pritom i jesti malo. Narodi koji se kroz istoriju nisu hranili određenom namirnicom ili oni koji su se suviše hranili jednom i stekli time odbojnost neće je voleti i neće im odgovarati u fiziološkom smislu. Slično tome ako jedno dete ili jedan čovek ne podnosi određenu namirnicu ma koliko ona važila za zdravu, ne treba da je jede. Ta namirnica bi mogla čak da ima štetna dejstva na njegov organizam ili da aktivira neku neispoljenu bolest ili sindrom koji je uslovno rečeno u sukobu sa njom. Genetsko nasleđe, promena metabolizma na pet do sedam godina, promena ukusa u različitim životnim dobima, fizička konstitucija, profesija i druge osobenosti, sve ukazuje da je za naše zdravlje individualni pristup hranjenju najbolji. Dakle u svojoj prehrani ne bi se trebalo voditi porodičnim ili kulturološkim navikama društva jer mi smo genetski predodređeni da napredujemo u drugačijem svetu.
dr sci. med. Draško Jevđenić / Dr. Asidox Team / asidox.com
od strane zdravljeinfo | јул 15, 2018
Da li znate da glavobolje (migrene), problemi sa spavanjem, uznemirenost, problemi sa regulacijom telesne težine, anksioznost, iscrpljenost, umor, zapušenost nosa, sinusni problemi, kijanje, neredovan menstrualni ciklus, otok na telu, svrab, curenje nosa, osetljivost na gluten, sindrom propusnih creva, Crohnova bolest, ulcerozni kolitis, prekomeran rast crevnih bakterija i niz drugih simptoma bez jasnog objašnjenja mogu biti posledica visokog nivoa histamina u telu.
Histamin je jedinjenje koje je deo imunog sistema kao inicijator inflamatornog odgovora, probavnog sistema kao komponenta želudačne kiseline i nervnog sistema kao transmiter koji prenosi poruke od tela do centralnog nervnog sistema. Ove uloge su vitalne za život. Međutim kada nivo histamina postane previsok, krajnji rezultat predstavlja ozbiljno narušavanje kvaliteta života.
Pošto se histamin kreće krvotokom, može da utiče na creva, pluća, kožu, mozak i na ceo kardiovaskularni sistem doprinoseći pojavi velikog broja simptoma. Ovi simptomi nastaju kada se dostigne nenormalno visok nivo histamina izvan sposobnosti tela da spreči takvo opterećenje. Širok spektar simptoma može dovesti da se postavlja niz različitih dijagnoza pre nego što se razmatra intolerancija na histamin.
U mnogim slučajevima, pitanje dijagnoze se još više pogoršava jer ljudi i dalje konzumiraju ono što se smatra zdravom i hranjivom ishranom a koja može biti bogata histaminom ili blokirati enzim diamin oksidazu koji razgrađuje histamin. Visok nivo histamina mogu da uzrokuju SIBO (prekomjeran rast crijevnih bakterija), propustljiva creva, krvarenje u gastrointenstinalnom traktu, manjak enzima diamin oksidaze i hrana bogata histaminom.
U hranu bogatu histaminom spadaju: fermentisana alkoholna pića (naročito vino, šampanjac i pivo), fermentisana hrana (kiseli kupus, sireće, soja sos, kefir, jogurt, kombuha), hrana koja sadrži sirće (turšije, majonez, masline), prerađeno meso (slanina, salama, kobasice, dimljeno meso, viršle), kisela hrana (hleb sa kvascem, stari sirevi), većina citrusnog voća, orašasti plodovi, (orasi, indijski orah i kikiriki), povrće (patlidžan, spanać, paradajz), dimljena riba i neke vrste ribe (tuna, skuša, sardina, papaline). S druge strane hrana koja ima nizak nivo histamina je sveže kuvano živinsko meso (sveže ili zamrznuto), sveža riba, jaja (kuvana), bezglutenske žitarice (pirinač, kinoa, heljda, proso), sveže voće (mango, kruške, lubenice, jabuke, kivi, dunje, grožđe), sveže povrće (osim paradajza, spanaća i patlidžana), zamena za mlečne proizvode (kokosovo mleko, mleko od pirinča, bademovo mleko), ulje (maslinovo ulje, kokosovo ulje), zeleno začinsko bilje (peršun, bosiljak, mirođija, timijan), biljni čajevi (kamilica, šipak, nana).
Zapamtite da je svežina pripremljene hrane ključna kada imate histaminsku intoleranciju. U praksi se pokazalo da je glavni razlog povećanih vrednosti histamina SIBO (prekomeran rast intestinalnih bakterija) i glutenska intolerancija koji uzrokuju propustljivost creva. U tom slučaju neophodno je da se izleči propustljivost creva da bi se mogla konzumirati i hranu koja sadrži histamin bez da vam to prouzrokuje bilo kakve simptome.Ukoliko trenutno patite od histaminske intolerancije, to ne znači da ćete zauvek morati da se odreknete hrane koja to uzrokuje. To može da bude privremena restrikcija dok se u vašem telu ne postigne optimalni nivo histamina i enzima diamin oksidaze.
Asidoxin Wikipedija, dr Draško Jevđenić / Dr. Asidox Team/ asidox.com
od strane zdravljeinfo | јул 19, 2018
“Mi smo građeni od aminokiselina (proteina), minerala, vitamina, oligoelemenata.. Kada dođe do poremećaja u optimalnoj koncentarciji tih normalno prisutnih hranjivih tvari u našem telu, dolazi do poremećaja u radu naših organa, sintezi patoloških hemijskih spojeva što dovodi do ubrzanog starenja, bolesti i na kraju do prerane smrti…“
dr. Linus Pauling, dobitnik dve Nobelove nagrade
Hemijski sastav živog sveta je organski i neorganski. Živi sistemi su sastavljeni od ćelija, ćelije od materije, materija od hemijskih elemenata. 92 hemijska elementa srećemo u prirodi, od toga 25 ulaze u sastav žive materije. Elementi koji izgrađuju živu materiju nazivaju se biogeni elementi. Biogeni elementi su elementi koji su neophodni živim bićima u životnim procesima. Skoro 99% ljudskog tela sačinjava šest elemenata: kiseonik, ugljenik, vodonik, azot, kalcijum i fosfor. Od preostalih jedan odsto oko 0,85% čini samo pet elemenata – kalijum, sumpor, natrijum, hlor i magnezijum. Samo 4 elementa: C, O, H, i N čine 96% žive materije a Na, K, Ca, Cl, Mg, P i S 4% telesne mase.
Ako bi se napisala cela, ovako bi izgledala formula ljudskog organizma:
Co1 Mo3 Se4 Cr7 F13 Mn13 I14 Cu76 Zn2,110 Fe2,680 Si38,600 Mg40,000 Cl127,000 K177,000 Na183,000 S206,000 P1,020,000 Ca1,500,000 N6,430,000 C85,700,000 O132,000,000 H375,000,000
Ova formula predstavlja hemijski sastav ljudskog tela pri rođenju.
Kalcij
Funkcija: Sprečava nastajanje virusnih ranica u ustima, reguliše srčani ritam, funkciju bubrega, snižava krvni pritisak, uključen je u strukturiranje DNK, podstiče mišićne kontrakcije. Kalcij je najzastupljeniji mineral u ljudskom telu, neophodan je za zdrave kosti i potreban gotovo svakoj ćeliji za normalno funkcioniranje.
Izvori: Plodovi mora, tamno zeleno povrće, suncokretove semenke, mleko, sir, jaja, suho voće, susam, sardine.
Hrom
Funkcija: Održava nivo šećera stabilnom
Izvori: Pivski kvasac, celovite žitarice, jaja, sir jetra, nemasno meso, perad.
Bakar
Funkcija: U procesu prenošenja elektrona u ćelijske membrane i mitohondrije. Zajedno sa željezom ima značaja u broju eritrocita – krvnoj slici.
Izvori: Zeleno povrće, plodovi mora, crni biber, iznutrice, orasi, semenke, kakao i voda ako prolazi kroz bakarne cevi.
Jod
Funkcija: Igra bitnu ulogu u funkcionisanju štitne žlezde čiji hormoni igraju značajnu ulogu u procesu sagorevanja i niva energije.
Izvori: Luk, morska hrana, pasulj
Željezo
Funkcija: Uloga u oksido – redukcionim procesima u organizmu. U procesima transporta kiseonika i ugljen dioksida.
Izvori: Plodovi mora, piletina, crveno meso i druge namirnice životinjskog porekla, cela zrna žitarica, orasi, tamnozeleno povrće.
Magnezij
Funkcija: Opušta mišiće, održava stabilan ritam srca, normalnu funkciju živaca i mišića, te stimuliše metabolizam.
Izvori: Cela zrna žitarica, kukuruz, suho voće, orasi, lisnato povrće, sočivo, jabuke, celer, limun, smokve, grejp.
Fosfor
Funkcija: U biohemiskim ćelijskim funkcijama, u gradnji kostiju – koštanog matriksa, procesu rasta i razvoja, funkcionisanju moždanih ćelija.
Izvori: Povrće, semenke suncokreta, orasi, cela zrna žitarica, mahunarke.
Kalij
Funkcija: On je najvažniji element ćelije. Odgovoran je za veoma bitne mehanizame unutar ćelije, učestvuje u električnoj ravnoteži i stabilnosti ćelijske membrane, jedan od glavnih faktora regulacije telesnih tečnosti. Stabilizuje mišićne i nervne funkcije.
Izvori: Plodovi mora, suho voće, banane.
Selen
Funkcija: Zaštita kod – srčanog infarkta, angine pektoris, trovanja (nekroza jetre), reumatsko-artritičnih bolesti, smetnji provođenja nervnih impulsa i slabijeg imunološkog stanja.
Izvori: Celovite žitarice, šparoge, beli luk, jaja, pečurke, nemasno meso i plodovi mora.
Natrij
Funkcija: Regulacija acidobazne ravnoteže, održavanje funkcije nervnih i mišićnih ćelija sa jonima kalcijuma i kalija.
Izvori: Kuhinjska so.
Cink
Funkcija: Učestvuje u funkcionisanju i nalazi se u velikom broju sistema (imunološki, reproduktivni), deoba i rast ćelija.
Izvori: Hrana iz mora, jaja, suncokretove semenke, organski uzgojeno meso.
Mangan
Funkcija: Mangan je potreban za zdravlje kože i kostiju, stvaranje hrskavice te metabolizam glukoze i lipoproteina.
Izvori: Banane, naranče, smeđi pirinač, orasi, pšenične klice, grašak, pasulj, cela zrna žitarica i jagode.
dr Draško Jevđenić / Dr. Asidox Team / asidox.com/
Bioinformacioni centar Brograd
Скорашњи коментари